Dostupni linkovi

logo-print

Šta kad se Šešelj vrati?


Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu

Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu

Posle više od 11 godina u pritvoru Haškog tribnala Vojislav Šešelj bi ovih dana mogao da se vrati u Srbiju. Šešelj može na privremenu slobodu, odlučilo je pretresno veće. Za one koji prate rad tribunala ovakva odluka je izvan bilo kakvog pravnog okvira. Iako Šešeljevi radikali mnogo očekuju od njegovog povratka u zemlju, analitičari ocenjuju da će to biti politički iskorišćeno, ali da se neće odraziti na političku scenu Srbije.

Niko ne dovodi u pitanje humanitarne razloge za privremeno oslobađanje Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, ali je skoro jednoglasna ocena da se tom odlukom tribunal izvukao iz sutuacije u kojoj nije znao šta će sa liderom Srpske radikalne stranke. Koliko je tribunalu bilo važno da Šešelj izađe iz pritvora u Ševeningenu može se zaključiti i iz toga što ovoga puta, za razliku od prethodnog u junu mesecu, od njega nije ni traženo da se izjasni o uslovima za privremenu slobodu.

Pretresno veće smatralo je da nije potrebno da se konsultuje optuženi jer su sudije smatrale da nema razloga da veruju da Šešelj te uslove neće poštovati, kaže za RSE Magdalena Spalinska, portparolka Haškog suda.

„Veće je juče odredilo dva uslova. Prvo, da optuženi ne stupa u kontakt sa žrtvama i svedocima i drugo, da će se vratiti pred Međunarodni sud čim to Veće bude naložilo. Tu moram da dodam i da je Veće naglasilo da postoji i poverljiv aneks ovog naloga gde su predstavljeni puni uslovi privremenog puštanja na slobodu”, rekla nam je Spalinska.

RSE: Da li je Vlada Srbije na neki način u obavezi da bude odgovorna za poštovanje tih uslova?

Spalinska: Kao što sam navela ranije, kod naloga postoji i poverljivi aneks, odnosno prilog i u ovom trenutku samo to mogu reći po pitanju koje ste mi postavili.

Iako se u javnosti licitira sa tim kada bi Šešelj mogao da se vrati u Beograd u Tribunalu ne mogu da govore ni o kakvim vremenskim okvirima.

“U ovom trenutku stvarno ne mogu govoriti ni o kakvim vremenskim okvirima i to je u skladu sa praksom Tribunala jer iz sigurnosnih razloga Tribunal potvrđuje da je optuženi pušten na slobodu tek onda kada optuženi napusti Holandiju”, kaže Spalinska.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je optužen za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991–93 dobrovoljno je otišao u Hag 2003. godine odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega. Suđenje mu je počelo 2007. a ni posle 11 godina pritvora nije mu izrečena presuda. Iako se odgovornost Haškog tribunala za to ne može opovrgnuti i sam Šešelj je doprinosio odugovlačenju procesa. Otišavši u Hag sa idejom da ide da rasturi Haški tribunal nije želeo da angažuje advokata već se branio sam, štrajkovao je glađu, tri puta je osuđen zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zašticenih svedoka. Znao je psuje i vređa u sudnici.

Kandić: Teško objašnjiva odluka

Portparolka bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, Florens Artman rekla je da nije problem što je Šešelj pušten sada zbog svog zdravstvenog stanja, već da je pitanje šta se dešava sa tim sudjenjem. "Šešelj je pušten sa statusom osumnjičene osobe bez odluke da li je kriv ili je nevin. Posle toliko godina ovo je neshvatljivo, on se predao 2003. godine“, rekla je Artman medijima.

Za Natašu Kandić, koordinatorku REKOM-a odluka Haškog tribunala o Šešelju je izvan bilo kakvog pravnog okvira.

Nataša Kandić

Nataša Kandić

I da ima veze sa tim da Haški tribunal, pre svega sudije i uprava, odnosno sekretarijat ne bi voleli da se dogodi da Vojislav Šešelj umre u Hagu. Mislim da je ovoga puta, kao i u nekim drugim situacijama i često u vezi sa Šešeljem, Hag donosio odluke koje je teško objasniti iz pravnog ugla. Jednostavno, bilo je dovoljno vremena, dovoljno izvedenih dokaza, dovoljno prostora da sudije donesu presudu. Ovako je Hag našao način da preda taj slučaj i da ga zatvori u skladu sa nekim događanjima koji imaju veze sa njegovim zdravstvenim stanjem. Mislim da je to jedan izlaz koji nikako nije častan i profesionalan za jedan sud”, ocenjuje Kandić.

U junu kada se prethodni put govorilo o privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu odbio je da prihvati postavljene uslove poput kućnog pritvora i poručivao je da će učestvovati u političkom životu Srbije i komunicirati sa medijima. Sada pojedini funkcioneri njegove Srpske radikalne stranke najavljuju i da bi po Šešeljevom povratku mogli da održe miting sa koga će se Šešelj obratiti građanima.

Slično kako se ponašao u sudnici Haškog tribunala Vojislav Šešelj je činio i na političkoj sceni Srbije. Iz parlamenta ga je obezbeđenje iznosilo na rukama jer nije želeo da napusti salu, čupao je mikrofone, polivao vodom sagovornike u tv emisijama.

Iz Srpske napredne stranke poručuju da ih ne plaši povratak lidera radikala. "SNS ne brine povratak Vojislava Šešelja u Srbiju", rekao je šef naprednjaka u Skupštini Srbije Zoran Babić.

„Politika Šešelja i Srpske radikalne stranke je prevaziđena u prošlosti“, rekao je Babić.

Međutim, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ocenio je da je puštanje na slobodu Vojislava Šešelja politička poruka Haškog tribinala, pokušaj destabilizacije Srbije i pokušaj zastrašivanja njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje, međutim, da se, iako će Šešeljev povratak biti politički iskorišćen, on neće odraziti na političku scenu Srbije.

Dejan Vuk Stanković

Dejan Vuk Stanković

"To će biti više tema za medije, ne verujem u neki masovan svečani doček. Naravno, radikali će to predstaviti kao jednu vrstu istorijske i moralne pobede Šešelja nad 'nepravednim' Haškim tribunalom i pokušaće da zapravo rekreiraju Šešeljevu harizmu kod biračkog tela najpre svoje stranke, a onda i kod onih koji su nezadovoljni aktuelnom politikom", konstatuje Stanković i naglašava da će to "najviše mobilisati one ostatke Srpske radikalne stranke koja je nekada, u Šešeljevo vreme, bila izuzetno moćna".

"To sigurno nije ključna tema za politički život u Srbiji, premda jeste nešto što će biti medijski rabljeno, što upotrebljavano, što zloupotrebljavano, od strane različitih političkih subjekata“, smatra Stanković

Jedanaest godina nakon odlaska Šešelja u pritvor Haškog tribunala u Srbiji su na vlasti naprednjaci, stranka koju su nakon razlaza sa njim formirali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG