Dostupni linkovi

logo-print

Tanjug javlja i nakon gašenja, građani plaćaju


Država je najavila da hoće da demokratizuje medijski prostor, ali ovim činom ona to negira: Rade Veljanovski (na slici: zgrada Tanjuga, Beograd)

Država je najavila da hoće da demokratizuje medijski prostor, ali ovim činom ona to negira: Rade Veljanovski (na slici: zgrada Tanjuga, Beograd)

Posle godinu dana od odluke Vlade Srbije da se državna agencija Tanjug izbriše iz registra nakon dve neuspele privatizacije, ministar informisanja Vladan Vukosavljević daje kontradiktorne izjave.

Jedna je da će likvidacija Tanjuga biti okončana kada izmiri sva dugovanja, druga da još nema odgovor kakva će biti budućnost Tanjuga, te da se raspituje kakva je praksa u državama EU. Dodaje i da je u skladu sa evropskim pravilima, da "država može da bude vlasnik agencije a i da je u skladu da ne može". Obećava da će se sve rešiti za mesec dana.

Pritom, ministar ne govori o tome zašto se u ovom slučaju krši Zakon o javnom informisanju, odredba o privatizaciji medija koja je sprovedena u celoj Srbiji (kako i u čije ruke su dospeli mediji – nećemo ovom prilikom) samo je izuzeta državna agencija Tanjug.

Skrećemo pažnju da smo se obratili nadležnom Ministarstvu za informisanje kao i direktorki Tanjuga ali, na postavljena pitanja nismo dobili odgovor.

"Očigledno je da država razmišlja kako da u svom vlasništvu sačuva jednu agenciju na koju bi mogla da ima politički uticaj, kao što je to oduvek bilo sa Tanjugom. Nije principijelno da u zemlji u kojoj postoje i druge agencije koje mogu u potpunosti da zadovolje potrebe medija za informacijama, postoji jedna potpuno privilegovana agencija koja je njima nelojalna konkurencija a koju finansira država i koju država istovremeno upotrebljava za svoj uticaj i za svoju promociju", kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Država je najavila da hoće da demokratizuje medijski prostor, ali ovim činom ona to negira kaže Veljanovski.

"To je odustajane od transformacije medijskog sistema. Nema sumnje da se o tome radi", reči su Veljanovskog.

Što se tiče evropske prakse, naš sagovornik objašanjava: "U Evropi postoje u određenim zemljama agencije koje se smatraju državnim, ali ukupan procenat državnog kapitala u tim agencijama je nekad toliko mali da ne prevazilazi dva posto. Pritom, nisu finansirane ni deset od sto od države, iako imaju status državne agencije".

Rade Veljanovski: Odustajane od transformacije medijskog sistema

Rade Veljanovski: Odustajane od transformacije medijskog sistema


U javnosti je povodom polemike o sudbini Tanjuga, agencije koja postoji 72 godine, plasirana teza da se oni koji postavljaju pitanje funkcionisanja ove agencije punih godinu dana, iako navodno nije finansiran iz budžeta, zalažu za gašenje agencije ne brinući se za kolege koji ostaju bez posla.

Rade Veljanovski kaže da se niko nije za to zalagao, da gašenje Tanjuga nije bilo u igri.

"U igri je bilo to da se na principijelan način Tanjug dovede u položaj isti kao druge agencije - Beta i Fonet", konstatuje Rade Veljanovski.

Finansijski izveštaj nedavno sastavljen

Kako Tanjug opstaje punih godinu dana, iako se, kako tvrde nadležni, više ne finansira iz budžeta?

Portal FairPress.eu iznosi podatak da su ministarstva i druge državne ustanove za devet meseci, po raznim osnovana, uplatili više do 135 miliona dinara (više od milion evra) na račun te agencije.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić je svojevremeno izjavila da se pre gašenja preduzeća moraju obaviti poslovi popisa imovine, kao i da se napravi finansijski izveštaj za 2015. godinu.

Finansijski izveštaj je tek nedavno sastavljen. Prema odluci koju je doneo Upravni odbor Tanjuga 11. juna 2016. neto dobit od nešto više od 34 miliona dinara (više od 270.000 evra) se raspodeljuje između države i samog preduzeća.

Pola novca odlazi u budžet Republike Srbije, a pola se raspoređuje za povećanje kapitala preduzeća.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, nedavno je Snežana Pečenčić iz nadležnog ministarstva izjavila da će javno preduzeće Tanjug prestati da radi kad ispuni obaveze prema zaposlenima i trećim licima.

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu Tanjug se spominje samo u jednoj diplomatski sročenoj rečenici u kojoj se kaže da bi trebalo "razjasniti pravnu poziciju" ove novinske agencije i načine njenog finansiranja, kao i "dovesti ih u sklad sa postojećim propisima".

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG