Robert Koalson (Coalson) i Dragan Štavljanin
Proruski pobunjenici ističu da stav ukrajinskog predsednika Petra Porošenka o mogućnosti održavanja referenuma nije dovoljan. U međuvremenu, ostaje nejasno da li će Kijev uspeti da saseče moć oligarha nakon nedavne smene jednog od njih sa pozicije guvernera Dnjepropetrovska, a što je bio jedan od ključnih zahteva protesta na Majdanu.
Porošenko rekao je na sednici parlamentarnog odbora koji radi na izmenama ustava da se ne protivi referendumu kojim bi bilo dato više moći nestabilnim regionima Donjecka i Luganska na istoku zemlje, u kojima se više od godinu dana vodi rat, ako ovo telo odluči da je glasanje neophodno.
Kada je konflikt počeo, demonstranti na istoku tražili su referendum kojim bi njihovim regionima bila data veća autonomija. Tada je, međutim, ukrajinska vlada to odbila. U međuvremenu, proruski separatisti traže nezavisnost ove regije.
Oni odbacuju predlog o referendumu kao nedovoljan. Jedan od lidera pobunjenika Andrej Purgin izjavio je za Asošijeted pres (AP) da nijedan od njihovih predstavnika nije pozvan na sastanak ustavne komisije “što već mnogo govori”.
“Sve što Kijev čini pokazuje da on mora da dođe do sporazuma ali tako da nam namente uslove, što je u suprotnosti sa dogovorom iz Minska. Porošenkovo saopštenje ne znači ništa, jer nema detalja o referendumu – ako uopšte bude održan”, smatra Purgin.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov dodaje da proces političkog rešavanja krize u Ukrajini, koji je predviđen sporazumom iz Minska, još nije počeo.
Istovremeno, Porošenko ističe da se i dalje protivi ideji federalizacije Ukrajine, za koju se zalaže Rusija, ali da je za decentralizaciju vlasti tako da regioni dobiju veće nadležnosti. On je precizirao da bi o pitanjima bezbednosti, odbrane i spoljne politike i dalje odlučivala centralna vlada.
“Decentralizacija nema nikakve veze sa federalizacijom. Ukrajina je uvek bila unitarna država i verujem da će to i ostati. To nije zato što smo tako odlučili mi na vrhu, nego jer redovno ispitujemo javno mnjenje. Uveravam vas da je tokom poslednjih godinu dana jasna podrška unitarnom modelu države veoma snažna i blizu je 90 odsto“, rekao je Porošenko.
Ukrajinski predsednik je dodao da ne podržava predlog da ruski postane drugi zvanični jezik. “Ukrajinski jeste i biće naš jedini državni jezik”.
U konfliktu između proruskih pobunjenika na istoku i trupa Vlade iz Kijeva poginulo je više od 6.000 ljudi. Uprkos primirju koje je potpisano u februaru, i dalje ima njegovih sporadičnih kršenja.
Rizik od “feudalizacije” Ukrajine zbog sukoba sa oligarsima
U senci sukoba Kijeva i proruskih pobunjenika na istoku zemlje, koje podržava Moskva, Ukrajina se suočava i sa unutrašnjim izazovima, piše analitičar Radija Slobodna Evropa Robert Koalson.
Nesuglasice do kojih je došlo krajem marta između Petra Porošenka i oligarha Igora Kolomojskog su simptomatične i opasan moment u postsovjetskoj istoriji Ukrajine. Opasnost nije prošla time što je Kolomojski podneo ostavku kao guverner Dnjepropetrovske oblasti.
Ukrajina je teško shvatljiv konglomerat geopolitičkih i ekonomskih interesa. Ona nastoji da napravi raskid sa dosadašnjim, duboko ukorenjenih državno-oligarhijskim modelom upravljanja.
Sukob između Porošenka i Kolomejskog je izbio u okolnostima u kojima je došlo do previranja unutar oligarhijskog bloka izazvanim, u suštini, anitoligarhijskim protestima na Majdanu.
Postavlja se pitanje da li je Kijev odlučan u nameri da okonča monopol i preveliki uticaj oligarha u Ukrajini, ili joj predstoji još jedan krug samodestruktivnih sukoba koji će dovesti do političke i ekonomske katastrofe?
“Majdan je podstakao proces restruktuiranja oligarhijskog sistema. Pojedini oligarsi su izgubili uticaj i znatan deo svog bogatstva. Drugi oligarsi, uprkos ekonomskih gubitaka, postali su snažniji i bezbedniji. Igor Kolomejski pripada ovoj drugoj grupi. Došlo je do redistribucije”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Andrej Zolotarjov iz instituta “Treći sektor” u Kijevu.
On dodaje da je prerano da se proceni da li je Porošenko istinski posvećen “de-olgirhaizaciji ukrajinske ekonomije i ukidanju političke moći oligarha”.
Kolomejski je podneo ostavku na mesto guvernera Dnjepropetrovska 24. marta nakon sukoba sa Porošenkom oko kontrole državnih naftnih kompanija.
Porošenko je optužio Kolomejskog za korišćenje “privatnih milicija” kako bi promovisao svoje poslovne interese nakon što su naoružana lica upala u sedište kompanije “Ukrnafta” u Kijevu 22. marta.
Prethodno su naoružane osobe na kratko okupirale poslovne prostorije “Ukrtransnafta”, filijale “Ukrnafta”.
Protesti na Majdanu su doveli do pada proruskog predsednika Viktora Janukoviča, ali ne i oligarhijskog sistema. Na kraju krajeva i novoizabrani šef države Porošenko je član oligarhijskog kluba.
Kao što je ruski novinar Leonid Beršidski nedavno napisao za “Blumberg” (Bloomberg), "Ukrajina je i dalje zemlja kojoj upravljaju oligarsi, koju je godinama pljačkala mala grupa bezočnih ljudi”.
Kolomejski je podržao protest na Majdanu i, istovremeno, koristio svoje bogatsvo za formiranje nekoliko jedinica naoružanih dobrovoljaca kako bi obezbedio region Dnjepropetrovska, kojim je upravljao, i borio protiv separatista u Donjecku i Luganjsku. Stoga je, kako ističe Zolotarjov, Kolomejski smatrao da mu “vlada nešto duguje”.
S druge strane, Kolomejski je kontrolisao najuspešniju banku u Ukrajini – “PrivatBank” – za koju se uveliko smatra da je prevelika da bi država dozvolila da propadne.
“Zbog toga je preuzeo rizik, zato što je mislio da postoje ‘crvene linije’ koje konkurenti neće nikada preći”, kaže politički analitičar iz KIjeva Vitalij Portnikov.
Međutim, Portnikov sumnja da takve ‘crvene linije” zaista postoje.
“Svi ovi ljudi – klub oligarha, sadašnja vlada – mnogo toga su pokazali da oni razmišljaju samo 24 časa unapred”.
Kolomejski je samo jedan deo ove zagonetke. Drugi, poput Rinata Ahmetova, Dmitra Firtaša i Viktora Pinćuka i dalje drže u svojim rukama znatne delove ukrajinske ekonomije.
“Oligarhija još drži kontrolu. Pod okriljem Ahmetova su energetski sektor, metalska i telekomunikaciona industrija, u Firtašovim rukama je hemijski sektor. Oni će i dalje imati moć i nastaviće da ucenjuju vladu. Nije to činio samo Kolomejski”, smatra Portnikov, dodajući da “klub oligarha” čini sve - koristeći svoju političku moć i medijske resurse - da bi sačuvao oligarhijsku državu.
U međuvremenu, svaki sukob koji deli Ukrajinu i slabi njenu centralnu vladu ide na ruku Moskvi u aktuelnom sukobu dve zemlje.
Do spora između Porošenka i Kolomejskog došlo je zbog dve državne naftne kompanije. Međutim, ruski Lukoil, koji kontroliše ruski i azerbejdžanski oligarh Vagit Alekperov, takođe ima važne interese u ovim firmama.
Paradoksalno, Porošenko mora da uzme u obzir i ruske interese u ovom sporu, naglašava Portnikov.
“On je u stalnim mirovnim pregovorima sa ruskim političkim vođstvom i zna da kada god dirne u poslovne interese Vladimira Putina i oligarha koji ga podržavaju, pozicija ruskog predsenika postaje beskompromisna”.
Moska se zalaže za “federalizaciju” Ukrajine, kojom bi etnički Rusi kao i građani koji govore ruski dobili znatno veća ovlašćenja u regijima u kojima žive. Sadašnja sukob između ukrajinskih oligarha i vlade može, po mišljenju Portnikova, rezultirati nečim mnogo gorim.
“Umesto federalizacije koje se toliko pribojavamo, Ukrajini preti feudalizacija”.
Nikada nije bila realistična zamisao da se oligarhijski model okonča konsenzusom, imajući u vidu da je zemlja pogođena dubokom ekonomskom krizom i, istovremeno, sukobom sa Rusijom, naglašava bivši visoki ukrajinski zvaničnik Oleksandr Bondar.
“Gubimo šanse da sprovedemo reforme. Skrenuta nam je pažnja sa zbivanja u ekonomiji. Svi su zaboravili na banke, devizni kurs. Umesto da se fokusiramo na potrebe investitora, mi smo izgubili njihovo poverenje. Grivna je uništena. Kao što sam već rekao – Putin može da se opusti jer će naša vlada i oligarsi učiniti sve što je u njegovom interesu”, upozorava Bondar.
