Dostupni linkovi

logo-print

Svilanović: Sve nas čeka jako složen evropski put


Goran Svilanović

Goran Svilanović

Nema govora o tome da ćemo biti bolji ljudi ukoliko zaboravimo ko smo, a Nušić je deo našeg zajedničkog identiteta, kaže prvi čovjek Regionalnog centra za saradnju Goran Svilanović o nešto drugačijem projektu ovog centra

Trećeg decembra, naime, uz posredništvo Regionalnog centra za saradnju, u sarajevskom Narodnom pozorištu gostuje beogradsko Pozorište Boško Buha, sa svojom hit predstavom „Gospođa ministarka“.

RSE: Gospodine Svilanoviću, pred građanima Sarajeva je više nego lijep kulturni događaj, i to uz posredstvo Regionalnog centra za saradnju. Zašto je odluka pala upravo na „Gospođu ministarku“ i Pozorište Boško Buha?

Svilanović: Dva su razloga. Prvi je i verovatno najvažniji je što je Nušić bio direktor Narodnog pozorišta u Sarajevu. Dakle na ovaj način predstava dolazi kući, dolazi u svoj dom, u Narodno pozorište u Sarajevu - i mi smo veoma zahvalni i gospođi koja je direktorka Narodnog pozorišta i svima u Narodnom pozorištu u Sarajevu što su želeli da ugoste autora koji je svojevremeno bio i njihov direktor. Drugi razlog je što se radi o predstavi koja je potpuni hit, i u Beogradu i u Srbiji i u regionu, bez obzira što je to delo koje, ja mislim, svako ko voli pozorište i ko voli Nušića zna o čemu se radi. Ovo je ipak veliki hit, predstava koja je imala u jednoj godini dana više od 50 izvođenja zbog toga što ima nekoliko posebnosti - prvo, što je Goran Jevtić veliki glumac, u ovom trenutku verovatno jedan od najdarovitijih i najviše nagrađivanih glumaca u Srbiji, koji nosi ovu ulogu. Mislim da se prvi put srećemo sa „Gospođom ministarkom“ u kojoj su sve uloge uloge koje glume muškarci, osim jedne, i to dete glumi žena.

Naravno da je to vesela predstava i ja verujem da će svako ko bude u Narodnom pozorištu u Sarajevu 3. decembra biti veseo kada bude i ušao i izašao iz pozorišta. Ali moram da vam skrenem pažnju da je to istovremeno, kao što je uvek slučaj sa Nušićem, i predstava koja nosi snažnu, pa i političku poruku i verovatno je reč koja nju najbolje obeležava travesija. I otuda ta ideja da glume samo muškarci govori o tim pretrčavanjima, o promenama, pa ako hoćete i ovim političkim čiji smo svedoci ovih dana na sve strane. I drugo, videćete koliko god budemo svi zajedno uživali u predstavi, ja naravno ne pretendujem da sam pozorišni kritičar, ali to je istovremeno predstava koja pokazuje da su i takve osobe, kojih ima svuda oko nas, osobe koje nose ne samo zrnce otrova nego, ja bih rekao, čak zrnce fašizma u tom svom odnosu prema vlasti i prema moći koja ih ponese. Meni je zadovoljstvo da je Savet za regionalnu saradnju, čiji je Sarajevo domaćin, i mi smo na tome zahvalni, već sedam godina, bio u prilici da ovakav jedan mali dar pruži građanima Sarajeva, svima koji su nas tako lepo prihvatili svih ovih godina.

RSE: Znači nije bez smisla podsjetiti kako sve to nekako koincidira sa ovom uspostavom vlasti ovdje kod nas, sa dolaskom nekih ovdašnjih ministara i ministarki na političku pozornicu?

Svilanović: Znate kako je. Ja bar mogu da kažem, pošto sam bio i sa jedne i sa druge strane vlasti, da to toliko jeste naša zajednička odlika, dakle i BiH i Srbije i Crne Gore i Hrvatske - sve smo to videli i nije loše da se svaki put ponovo podsetimo kako to izgleda, koliko god da nam se čini da je to smešno, koliko to može da bude i opasno.

RSE: „Gospođa ministarka“ je tek prvi korak. Vi ste u okviru RCC-a planirali još nekoliko zanimljivih ostvarenja. Naravno, ne samo u Sarajevu, je li?

Svilanović: Prvo što bih želeo na neki način da obećam to je za narednu, godinu, za 2015., mi ćemo u Savetu za regionalnu saradnju biti veoma srećni ukoliko povedemo jednu od predstava Narodnog pozorišta u Sarajevu negde – da li će to biti u Beograd, ili će to biti u Skoplje, ili će to biti u Zagreb, u Podgoricu potpuno je svejedno, kako god bude dogovor. Ja bih voleo da obećam da ćemo podržati tu ideju da sad jedna sarajevska predstava bude gost na nekoj od scena u regionu.

RSE: Meni se ove aktivnosti čine pravim iznenađenjima jer vaš osnovni zadatak su ekonomski i socijalni razvoj, energetika, infrastruktura, bezbjednost – kad odjednom evo i kulture. Istina u jednom vašem intervjuu sam pročitao, ovlašno doduše, pominjanje kulture.

Svilanović: Postoji na Cetinju jedna radna grupa oko koje su se dogovorili ministri za kulturu iz regiona, a koju podržava Savet za regionalnu saradnju svih ovih godina, i tako će biti i naredne godine, koja je nekoliko različitih stvari radila, naročito uz podršku Evropske komisije, ali to ipak jesu malo drugačiji programi. Naime, oni su želeli da ožive nekoliko spomenika kulture u regionu, da omoguće da ti spomenici kulture budu mesta gde bi ljudi išli češće, gde bi se na neki način napravio jedan mali biznis plan kako da ta mesta ožive. To je nešto što sam ja zatekao i vrlo sam voljan da Savet za regionalnu saradnju podrži i ubuduće. A ovo - malo smo i mi iskočili iz šina, ali sa velikim zadovoljstvom. Naš fokus jeste na ekonomiji, i vi ste u pravu što ste to rekli, više od 80 posto onoga što mi radimo je u vezi sa zapošljavanjem, ali mislimo da prosto nema govora o tome da ćemo biti bolji ljudi ukoliko zaboravimo ko smo, šta smo, a Nušić jeste deo našeg zajedničkog identiteta.

RSE: Meni kao čovjeku koji dugo bilježi kulturna zbivanja bilo je pomalo nejasno što u vašim programskim dokumentima onomad, a da ne kažem u projektima koji promovišu i podržavaju integraciju evropskog jugoistoka, od početka nisu bili uključeni istinski pioniri tog procesa - kulturni djelatnici.

Svilanović: Ovo je jedna mala stvar koju pokušavamo da uradimo i da popravimo to što smo zatekli. Ja se nadam da će biti više ovakvih radosti ubuduće. I evo, ovo što sam pomenuo, ja bih se jako radovao da neku od odličnih sarajevskih predstava prosto podelimo sa ljudima u regionu naredne godine.

RSE: Da li sada ovaj raznovrsniji i potpuniji popis mogućnosti sugeriše kako je dato zapravo jedno znatno šire polje saradnje, kompletniji prostor za prakticiranje i uvježabavanje ovih evropskih principa saradnje?

Svilanović: Ja mogu i jednu vrlo ozbiljnu izjavu da vam dam, ali u razgovoru sa vama hteo sam ovim povodom da to bude malo opuštenije i da stvarno govorimo o onome što nam spaja srca. Ali da vam kažem, i BiH i Srbija i Crna Gora i sve ove naše zemlje iz regiona, njih je šest koje su u ovom trenutku u procesu udruživanja, imaju ogroman put pred sobom, ne neophodno po dužini koliko će to biti jako složen put. Fokus u narednom periodu kad je u pitanju pridruživanje biće ekonomsko upravljanje, i tu veoma ozbiljnu ulogu ima Savet za regionalnu saradnju, i to je uloga koju je dobio upravo posle ove velike berlinske konferencije na kojoj su bili svi premijeri iz regiona. Tu je zadat zadatak Savetu za regionalnu saradnju da upravlja tim procesom, koji se zove „Unapređenje ekonomskog upravljanja u regionu“.

To je jedna stvar. Druga stvar koja će biti stalno ocenjivana će biti ono što se zove pravna država, poštovanje ljudskih prava, poštovanje slobode govora. I treće je reforma javne uprave. Tu moram da priznam da će biti mnogo posla upravo u BiH s obzirom da je BiH jedna skupa država u smislu da se 12 do 15 posto od bruto društvenog proizvoda izdvaja samo na plate javnih službenika. To je sve nešto čime će se baviti Savet za regionalnu saradnju narednih nekoliko godina, što će svaka od naših zemalja morati da unapredi u prosecu pridruživanja. Ali evo, jedna mala pauza biće 3. decembra u Sarajevu kada ćemo videti kako sami sebi izgledamo 100 godina unazad - nadam se ne i 100 godina unapred. Mi moramo da učinimo da nas građani EU vide kao sebi sličnima, i u ekonomskom i u socijalnom a i u kulturnom pogledu. I mogu otvoreno da kažem da, nažalost, to nije slučaj. Otuda taj pad podrške među građanima EU za proces pridruživanja. Mi moramo prosto taj jedan put da pređemo. Nije samo uveriti političare - potrebno je uveriti ljude koji su njih izabrali. A to je jedan ozbiljan posao. I otuda sam ja malopre insistirao na ekonomskom upravljanju, na pravnoj državi, u borbi protiv korupcije kao jednom važnom elementu, ali i na reformi javne administracije.

  • 16x9 Image

    Budo Vukobrat

    Novinarstvom se počeo baviti 1973. godine kao reporter u Televiziji Sarajevo. Više od 13 godina u programima RSE angažovan na novinarskim i uredničkim poslovima.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG