Dostupni linkovi

logo-print

UNHCR: Ne usporavati izbeglice na balkanskoj ruti


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Sve učestalije najave mogućnosti zatvaranja granica između Austrije i Slovenije, kao i Slovenije i Hrvatske, uz zahtev Brisela da zemlje zapadnog Balkana uspore kretanje izbeglica ka zapadnoj Evropi, izazivaju zabrinutost zemalja i humanitarnih organizacija koje se nalaze na balkanskoj izbegličkoj ruti.

Srbija se priprema za smeštaj izbeglica, ali vlasti još uvek ne otkrivaju planove njihovog dugoročnijeg zbrinjavanja, kao ni lokacije na kojima se nalaze potencijalni objekati.

Za to vreme, u Srbiju iz Makedonije i dalje pristižu reke izbeglica, a u protekla četiri meseca kroz Prihvatni centar u Preševu, već je prošlo više od 180.000 izbeglica.

Mediji su došli do saznjanja da će Srbija, ukoliko dođe do dugotrajnijeg zastoja ulaska izbeglica u Evropsku uniju, ljude, žene i decu zbrinuti u napuštenim vojnim kasarnama, ali je za sada neizvesno koliki će broj i na koji rok moći da ih prihvati.

Čekanje na ulaz u Prihvatni kamp u Preševu

Čekanje na ulaz u Prihvatni kamp u Preševu

Melita Šunjić, portparolaka UNHCR-a za Zapadni Balkan potvrdila je radiju Slobodna Evropa da su predstavnici te organizacije i domaćih institucija protrklih dana pregledali objekte na više lokacija u Srbije koji bi bili pogodni za smeštaj izbeglica, ali ni ona nije precizirala gde seti objekti nalaze.

”Što se tiče mesta, naši eksperti inženjeri su skupa sa vlastima Srbije već pogledali objekte na nekih 10 lokacija koji se mogu na brzinu adaptirati baš za tu svrhu”, kaže Šunjić.

U UNHCR-u se nadaju da će, nakon prošlondeljnog samita u Briselu, na kome su se zainteresovane države dogovarile o bržoj razmeni informacija i boljoj koordinaciji po pitanju izbegličke krize, biti izbegnuta situacija trajnog zaustavljanja u zemljama na balkanskoj izbegličkoj ruti.

”Koliko smo mi obavešteni ne radi se o tome da bi se oni skroz zaustavili ovde već da im se obezbede neki prihvatni centri u kojima će oni moći kratkoročno da se sklone od zime, kiš, snega i vremenskih neprilika. O tome se ne razmišlja kao stalnom prihvatu nego samo da Srbija stavi na raspolaganje neke tranzitne centre i mesta za spavanje kako bi se sprečilo da ljudi provode noći vani”, navodi Šunjić.

Naša sagovornica ističe da se UNHCR protivi postavljanju bilo kakvih ograda i prepreka jer su sve države, članice UN, obavezne da prihvataju ljude koji traže azil i da se oni ne smeju zaustavljati na granicama.

”Ipak, mi vidimo da svaka država pokušava jednostrano, na svoj način, usporiti broj izbeglica koje stižu svaki dan da bi nekako time lakše upravljali i rukovodili. Međutim, ako iz Grčke u Makedoniju ili iz Makedonije u Srbiju svakodnevno pristiže pet, šest hiljada ljudi, onda ne možete, dve granice dalje usporiti taj tok, jer ćete stvoriti čepove, a to smo već nekoliko puta doživljavali”, kaže Šunjić.

Upravo je proteklih nekoliko dana iz Makedonije u Srbiju dnevno ulazilo između četiri i šest hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana, a humanitarne organizacije i državne institucije su maksimalno angažovane da im u što kraćem roku pruže svu potrebna pomoć, izvrše registraciju i izdaju dokumenta za nastavak puta.

Ahmet Halimi, sekretar Crvenog krsta Preševo, kaže za Radio Slobodna Evropa da je ta organizacija, na osnovu dosadašnjeg ogromnog iskustva, spremna da reaguje na najavljeno usporavanje kretanja izbeglica balkanskom rutom, i da na najbolji mogući način odradi svoj deo posla.

Izbeglice na pruzi u Đevđeliji u Makedoniji

Izbeglice na pruzi u Đevđeliji u Makedoniji

„Mi u ovim uslovima radimo već četiri meseca i približavamo se broju od 200.000 registrovanih izbeglica. Već ih imamo preko 180.000 sa imenom, prezimenom i potpisom. Prema tome, Crveni krst Srbije i Crveni krst Preševa, spremnisu daim obezbede hranu, obuću i odeću, koliko god da ih dođe. Jednostavno rečeno dočekaćemo ih domaćinski“, zaključuje Halimi.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG