Dostupni linkovi

logo-print

Među 502 preduzeća u Srbiji koja moraju biti privatizovana, pored 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta. Na spisku za prodaju našle su se banje koje posluju sa velikim gubicima, ali i one koje, poput Ribarske banje ili Specijalne bolnice Čigota na Zlatiboru, uspešno posluju.

U Agenciji za privatizaciju, smatraju da je sada poslednji trenutak da se banje prodaju, jer će bez ulaganja njihova vrednost padati dok u Udruženju banja Srbije tvrde suporotno.

Primeri Češke i Poljske pokazuju da je privatizacijom prihode banja moguće povećati i do 40 puta, a slična iskustva imaju i jedine tri domaće banje koje su privatizovane po starim zakonima – Lukovska, Prolom i Atomska banja. Ta prirodna lečilišta su nakon privatizacije višestruko uvećale broj domaćih i stranih gostiju i prihode, a uspešne investicije u proširenje kapaciteta obezbedile su im dalji razvoj.

I među neprivatizovanim specijalnim bolnicama ima onih koje uspešno posluju, redovno isplaćuju zarade zaposlenima i ulažu u investicije. One se najviše protive tome što su svrstane u isti privatizacioni paket sa davno propalim preduzećima iz drugih privrednih grana.

Jedna od njih je i Ribarska banja kod Kruševca, čiji generalni direktor doktor Dušan Šokorac kaže za Radio Slobodna Evropa da bi, u slučaju privatizacije banja, trebalo izbeći nekadašnju praksu privatizacije najprofitabilnijih preduzeća poput pivara i cementara.

On smatra da privatizacija Ribarske banje ne bi trebalo da bude prioritet, jer nikako ne spada u grupu neuspešnih preduzeća poput onih u restruktuiranju.

“Specijalan bolnica Ribarska banja već više godina posluje apsolutno pozitivno. Svake godine se ozbiljna samoprihodovana sredstva investiraju, banja se razvija, radnici redovno primaju plate, sve obaveze prema državi redovno izmirujemo tako da smatram da u ovom momentu mi nikako nismo pod prioritetom kada se govori o privatizaciji ili prodaji”, kaže Šokorac.

Prema njegovom mišljenju, privatizaciju banjskih lečilišta ne treba obaviti pošto-poto i na brzinu, već prvo treba obezbediti određene preduslove, za efikasnu i uspešnu transformaciju.

“Pre svega treba napraviti ozbiljnu strategiju razvoja zdravstvenog turizma, potom treba rešiti imovinsko pravne odnose koji nisu rešeni izemđu države i Penzijsko-invalidskog fonda. Taj fond potražuje deo banjskih kapaciteta, između ostalog i naše banje. Pred sudom je spor oko toga koji još uvek nije rešen”, kaže Šokorac.

U Ribarskoj banji zaposleno je 293 radnika. Njen kapacitet je oko 500 postelja od kojih je polovina u mreži Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a druga polovina je na slobodnom tržištu, dok je popunjenost svih kapaciteta preko 90 odsto.

Specijalne bolnice u Srbiji imaju oko 7.500 ležajeva od kojih je polovina u mreži Fonda sa kojim svake godine ugovaraju cene za boravak pacijenata na rehabilitaciji. U njima radi oko 4.000 ljudi od čega je dve trećine sttučni kadar.

Vladan Vešković, sekreatar Udruženja banja Srbije kaže za RSE da je privatizacija banja neophodna, ali da bi u taj proces trebalo ući veoma oprezno zbog posla kojim se one bave i prirodnih resursa zemlje.

“Investiranje u banje je svakako neophodno, a da li to mora privatizacijom ostaje da se vidi. U svakom slučaju predlažemo da država zadrži 51 odsto u svom vlasništvu, da se nađe strateški partner koji će investirati u smeštaj i prateće sadržaje. Profit posle može da se deli u dogovoru sa državom. Mi se samo bojimo da može da se desi da i prirodni resursi, voda, blato, gas, uz specijalne bolnice odu investitoru”, kaže Vešković.

Nadležni tvrde da se prirodni resursi neće privatizovati, jer je to prirodno bogatstvo koje ostaje u vlasništvu države, ali će se investitorima dati pravo korišćenja uz odgovarajuću nadoknadu.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG