Dostupni linkovi

logo-print

Uprkos razmiricama vlade i sindikata, sve manje đaka prvaka


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Školska godina u Srbiji opet je počela pretnjama velikim štrajkovima prosvetnih radnika ali i novim problemima zbog posledica nedavnih katastrofalnih poplava. Dece u školama sve je manje, zbog čega bi jedan broj ljudi u prosveti mogao da ostane bez posla, dok su se 1. septembru i ovog puta najviše radovali prvaci.

Prvi dan u školi bio je najveseliji za oko 68.500 prvaka koliko ih je ovog septembra pošlo u prvi razred. Ali ni ove godine taj datum nije prošao bez sindikalnog štrajka.

Protest upozorenja održala je Unija sindikata prosvetnih radnika čiji lider Dragan Matijević kaže za RSE da je za radnike u školstvu neprihvatljivo najavljeno smanjenje plata od 10 odsto.

"Besmisleno je da se tako štedi na prosveti u kojoj radi više od 70 odsto obrazovanih kadrova. Dakle, država želi da kazni najškolovanije ljude tako što će im uzeti od plate. To ne sme da se radi jer prosvetni radnici ionako imaju zarade manje od republičkog proseka", smatra Matijević.

Pored već uobičajenih problema zbog nezadovoljnih prosvetara, normalno održavanje nastave ugroženo je i jer su poplave porušile i oštetile škole po Srbiji, a najkritičnije je u Obrenovcu, Osečini, Krupnju i Loznici gde se nastava odvija na višim spratovima jer se prizemlja još obnavljaju.

Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete, kaže za RSE da je bez obzira na poteškoće škola svuda počela na vreme i da će renoviranje uskoro biti završeno.

"To će potrajati još trideset do četrdeset dana. Kada se to završi deca će se vratiti u obnovljene učionice tako da neće biti problema ni u organizaciji same nastave", tvrdi Antonijević.

Najavljeno je da će svi osnovci iz poplavljenih mesta, njih oko 60.000, dobiti besplatne knjige i školski pribor. Zbog manjka udžbenika na njihovom maternjem jeziku nova školska godina u opštinama Preševo i Bujanovac na jugu Srbije za učenike albanske nacionalnosti počela je jednodnevnim protestom i sa danom zakašnjenja.

Galip Bećiri, iz Nacionalnog saveta Albanaca, očekuje od vlasti da reši ovaj problem koji traje decenijama.

Galip Bećiri

Galip Bećiri

"Nedostaje istorija za osnovne škole, biologija, geografija, likovna umetnost, muzičko. A udžbenike na albanskom imamo za matematiku, fiziku...", reči su Bećirija.

Iz vrha Ministarstva prosvete obećano je da će uporno raditi da svim đacima obezbede potrebne knjige, dok u međuvremenu vlast nastoji da reši i problem sa pretnjama velikim štrajkom u prosveti.

Ljubiša Antonijević ističe da je država spremna na razgovor i dogovor sa sindikatima.

"Ministarstvo uspeva da organizuje nastavu posle svih ovih teškoća i katastrofalnih poplava. U takvim okolnostima bi štrajk, pogotovu na početku školske godine, značio veoma negativnu poruku. To bi kod dece ostavilo loš utisak da mi odrasli nismo uspeli da se dogovorimo i nađemo zajedničko rešenje", kaže Ljubiša Antonijević.

Sa druge strane sindikati, iako navode da imaju razumevanja za tešku situaciju, podsećaju da su problemi prosvetara toliko nagomilani da više nemaju kud.

"Planirali smo da protestujemo kada počne sednica državne skupštine o rebalansu budžeta da bi poslanicima stavili do znanja šta se radi sa prosvetom. Ukoliko se ipak dogodi to bezumlje, ako nam smanje primanja, onda ćemo štrajkovati svakog dana kada budemo primali plate", upozorava Dragan Matijević.

Bez obzira na ne baš idealno stanje u prosveti, roditelji đaka očekuju da oni dobiju dobro obrazovanje koje će im omogućiti bolji život.

Anđelka Životić, čije dete je ovog septembra krenulo u školu, kaže za RSE da očekuje da će se njen đak prvak dobro uklopiti.

"Mada, iskustva starijih đaka govore da je gradivo prilično obimno i da i u najmlađim razredima mora puno da se uči. Jedino zbog toga malo strahujem, ali biće sve u redu. Sigurno da ne bi bilo dobro da zbog štrajka deca nedelju ili dve ne idu u školu. Volela bih da se to nekako drugačije reši. Naravno da nastavnica nije zadovoljna i srećna sa, ne znam, platom kojom ne može ni račune da plati. Kako onda ona može da radi kako treba i uči decu", konstatuje Životić.

Uprkos jednoj te istoj priči svake godine, kao i novim nedaćama zbog elementarnih nepogoda, većina škola u Srbiji radi uobičajeno.

Neki od učenika u jednoj beogradskoj srednjoj školi rekli su za RSE da dešavanja u prosveti na njih mnogo ne utiču.

- "Pa kod nas je sve počelo normalno, nema štrajka. Ja se uvek obradujem da će da bude, da ne idemo malo u školu, ali opet ništa."

- "Drugarica mi je pričala da se kod nje u školi nije radilo. U ponedeljak je bila samo na prvom času a onda su ih pustili da idu kući. Ne znam, meni je svejedno, ja idem na časove."

Osnovna škola u Čačku

Osnovna škola u Čačku

U poslednje vreme i jedan drugi problem, koji nije direktno vezan za aktuelne razmirice vlade i sindikata, muči škole u Srbiji. Sve je manje novih đaka. Ove godine upisano je 2.500 prvaka manje nego prošle, dok u školama u centrima velikih gradova opada broj upisanih a u predgrađima raste.

Osnovna škola "Drinka Pavlović", koja se nalazi nedaleko od zgrade parlamenta Srbije, nema taj problem. Kako za RSE kaže direktor Uroš Momčilović, i ove godine upisano je 120 novih učenika prvog razreda zahvaljujući dugoj tradiciji i kvalitetnom nastavnom osoblju.

"Zbog toga mnogi roditelji žele da nam povere obrazovanje njihove dece. Kao i uvek, primili smo četiri odeljenja đaka prvaka i zaista nemamo nikakvih problema. Čak bi možda u perspektivi mogli da razmislimo da smanjimo broj učenika jer rad sa trideset đaka u odeljenju svakako je teži nego ako ih je dvoje ili troje manje", smatra Momčilović.

Dok odrasli brinu organizacione i egzistencijalne brige, najmlađi koji su prvi put seli u školske klupe žele samo da nauče što više. Prvaci u čuvenoj "Drinki" rekli su za RSE da uživaju u školi.

Učiteljica Vinka Radoš, posle trideset godina rada sa decom, kaže da uprkos svemu sebe ne može da zamisli u drugoj profesiji.

"Svaka generacija koja dođe je novo iskustvo, jedan novi izazov. Raditi ovaj posao znači voleti decu. S vremena na vreme bude mi krivo što smo kao učitelji degradirani. Ali nikada se ne bih menjala. Volim ovaj poziv i kada bi ponovo birala poželela bi da budem učiteljica", zaključuje Radoš.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG