Dostupni linkovi

logo-print

Tektonske promene EU mogu uticati na proširenje


Tim Judah

Tim Judah

Lideri EU odlučili su, posle povremeno žustre rasprave u Briselu, da se nacrt zaključaka o Srbiji delimično promeni i da se od Saveta ministara EU zatraži da u februaru izvrši procenu, kako bi lideri Unije početkom marta mogli Srbiji definitivno da odobre status kandidata za članstvo u EU.

Na pitanje kako će odlaganje kandidature Srbiji uticati na vladajuću koaliciju uoči izbora i koliko je ovo ozbiljan udarac za predsednika Srbije Borisa Tadića, poznati britanski publicista i ekspert za Balkan Tim Judah za Radio Slobodna Evropa kaže da značaj tog odlaganja ne treba dramatizovati.

U kontestu donošenja odluka koje tektonski menjaju Evropsku uniju kakvu do sada
znamo, sagovornik našeg radija naglašava da je dalje evropsko proširenje za sve aktere izvan Balkana postalo krajnje periferno pitanje.

RSE: Kakav će uticaj imati odlaganje odluke o kandidaturi Srbije na političku sutuaciju i poziciju predsednika Borisa Tadića?

Judah: Odluka Evropskog saveta o Srbiji jeste udarac, ali, po mom mišljenju nije tako ozbiljan udarac, zato što srpski zahtev za kandidaturu nije odbijen nego samo odložen za tri meseca, tako da, ako se izbori održe u maju, još uvek ima vremena da se dobije kandidatura u toku predizborne kampanje. Moglo je biti i gore od ovoga, zaista. Ono, međutim, što mislim da je izvanredno važno jeste da ljudi u Beogradu, u Podgorici, u Sarajevu, u Skoplju, razumeju da se sada događaju sudbonosne odluke koje zadiru u suštinu i sudbinu same Evropske unije. U tom kontekstu, činjenica da je odgovor na srpski zahtev za kandidaturu odložen za tri meseca izvan regiona Zapadnog Balkana komentariše se kao krajnje periferna tema.

Promene unutar Evropske unije ilustrovaću sledećim primerom. Hrvatska je potpisala pristupni ugovor, ali kada je pročela pristupne razgovore sa Briselom, Evropska unija je bila potpuno drugačija organizacija od ove u koju će se Hrvatska ući. A ta dva događaja deli svega nekoliko godina. Dakle, Evropska unija bi već za tri meseca, kada se očekuje da Srbija dobije kandidatski status, mogla biti sasvim drugačiji entitet od ovoga koji poznajemo do danas. Ono što ćemo dobiti, ta nova Evropska unija koja se verovatno već rađa, jeste Unija dveju brzina.

Zona totalnog neznanja
RSE: Kažete da bismo već za tri meseca mogli ugledati drugačiju, dvobrzinsku, Evropsku uniju. Kakva bi ona mogla biti?

Judah: Ne znamo i u tome i jeste poenta. Niko ne zna kako bi takva Unija mogla izgledati. Ne znamo, pre svega, ni šta će se dogoditi sa eurom. Ali, ono što jasno vidimo jeste rađanje dvobrzinske Evropske unije. A to znači da ćemo imati Zastava EU

Zastava EU

unutrašnji krug zemalja koje će odlučivati o najvažnijim fiskalnim, finansijskim i ekonomskim pitanjima, i spoljašnji krug članica – u kojem će, recimo, biti Britanija, koja ne želi da participira u tome. Spoljašnji krug zemalja neće imati uticaja na donošenje odluka, tako da će Britanija, Mađarska, Švedska i druge zemlje biti redukovane na status Švajcarske ili Norveške, koje i nisu članice Unije, ali koje moraju da prilagode svoje sisteme politici koju će određivati prvi krug zemalja. Ovo su, dakle, tektonske promene same EU, tako da kad nekoga u Evropi pitate, a šta je sa Srbijom, Makedonijom i slično, odgovor je: O čemu vi, zaboga, govorite? Ma, zaboravite, to je sporedno, sada rešavamo vrlo važne stvari, a te teme neka sačekaju.

U tom smislu, nezavisno od toga da li je Srbija dobila ili nije dobila zeleno svetlo za kandidaturu, da li je ili nije ispunila uslove, neophodno je videti mnogo širi kontekst tih tektonskih promena u Evropskoj uniji.
RSE: U kontekstu tih, kako kažete, tektonskih promena same strukture Evropske unije, šta se uopšte može očekivati od procesa proširenja Unije na Zapadni Balkan? Nekako ne izgleda da su na vidiku dobre vesti za region?

Judah:
Pre svega treba reći da se sada niko u EU ne bavi pitanjem evropskog
proširenja zato što je to smatraju zaista marginalnim pitanjem u poređenju sa problemima sa kojima se suočava London ili Pariz ili Berlin. To pitanje jednostavno nije na dnevnom redu. Naravno, to je loša vest za zemlje koje nastoje da se pridruže Evropskoj uniji, ali, kao što sam rekao, u ovom trenutku zaista niko ne zna čemu će se to balkanske zemlje pridružiti, niko ni u samoj Evropskoj uniji nema informaciju o tome kakva će ona biti za tri meseca ili tri godine, a kamoli za deset godina, kada će zemlje kao što je Srbija biti na redu za učlanjenje u EU. U tom smislu, zaista se nalazimo se u zoni totalnog neznanja.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG