Od 1.300 izbeglica koje su bili mesecima boravile u neuslovnim objektima kod autobuske stanice Beograd, do petka popodne, kada je počelo rušenje bivšeg carinskog skladišta, u izbegličke centre dobrovoljno je otišlo 836 muškaraca, među kojima je 160 maloletnika, rekli su za Radio Slobodna Evropa u UNHCR-u.
Još između 300 i 400 njih, među kojima su i maloletnici bez pratnje, nalaze se, prepušteni sami sebi, negde na ulicama Beograda, pišu strani mediji.
U Komesarijatu za izbeglice, međutim, tvrde da nema više migranata koji su van izbegličkih centara i da je opasnost da deca prepuštena sama sebi i ulici budu žrtve trgovine i krijumčarenja bila veća kada su, bez ikakve zaštite, bili u neuslovnim objektima.
Zvaničnici Srbije su krajem prošle nedelje javno saopštili da je Beograd jedini grad koji je uspeo bez problema, dobrovoljnim pristankom da izmesti migrante, za razliku od Atine, Pariza i Berlina, gde su oni rasterivani suzavcima. Da li u Beogradu prolazi sve tako idilično?
U blizini autobuske stanice u Beogradu u neuslovnim objektima napuštenog carinskog skladišta mesecima je boravilo stotine i stotine izbeglica u neljudskim uslovima. Spavali su na betonu, bez struje i vode i u najhladnijim zimskim mesecima. Odbijali su da odu u neki od izbegličkih centara. A onda je saopšteno krajem prošle nedelje da se okončava dobrovoljni odlazak u izbegličke centre. Od ponuđena četiri centra, oko 1.300 izbeglica je moglo da bira u koji žele da idu, tvrde u Komesarijatu za izbeglice.
Ivan Mišković iz Komesarijata kaže da su sada izbeglice smeštene u centre u Obrenovcu, Krnjači, Sjenici i Kikindi.
“Na teritoriji Beograda a i u Srbiji nema izbeglica koji su van zvaničnih smeštajnih kapaciteta. Vi danas imate nekoliko desetina migranata u Miksalištu (u Beogradu) koji čekaju službenike Komesarijata da ih prevezu do centara gde ima mesta. Znači, nema govora da ima migrnata van kontrole, koji nisu registrovani i koji nisu u centrima za azil”, kaže Mišković.
Ipak, nisu sve izbeglice iz Beograda dobrovoljno otišle u ponuđene centre. Od oko 1.300 izbeglica, koliko ih je bilo u neuslovnim objektima, između 300 i 400 njih, kako se procenjuje, odbija smeštaj, među njima i ne mali broj maloletnika bez pratnji roditelja, rekla je za RSE portparolka UNHCR-a Mirjana Milenkovski.
Na pitanje gde se oni sada nalaze, Milenkovski kaže: ”Ne znamo gde se oni nalaze. To ne možemo da kažemo. Pokušavamo i mi da saznamo gde su. Dok nam se ne obrate, dok se ne obrate nadležnim organima – Komesarijatu za izbeglice - ne zna se gde su.”
Britanski list Indipendent je krajem prošle nedelje objavio da postoji opasnost da veliki broj maloletnika koji se nalazi na ulicama Beograda nakon raseljavanja iz objekata u centru grada, postanu žrtve trafikinga ili krijumčarenja.
Ivan Mišković to demantuje. Kaže da je 130 maloletnika bez pratnji smešteno u centar najbliži Beogradu, u Krnjači.
“Nema govora da su maloletnici bez pratnje sada nezaštićeni. Oni su do sada bili nezaštićeni, boravkom u tim barakama. Kada je počela ova akcija izmeštanja migranata iz baraka iz centra Beograda, iz garaža, iz šatora, prvo smo mislili na najranjiviju kategoriju migranata, decu. Znali smo koliko tu ima dece bez rodteljske pratnje. I njih smo prebacili u Krnjaču. Tako da nema govora da je sad nešto gore nego što je bilo. Naprotiv, ovo smo sve učinili da bismo sklonili te ljude, a prvenstveno smo vodili računa o deci“, tvrdi Mišković.
Bogdan Krasić iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je opasnost za decu bez pratnje velika i da izostaje briga za njih: “O tome niko nije vodio računa. Puno puta smo imali situaciju da pronađemo smeštaj za neko dete u nekom od centara, a da nas u tome spreče krijumčari.”
Krasić kaže da očekuje da vidi kakva rešenja ima država za izbeglice koje odbijaju da odu u ponuđene centre. On veruje da je moguće da oni traže druga mesta gde bi se smestili, kao što je, na primer, marina na Dorćolu.
U nevladinoj organizaciji Astra koja se bavi tgrovinom ljudima, rečeno nam je da je samo troje maloletnika od milion i po izbeglica koji su proteklih godina prošli kroz Srbiju, bilo identifikovano kao žrtve trgovine decom. Ali to nije realna slika, objašnjava Katarina Ivanović iz organizacije Astra.
“Prema našim sumnjama i na osnovu nekih ranijih situacija, to nije realna brojka, ali trenutno mi nemamo ni kapaciteta, ni mi kao organizacija, ni mi kao država, da se suočimo ozbiljnije sa tim problemom”, objašnjava Ivanović.
Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a kaže da je opasnost od trafikinga ili krijumčarenja postojala sve vreme i dok su maloletnici bili u barakama, da je upravo ta opasnost razlog za akciju koja traje od januara meseca.
Na naše pitanje zašto se žurilo sa rušenjem baraka pre nego što se reši problem smeštaja svih izbeglica, Milenkovski kaže da ne zna, da je to pitanje za gradske organe, ali da ona ne misli da se žurilo, jer akcija traje od januara.
Bivša carinska skladišta koja su u međuvremenu srušena, nalazila su se u široj zoni izgradnje kontroverznog projekta Beograd na vodi. Taj deo savskog basena, odnosno šireg priobalja se ubrzano sređuje. U blizini je i Hercegovačka ulica u kojoj su bespravno srušeni objekti, zbog čega mesecima traju protesti u okviru građanskog pokreta Ne davimo Beograd.
Facebook Forum