Umetničko preispitivanje kosovskog patriotizma

Beogradska publika u utorak je u Centru za kulturnu dekontaminaciju imala priliku da vidi gostujuću predstavu u produkciji kosovske kuće Ćendra, „Let iznad pozorišta Kosova“. Komad po tekstu prištinskog dramaturga Jetona Neziraja i u režiji Blerte Neziraj je uoči nedavno održane premijere u Prištini ustalasao javnost, pa su ga neki okarakterisali i kao „antinacionalni“.

Predstava govori o ansamblu Narodnog pozorišta u Prištini koje dobija zadatak da pripremi svečanu predstavu koja će biti izvedena na dan proglašenja nezavisnosti. Problem je, međutim, što se taj dan drži u tajnosti, kao i to što je jedan od zahteva da se u tekst predstave uvrsti govor kosovskog premijera, čiji je sadržaj takođe pod velom tajne. Pripremajući se za svečanost za koju ne znaju kada će se održati, likovi upadaju u niz komičnih situacija koje vode u farsični krešendo.

Moderno postavljen komad nosi podnaslov “Patriotska komedija koju neki nazivaju antinacionalnom” i u fokus stavlja nezavisno Kosovo koje, opustošeno ratom, bedom, korupcijom i međunarodnim tutorstvom traga za sopstvenim putem u budućnost.

“Let” je premijeru imao početkom decembra u Prištini i tamošnja publika ga je, prema rečima Jetona Neziraja, dobro prihvatila. U razgovoru za RSE, Neziraj objašnjava zbog čega je u delu javnosti predstava označena kao antinacionalna:

„Pokušali smo da problematizujemo neka popularna, odnosno tabu pitanja. Nezavisnost Kosova je naravno neka vrsta tabua, jer se u to ne sme dirati. Mi diramo u to, ali ga ne dovodimo u pitanje na način da smo protiv nezavisnosti. Mi samo preispitujemo neke druge teme koje su u vezi sa modernim kosovskim društvom – šta su Kosovari danas? Jesmo li mi Albanci, jesmo li Kosovari, šta je naša budućnost? Kakva je veza između umetnosti i politike, na koji način se politika meša u umetnost i tako dalje.“

Glumačku ekipu, između ostalih, čine Bajruš Mjaku, Adrian Morina i Anisa Ismaili koji pokušavaju da ispune nepresušnu listu “politički korektnih” zahteva kosovske Vlade uoči priprema za veliku feštu povodom proglašenja nezavisnosti. Bajruš Mjaku, veteran pozorišne glume, ističe da je prihvatio učešće u predstavi ponajpre zbog provokativne teme kojom se bavi. On objašnjava da je za teatar važno da se uhvati u koštac sa savremenim temama u društvu.

“Bilo je jedno vreme kad smo uspeli da radimo takve predstave da govorimo protiv sistema, ali ne otvoreno. Dosta smo preko scenskog jezika govorili za taj lažni patriotizam. Mislim da je sad krajnje vreme više da se zanimamo sobom. I da, ako političari imaju neke greške, im kažemo da nisu u pravu”, ističe Mjaku.

​Izvođenje komada u Beogradu bilo je povod da se nakon predstave na otvorenoj debati, na kojoj su govorili gosti sa Kosova i neki beogradski intelektualci, prodiskutuje o odnosu umetnosti i politike. Jeton Neziraj poznat je beogradskoj publici po predstavi “Patriotik hipermarket”, na kojoj je radio zajedno sa beogradskom dramskom spisateljicom Milenom Bogavac, sa kojom je problematizovao srpsko-albanski sukob u nedavnoj prošlosti. Iako se on sam često bavi politčkim temama, Neziraj naglašava da ovaj oblik kritičke umetnosti nije dominantan na kosovskoj umetničkoj sceni.

“Do sada smo videli mnogo popzorišnih predstava koje govore o ratu, o onome što se dešavalo u regionu, koje uvek imaju crno-belu perspektivu i pokušavaju da budu jasne u odnosu na to ko je žrtva a ko tlačitelj. Takođe, ima dosta autocenzure – umetnici na Kosovu nisu u mogućnosti da se izmaknu i vide stvari iz druge perspektive”, kaže Jeton Neziraj.

Prema rečima pozorišnog kritičara Gorana Cvetkovića, srpski teatar ne pokazuje dovoljno zrelosti da se uhvati u koštac sa svojim tabu mestima:

“Ovaj način razmišljanja i ovako ozbiljna predstava, sa ozbiljnim tekstom i odigrana na moderan način, pokazuje s jedne strane kuda se može doći u emancipaciji, a s druge strane Beogradu pokazuje šta mi ne možemo da napravimo. Mi nemamo ovakvu predstavu. Naš sledeći repertoarski potez koji svi jako očekuju je opet jedan Nušić. To je naš krajnji domet. To je sramota.”

Kada je reč o angažovanoj književnosti u Srbiji, stanje je, prema rečima pisca Saše Ilića, lošije nego u teatru. Roman “Pad Kolumbije” Ilić je, kako kaže, pisao sa jakim političkim angažmanom koji je, smatra, prećutan jer ukazuje na pogubnu sinergiju nacionalističkog jezika i politike.

“To se gura u stranu i proglašava nekakvom politikantskom književnošću, a zapravo se radi o književnosti ili o teatru koji razmišlja o političkoj stvarnosti. To je jedna regularna tema kojom se možemo baviti. Jeton to pokazuje stalno i u teatru i u svojim tekstovima i to je meni vrlo blisko”, navodi Ilić.

Učesnici rasprave u Centru za kulturnu dekontaminaciju složili su se da bi umetnost, u ma kojoj formi bila, trebalo da koristi politiku i političare u cilju osvajanja novih prostora komunikacije.

Pored Prištine i Beograda, predstavu “Let iznad pozorišta Kosova” videla je publika u Tirani i Skoplju, a biće prikazana i na pozorišnim festivalima u regionu i Evropi.