Dostupni linkovi

logo-print

Strani dopisnici na udaru novog zakona


Štampa u Makedoniji, ilustracija

Štampa u Makedoniji, ilustracija

Predlog zakona o stranim dopisništvima i dopisnicima u makedonskoj javnosti izazvao je burne reakcije, posebno opozicije i Udruženja novinara Makedonije.

Predlog zakona se dorađuje se i uzete su u obzir sve primedbe oko nejasnoća u njemu, kažu u makedonskom Ministarstvu pravde, koje je podnosilac zakona.

Ministar Blerim Bedžeti u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da u Ministarstvu prate debatu u vezi zakona i da će nejasnoće u nekim članovima, koje su prema njemu tehničkog karaktera, biti precizirane.

Nakon prvog čitanja zakona u parlamentu, u javnosti je bilo nekoliko dilema, kao što su delovi u kojima se stranim dopisnicima zabranjuje sprovođenje anketa, diskreciono pravo ministra spoljnih poslova da odredi ko će dobiti akreditaciju a ko ne, kao i da oduzme dozvolu dopisniku ukoliko oceni da se on ne pridržava propisima o informativnoj delatnosti, a sporan je bio i deo o tome koliko vremena neko može biti dopisnik.

Ministar pravde Blerim Bexheti

Ministar pravde Blerim Bexheti

Ubeđeni smo da je pravilno pristupljeno da ta nadležnost bude u Ministarstvu spoljnih poslova, imajući u obzir da su i diplomatsko-konzularna pretstavništva u njihovoj nadležnosti. I u delu anketa pažljivo pratimo diskusije i mislim da se i to već prevazilazi. Vidim da su poslanici dostavili i amandmane, koji će verovatno biti prihvatljivi i za nas", kaže ministar Bedžeti.

Akreditacije je do sada izdavao Generalni sekretarijat Vlade i važile su godinu dana, a ništa se neće promeniti ni novim zakonom.

Intencija Vlade je da se iz godine u godinu obnavljaju akreditacije, kao što je i u evropskim zemljama, dodaje Bedžeti.

"Ali u delu tumačenja poslednje rečenice tog člana, neki smatraju da to važi za ovu i za sledeću godinu i da više ne može. A nije tako", uverava ministar pravde.

Potrebno precizirati termine

A novinarka Jasmina Mironski, koja je godinama dopisnik agencije Frans Pres, kaže da ne vidi neke mnogo sporne odredbe u zakonu. Ona pravi poređenje sa akreditiranjem dopisnika u Francuskoj:

"Akreditacija se tamo vrši u Ministarstvu spoljnih poslova i da budem iskrena to je jedna zaista duga procedura, sa dosta proveravanja."
I u Francuskoj, primera radi, dobijanje akreditacija je duga procedura, sa dosta proveravanja, kaže dopisnik Frans Presa Jasmina Mironski.

Ona dodaje da u Predlogu zakona možda treba napraviti neka dodatna preciziranja:

"Oko pravljenja anketa, mislim da tu ima razlike između onoga što se radi na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika, za koje su nadležne agencije za pravljenje anketa, a ne novinari, i to se treba razgraničiti od onoga što je dnevno konsultovanje ili uzimanje mišljenja od nekoliko građana o određenom stavu u vezi sa nekakvim ekonomskim, političkim, kulturnim ili sportskim događajem", ocenjuje Mironoski.

U periodu kada je zakon prolazio prvo čitanje u Parlamentu nastala je žestoka debata.

Opozicija smatra da se zakonom vrši upad u slobodu izražavanja i pokušaj da se nametne informativni mrak, a za poslanike iz vladajućih partija tu nema ništa sporno.

Reagovalo je i Udruženje novinara Makedonije, koje je izrazilo ozbiljnu zabrinutost zbog određenih sadržaja u Predlogu zakona. Neosporna je potreba da se ova oblast reguliše, ali određeni delovi Predloga zakona mogu ozbiljno ugroziti slobodu medija, kaže se u saopštenju Udruženja novinara Makedonije.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG