Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajina upala u Putinovu zamku


Policija i demonstranti ispred Vrhovne rade

Policija i demonstranti ispred Vrhovne rade

Piše: Vladimir Ivahnenko (Priredila: Anamaria Ramač Furman)

Preko stotinu ranjenih i tri poginula pripadnika Nacionalne garde rezultat je nekoliko eksplozivnih naprava koje su bacili ljudi u majicama partije “Svoboda”, te izazvali sukobe ispred Vrhovne rade.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine prstom pokazuje upravo na tu partiju kao na glavnog krivca, iz “Svobode” tvrde da odgovornost za ovaj napad snosi vlast koja je zajedno s proruskim “Opozicionim blokom” isprovocirala Ukrajince na protest, glasajući za amandman o decentralizaciji.

Ukrajinski politolog Andrij Zolotarjov ne isključuje mogućnost da ovi neredi mogu da budu razlog da radikalne partije i njihovi lideri kao što je Oleg Tjahnibok odu u zaborav. Ova nacionalistička partija nije prošla cenzus ni na prethodnim parlamentarnim izborima u Vrhovnu radu i sada, uoči lokalnih izbora koji treba da budu održani 25 oktobra, pokušava na sve moguće načine da poveća svoj krajnje nizak rejting.

Međutim, analitičari tvrde da će ovi događaji pre ubrzati nestanak ove partije sa političke scene. Politlog Volodimir Fesenko takođe je saglasan da su ultranacionalisti u Ukrajini trenutno “ugroženi”.

"Ako sada počnemo da uvodimo metode nasilja i da se borimo, ne na ratištu, već protiv naših – to će dovesti do raspada države. Događaji kod Rade treba da budu lekcija za radikale. Patrioti-revolucionari treba da budu svesni da mogu da se pretvore u glavnog pomoćnika i saveznika države koja s nama ratuje. Sada treba da razmišljamo na koji način možemo da neutrališemo nastalu situaciju. Drugo, ovo je signal-upozorenje za zapadne saveznike, kao i za one koji učestvuju na pregovorima u Minsku. Moramo da se odreknemo iluzija da je moguća realizacija političkog dela Minskog sporazuma. Ako Ukrajina počinje da bude demokratska država, teško da će u skorije vreme uspeti da postigne kompromis sa donbaskim separatistima. Svi oni koji se nadaju da je moguće da istovremeno u istoj državi žive Zaharčenko i “Desni sektor”, oni apsolutno ne shvataju šta se dešava u Donbasu i ne shvataju savremenu Ukrajinu. To je nemoguće. Stoga je politički deo Minskog sporazuma mit, iluzija i utopija. Sva energija treba da se uloži u prekid vatre, a ne u to da se smišlja neki poseban status Donbasa koji bi bio zagarantovan Ustavom. Mislim da ova tema kroz dva meseca više neće biti aktuelna – nakon što separatisti održe svoje lokalne izbore. Tada će Ukrajina dobiti puno moralno i političko pravo da odustane od svog dela sporazuma, i tada će bez griže savesti moći da se skine s dnevnog reda tačka “o specifičnostima lokalne samouprave u posebnim regionima Donjecke i Luganske oblasti” iz nacrta zakona o decentralizaciji vlasti”,smatra Volodimir Fesenko.

Poslanici Vrhovne rade Ukrajine su u ponedeljak izglasali Nacrt zakona o amandmanima na Ustav kojim se daje veća autonomija pobunjenim oblastima na istoku zemlje. Za su glasali predsednikova partija “Blok Petra Porošenka“, partija premijera Arsenija Jacenjuka “Narodni front” i “Opozicioni blok” – partija sastavljena većinom od pristalica bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

Nakon glasanja ispred zgrade Vrhovne rade došlo je do sukoba demonstranata s policijom i pripadnicima Nacionalne garde. Ranjeno je više desetina pripadnika organa reda, a mnogi od njih imaju ozbiljne povrede. Trojica gardista su poginula, 141 osoba je povređena, većina policajci. Čovek koji je bacio bombu i još neki koji su učestvovali u nemirima su uhvaćeni.

Lider predsednikove partije “Blok Petra Porošenka” Jurij Lucenko izjavio je da podrška decentralizacije jeste ispunjavanje zahteva Majdana u vezi s promenama sistema vlasti u Ukrajini.

“Svi smo mi tamo stajali ne zbog smene predsednika, ne zbog smene Vrhovne rade, već radi promene sistema vlasti, tačnije – za prenos ovlašćenja na lokalne skupštine", rekao je Lucenko uoči glasanja.

Glasanje za nacrt zakona bilo je uspešno, međutim, malo je verovatno da će konačan predlog izmene Ustava biti izglasan – predsedniku će biti teško da sakupi dvotrećinsku većinu zbog nesuglasica u koaliciji oko pitanja Donbasa, smatra direktor Agencije za procjenu političke situacije Vitalij Bala:

“Mogli smo čuti apel da se ne glasa za izmenu zakona o decentralizaciji koja se tiče Donbasa. Ovaj član o decentralizaciji u izvesnoj meri mogao bi izazvati raskol u Ukrajini. I više od toga, još pre godinu dana upozoravao sam о mogućem emotivnom raskidu građana Ukrajine s Donbasom i rekao da garantovanje specijalnog statusa Ustavom može da prouzrokuje porast ovog razdora medju ljudima. Ozbiljni problemi mogu da nastanu kada je reč o brojki od trista glasova neophodnih za konačno prihvatanje amandmana. Ova nedelja će u parlamentu biti veoma dinamična i odgovorna, jer može da prejudicira razvoj događaja koji su u vezi ne samo s Donbasom, već i uopšte s rusko-ukrajinskim ratom”, ocenjuje Bala.

Da je Vrhovna rada u stanju da prihvatati ustavne amandmane sumnja i rukovodilac Instituta strateških istraživanja “Nova Ukrajina” Andrij Jermolajev:

“Same izmene koje predlaže predsednik Porošenko imaju polovičan karakter, one suštinski ne rešavaju pitanje samoupravnih reformi, već se svode samo na neke aspekte decentralizacije. Kao drugo, u samoj koaliciji ima onih koji podržavaju jaku predsjedničku vlast. I treći bitan momenat jeste taj da je pitanje ustavnih promena postalo je deo političkog scenarija borbe za vlast u budućnosti. Nije tajna da je oko vlade i oko predsedničkog mandata počela ozbiljna borba, konkurencija. Pitanje decentralizacije postaje moneta za potkusurivanje. Mnogi ljudi – i obični građani, i biznismeni, i činovnici doživljavaju decentralizaciju kao izlazak iz ekonomske krize u Ukrajini. Postoje mnoge iluzije da će svaki poseban region lakše sam da rešava probleme, nego da stalno moljaka centar za sredstva i dozvole. U slučaju da decentralizacija ne uspe, ne isključujem porast centrifugalnih, tj. “regionalno-separatističkih” raspoloženja. Postoji rizik od novog raskola između regionalnih elita, biznismena, rukovodilaca s jedne i političkog Kijeva s druge strane. Ako nakon lokalnih izbora bude očigledno dareforma nije uspela, zaoštriće se i situacija u političkom centru, u Kijevu”, komentariše Jermolajev.

Politolog Vitalij Bala smatra da je Ukrajina upala u zamku predsednika Rusije Vladimira Putina:

“Na prvoj etapi Minski sporazum je zaustavio borbena dejstva u Donbasu. Ali meni se čini da mi sada treba da govorimo, ne o primirju s takozvanim “republikama”, već о zaključivanju lošeg mira s Rusijom. Samo u tom slučaju moći ćemo da izbegnemo svakodnevne žrtve na ratištu. I situacija u Donbasu, u skladu s Minskim sporazumom od 12. februara ove godine, direktno je povezana s razrešenjem ovog problema. Da li će ona rešiti problem mira u rusko-ukrajinskom ratu? Ja mislim da neće. U tom slučaju možemo da pređemo na relaciju unutrašnjeg građanskog konflikta, da formalno legalizujemo "LNR" i "DNR" ustavnim reformama. Ali s druge strane, drugi izlaz iz ove situacije praktično ne postoji. Mi smo na sebe preuzeli obaveze i to sigurno u izvesnoj meri utiče na proces pregovora s našim zapadnim partnerima. Ali ja ne mislim da će nam Zapad okrenuti leđa ili da će odmah početi rat velikih razmera s Rusijom ako se rešenje o specijalnom statusu ne prihvati. Mislim da je to, najblaže rečeno, preuveličavanje. Stoga na današnji dan ukrajinska vlast trenba da napravi pauzu oko pitanja o statusu Donbasa i treba da pokušava da nađe neke dodatne argumente za mirni proces u rusko-ukrajinskoim sukobu. Najpre treba ukloniti uzrok konflikta u Donbasu, a ne njegove posledice koje nam je nametnuo Putin”, kazao je Bala.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG