Dostupni linkovi

logo-print

Ugljanin i autonomija Sandžaka: Jeftino ubiranje političkih poena


Sulejman Ugljanin na svečanoj sednici Bošnjačkog nacionalnog veća

Sulejman Ugljanin na svečanoj sednici Bošnjačkog nacionalnog veća

Bošnjačko nacionalno veće (BNV) obeležilo je u nedeljuu Novom Pazaru svečanom sednicom “Dane samoopredeljenja“, za koje su proglašeni 25, 26. i 27. oktobar, u čast referenduma o autonomiji Sandžaka koji je organizovan 1991. godine.

Predsednik ovog nacionalnog organa Sulejman Ugljanin poručio je mladima da imaju dobar osnov, pravo i dokumenta da prave državu.

“Bošnjaci su se tri puta tokom 20. veka izjašnjavali o formiranju autonomije za ovu oblast, ali su svaki put ostali kratkih rukava. Ništa drugo da ne znate, samo se setite Sjeničke konferencije, Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) i referenduma o autonomiji Sandžaka, pa imate pravo na državu. Pravite je, mi ćemo vam pomoći“, rekao je Ugljanin na svečanoj sednici.

On je rekao da mladi imaju čvrst temelj da prave teritorijalnu autonimiju, u kojoj će živeti Bošnjaci srećni u sadašnjosti, a sigurni u budućnosti.

“U njoj niko neće moći da gazi Bošnjake, ali ni druge građane Sandžaka. Osim toga, imaćemo pravo na prirodne sirovine za ekonomski razvoj“, rekao je Ugljanin.

On je dodao da ova autonomija predstavlja pravo na političku egzistenciju građana Sandžaka u nekoj od novostvorenih suverenih država nastalih nakon raspada SFR Jugoslavije.

“U to vreme su svi pravili nacionalne vojske i države, a Bošnjaci su bili rastureni i prepušteni sami sebi. U vreme održavanja referenduma Bošnjaci su u Sandžaku živeli kao u džehenemu (paklu)”, rekao je Ugljanin.

Biberović: Ne autonomija Sandžaka već decentralizacija Srbije

Programski koordinator NVO Urban in Sead Biberović kaže za RSE da mu ove Ugljanove izjave o autonomiji liče na jeftino ubiranje dnevno-političkih poena.

On smatra da je ovo neodgovoran politički pristup jednom vrlo značajnom pitanju.

“Pitanje autonomije je veoma ozbiljno pitanje, kojem treba pristupiti na odgovoran način. Ne može veće, a pogotovu sam Ugljanin, da odlučuju o autonomiji bilo koje vrste. Istina je da su te 1991. godine Bošnjaci izašli na taj referendum i da su glasali, ali o čemu su glasali oni nisu imali pojma. Ugljanin i ostala bošnjačka politička elita dobro znaju da trenutno, a ni u nekoj doglednoj budućnosti, nema nikakvih uslovaza bilo kakvom političkom ili teritorijalnom autonomijom Sandžaka“, rekao je Biberović.

On ističe da BNV treba da se zalaže za decentralizaciju Srbije i njenu regionalizaciju, koja će biti neminovna ukolko ona želi u Evropsku uniju.

„Tu Bošnjaci i Bošnjakinje, ali i najznačajnije manjinsko telo Bošnjačko nacionalno veće, treba da vide svoju šansu i da je iskoriste, ali ne na ovakav dnevnozloupotrebljavački način. U tu priču treba da budu uključene najrelevantnije državne i manjinske institucije, organizacije, nevladin sektor, civilno društvo i drugi. Dakle, potrebno je ozbiljno da razgovaramo kako možemo da dođemo do različitih vidova i nivoa autonomije”, kaže Biberović.

Referendum o autonomiji Sandžaka organizovalo je 1991. godine Muslimansko nacionalno veće Sandžaka, koje je kasnije promenilo naziv u Bošnjačko nacionalno veće, na čijem čelu je bio Ugljanin, u to vreme neosporni lider Bošnjaka.

Tada je od ukupno 264.156 upisanih birača na birališta izašlo 187.437, a za političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka je glasalo 99 odsto ljudi.

Tadašnja vlast je rezultate referenduma odbacila, a protiv Ugljanina je podigla optužnicu zbog protivdržavnog delovanja sa namerom da otcepi Sandžak.

  • 16x9 Image

    Amela Bajrović

    U novinarstvu je od 1998. godine. Radila je na nekoliko lokalnih TV stanica, a od 2003. godine je urednica informativnog programa u novopazarskom radiju Sto plus, koji je u vlasništvu Novinske agencije Beta iz Beograda.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG