Dostupni linkovi

logo-print

Standard funkcionera odskače od imovinskih kartona


Ilustracija

Ilustracija

Očigledna razlika između imovinskih kartona i luksuznog životnog stila pojedinih javnih funkcionera već dugo bode oči u maloj sredini kao što je Crna Gora. Koliko država od koje Brisel zahtijeva energičan obračun sa sistemskom korupcijom čini na tom planu, i da li je problem samo u političkoj volji ili i ovlašćenjima nadležnih organa?

Imovinski kartoni javnih funkcionera po pravilu izgledaju skromno, iako mnogi od njih imaju životni stil, navike, pa i imovinu koja se teško može opravdati legalnim primanjima.

Izvršna direktorica Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović za Radio Slobodna Evropa kaže da je nesporno i očigledno da u velikom broju slučajeva stvarni životni standard javnih funkcionera drastično odskače od njihovih prijavljenih mogućnosti.
Vanja Ćalović, izvršna dikrektorica MANS-a: Teško je očekivati da će isti ti pojedinci koji uživaju u nezakonito stečenom bogatstvu sada biti raspoloženi i voljni da zaista uspostave institucije sistema koje će se ozbiljno baviti istraživanjem porijekla nezakonito stečene imovine.

"Kao i njihova imovina kojom zvanično, a posebno imovina kojom nezvanično raspolažu da je više nego očigledno da je korupcija poprimila takve razmjere da se sada prećutno prihvata takvo ponašanje kao poptuno normalno. Sa druge strane malo je teško očekivati da će isti ti pojedinci koji uživaju u nezakonito stečenom bogatstvu sada biti raspoloženi i voljni, odosno kako se sada popularno kaže - imati političku volju da zaista uspostave institucije sistema koje će se ozbiljno baviti istraživanjem porijekla nezakonito stečene imovine i njihovim oduzimanjem. Pri tom ne mislim samo na političare već na tužioce, sudije, policijske inspektore koji su u prethodnom periodu u velikom broju slučajeva prikazivali lažne podatke o svojoj imovini i MANS je na to ukazivao Komisiji za konflikt interesa. Očekivati od jedne komisije za konflikt interesa koja je uspostavljena tako da je čine lojalni partijski kadrovi koji svih ovih godina apsolutno ništa nijesu uradili ozbiljno, krajnje je nerealno", kazala Ćalović.

Aleksandar Damjanović, poslanik Socijalsitičke narodne partije i član Nacionalne komisije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala kaže da njegova stranka već duže vrijeme zagovara proširenje ovlašćenja Poreske uprave, preko koje bi se, po ugledu na druge zemlje krenulo u istinski obračun sa ovim problemom.

"Potrebno je vjerovatno promijeniti Zakon o poreskoj administraciji, ali je suština da se sa velikim ovlašćenjima koje bi imala Poreska uprava uđe konkretno u tu priču. Priču oko onoga što su legalni prihodi javnih funkcionera ili eksponiranih ličnosti i što je njihova imovina. Naravno, suština je da se legalni prihodi uporede sa imovinom koja je stečena tokom obavljanja državnih funkcija i da se sve ono što ne odgovara legalnim prihodima oporezuje po nekim stopama koje bi bile mnogo više nego što su uobičajene. Naravno, teret dokazivanja bi bio na funkcionerima, odnosno politički eksponiranim ličnostima. Za ovo je potrebna isključivo politička volja i u SNP smatramo da vlast ne želi obimne promjene poreskog sistema, jer ovakav sistem odgovara ovakvom nivou zatečenog stanja u Crnoj Gori", kaže Damjanović.

Potrebna saradnja Poreske uprave sa tužilaštvom i policijom

Vanja Ćalović međutim smatra da i pored suštinskih nedostataka Zakona o konfliktu interesa i političke podređenosti nadležne komisije država ima dovoljno mehanizama da se pozabavi ovim problemom, naravno ukoliko to zaista želi.
Vanja Ćalović

Vanja Ćalović


"Ipak postoji nešto što se zove Krivični zakonik koji garantuje da niko ko je na nezakonit način stekao imovinu ne bi smio tu imovinu da zadrži. Međutim, naše tužilaštvo nikada do sada se nije bavilo niti jednim jedinim slučajem istraživanja porijekla imovine, odnosno utvrđivanja da li je neki javni funkcioner na nezakonit način, zahvaljujući korupciji i kriminalu uspio da stekne veliko bogatstvo. Mi smo prijavljivali brojne slučajeve državnom tužilaštvu, međutim oni su isključivo u svakom slučaju odbili da postupaju objašnjavajući da to nije njihova nadležnost iako smo im mi vrlo jasno i konkretno ukazali koje su to razlike između prihoda koji su zvanično prijavljeni i onoga što funkcioneri stvarno posjeduju", ističe Ćalović.

Damjanović dodaje da bi Poreska uprava u budućnosti morala usko da sarađuje sa institucijama poput tužilaštva i policije.

"Možda postoji mogućnost, a to sam i na sjednicama Nacionalne komisije iznosio da se formira jedna krovna agencija koja bi imala poseban istražni tim, istražno policijski tim koji bi uključio predstavnike tih institucija sa tzv. super ovlašćenjima koji bi omogućili da se do kraja dovedu stvari u naplati poreza u Crnoj Gori. Bez toga korak naprijed ne može da bude i imaćemo zatečenu situaciju koja odgovara pojedinim predstavnicima vlasti koji ne žele da se stvari suštinski mijenjaju", kaže Damjanović.

Josip Kregar, profesor pravnog fakulteta u Zagrebu i ekspert za borbu protiv sistemske korupcije za RSE kaže da nema tog instituta koji će biti od pomoći, ukoliko je prisutno odsustvo poltičke volje.

"Nijedno tehničko sredstvo neće biti dovoljno i neće postići cilj, ako ne postoji politička volja da se sprječi ilegalno bogaćenje na račun društva, na račun države od strane državnih funkcionera. Tehnika je manje važna zbog toga što svaka država ima neku službu koja je posebno pogodna zbog svoje inače efikasnosti, a u našoj regiji to bi bila finansijska policija i finansijska služba da provjere istinitost navoda koji se spominju", kazao je Kregar.
  • 16x9 Image

    Petar Komnenić

    Školovao se u SAD, Podgorici i Beogradu. Dugogodišnji novinar RSE. Najčešće se bavi temama ratnih zločina, korupcije, pravosuđa.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG