Dostupni linkovi

logo-print

Tatonovi roditelji će tužiti Srbiju


Cveće i sveće za ubijenog Brisa Tatona, fotografija iz arhive

Cveće i sveće za ubijenog Brisa Tatona, fotografija iz arhive

Građani Srbije ponovo će plaćati cenu raširenog nasilja huligana i ekstremista koji tuku, prebijaju i ubijaju ljude jer država i političari tom nasilju ne staju odlučno na put. Za Miladina Kovačevića, nasilnika koji je prebio američkog mladića plaćeno je milion dolara, a nesprečavanjem klime nasilja u kakvoj je usred Beograda 2009. godine ubijen francuski navijač Bris Taton – pozabaviće se po svoj prilici sudska institucija izvan granica Srbije.

Roditelji Brisa Tatona, francuskog navijača ubijenog u Beogradu 2009. godine, najavili su, naime, da će pokrenuti proceduru za nadoknadu štete protiv države Srbije zbog teških propusta u poštovanju pravila bezbednosti i obezbeđenja ljudstva za vreme sportskog susreta.

Ministarka pravde Srbije Srbije Snežana Malović izjavila je da će na osnovu tužbe Tatonovih roditelja protiv države Srbije za nadoknadu štete i presude osuđenima za njegovo ubistvo odlučiti o eventualnom vansudskom poravnanju.

Bris Taton

Bris Taton

Podsetimo da je prvostepeni sud četrnaestoricu navijača „Partizana“ koji su napali francuske državljane, navijače fudbalskog kluba „Tuluz“, i svesno, zajednički delujući, ubili Bricea Patona, osudio na kazne zatvora od 12 do 35 godina. Tatonovi roditelji su, međutim, bili šokrani kad je Apelacioni sud krajem januara ove godine prepolovio te zatvorske kazne na sedam do 15 godina, što je verovatno i uticalo na njihovu odluku da podnesu tužbu protiv Srbije.

Poznati advokat Srđa Popović veruje da je već prilikom izricanja prvostepenih presuda postojala ideja da će se one u drugostepenom postupku ublažiti, ali povodom ovako velike razlike u presudama dva suda, kaže:

„Te presude stvarno postaju sumnjive zbog tako velike razlike. Celu stvar čini sumnivom tolika diskrepanca između te dve presude. Nešto tu nije u redu i ja razumem da će se Slobodan Ružić, advokat porodice Taton, na to oštro fokusirati. Insistiraće, naime, na tome, da oni nisu ovde dobili ni sudsku zaštitu“, ocenjuje Popović.

I advokat Rajko Danilović ocenjuje da se u slučaju Taton može desiti da međunardna sudska instanca ukaže na odgovornost države Srbije i njenog pravosuđa i da tako velika diskrepanca između dveju sudskih odluka ne govori dobro o srspkom pravosuđu:

„Ako bi se primenilo međunarodno pravo na međunarodnoj sudskoj instituciji, nije isključena mogućnost da se tu nađe i odgovornost državnih organa za takvu presudu. To prepolovljivanje zatvorskih kazni baca jednu ružnu senku na pravosuđe Srbije. Malo je neverovatno da bi prvi sud koji ima neposredan kontakt sa samim predmetom, okrivljenima i oštećenima, toliko grešio da drugostepeni sud prepolovljava njegove presude. To ukazuje da tu nešto nije u redu, ocenjuje Danilović.

Pretnje ekstremista ne prestaju


Šta se može očekivati kad tužba Tatonovih roditelja protiv Srbije stigne do suda, pitali smo Srđu Popovića.

Protest protiv nasilja u Beogradu, fotografija iz arhive: Vesna Anđić

Protest protiv nasilja u Beogradu, fotografija iz arhive: Vesna Anđić

„Naravno da postoji načelna odgovornost države za živote ljudi, ali to ne može automatski da znači da je država uvek odgovorna kad neko izgubi život. Osim ako se dokaže da je bio u pitanju grubi nehat, to jest da su okolnosti bile takve da je to moglo da bude sprečeno da se nisu dogodili propusti. To su, dakle, konkretne stvari koje bi morale da se dokažu“, objašnjava Popović.

Za klimu u kojoj ekstremisti, nasilnici i huligani još uvek prilično lagodno sprovode teror nad društvom odgovorni su političari na vrhu zemlje koji se pred tim nasiljem čak i povlače, kaže bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji podvlači da do 2004. godine, dok je bio predsednik vlade, ovakvog slobodnog divljanja ekstremista i huligana na srpskoj sceni nije bilo.

„Iz ambicije da budu popularni i u toj drštvenoj grupi, političari dopuštaju da huligani budu deo nekog našeg miljea, što je apsolutno nedopustivo. Ja vrlo često čujem da su navijačke huliganske grupe imale neku ulogu u tom „5. oktobru“, pa da se, eto, sad njima vraća dug – što je apsolutno netačno. Dakle, nikakav pakt, nikakav dogovor niti ugovor nije pravljen sa njima. „Peti oktobar“ je bio pokret građana Srbije, a ne huligana. Političari moraju da odustanu od zloupotrebe tih huliganskih grupa, bilo da se radi o navijačima, bilo da se radi o nekavim navodnim zaštitnicima tradicionalne Srbije. Sve je to rulja. Ozbiljnom političaru rulja nije potrebna ni u jednom segmentu njegovog rada, a ako mora da ostvari neki politički cilj tako što mu treba rulja – onda od te politike nema ništa“, upozorava Živković.

Ova zemlja ima zakon o sprečavanju nasilja na sportskim događajima, ali se on vrlo retko potpuno sprovodi. Veću krivicu za to Živković vidi u pravosuđu nego u policiji, koja profesionalno obavlja svoj posao. A o stepenu političkog podilaženja huliganima, desnim ekstremistima i nasilju, dodaje, rečito govori i ono što se nedavno dogodilo:

„Te grupe čak su uspele da spreče i Paradu ponosa i da tako državu bace na kolena. Sve što je ona – država – tada saopštila građanima jeste da ne može da spreči nasilje. To je zaista neshvatljiva i neprihvatljiva kapitulacija jer je najvažniji razlog postojanja države i njenog aparata sprečavanje ugrožavanja života i bezbednosti ljudi“, kaže Živković.

Ni dan-danas ne prestaje govor mržnje, čak ni pretnje ubistvima, koje izriču ekstremisti. Ivan Ivanović, lider neofašističke organizacije „SNP Naši“ sa skupa u Beogradu 17. februara zapretio je da će svako ko bude izgovorio da je Kosovo nezavisno ostati „bez glave“.

„Neka svako iz današnje vlasti dobro čuje, da ako izgovori ovu rečenicu da su Kosovo i Metohija nezavisni, da mu neće otići samo jezik nego će mu otići i glava“, rekao je tom prilikom.

Nevladina organizacija Mladi za Demokratiju zatražila je od državnog tužilaštva hitnu reakciju, a to zahteva i Zoran Živković:

„Nadležni tužilac mora odmah da pokrene svoj mehanizam. Po saznanju da je neko javno pozvao na linč ili na ubistvo – tužilac hitno mora da se izjasni o postojanju krivičnog dela i da, ako ustanovi da elemenata takvog dela ima, pokrene postupak protiv počinioca“, kaže Živković.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG