Dostupni linkovi

logo-print

Srbija spremna da prihvati veći broj izbeglica


Izbeglice u parku u Beogradu, 25. avgust 2015.

Izbeglice u parku u Beogradu, 25. avgust 2015.

Srbija ima plan za humanitarno zbrinjavanje većeg broja izbeglica, ali joj je za to potrebna i pomoć Evrope, ocenili su sagovornici RSE. U državnoj strategiji, čije usvajanje se očekuje ovih dana, određeni su i objekti u kojima bi migranti trebalo da budu smešteni.

Zatvaranje mađarske granice i dolazeća zima novi su izazovi na putu izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike ka razvijenim zemljama Evrope zbog kojih bi veći broj njih mogao duže da ostane u Srbiji.

I za takav scenario, kaže za RSE Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije, Srbija ima detaljan plan.

„Vodi se računa o tome šta ako se desi povećan priliv migranata i koji kapaciteti će biti angažovani. Mi tu pričamo o velikim kolektivnim smeštajima, prihvatu u napuštenim halama i sportskim centrima koje bi preuredili. O svim prostorima tog tipa, jer kada dođe zima ljudi ne mogu biti na otvorenom.“

Prema evidenciji UNHCR-a, u Srbiju dnevno stiže oko 3.000 izbeglica iz ratom zahvaćenih područja. Predviđanja te organizacije su da će nastaviti da dolaze istim tempom, a možda i u još većem broju.

Vladimir Petronijević, iz Grupe 484, rekao je za RSE da veruje da nadležni imaju odgovore na najvažnija pitanja.

“Bitno je gde će ti ljudi biti smešteni. Kao i proceniti njihove potrebe i obezbediti dovoljno hrane, pijaće vode i adekvatnu medicinsku zaštitu. Naravno, trebalo bi uraditi i procene koliko se izbeglica u narednim mesecima očekuje u Srbiji.”

Izbeglice u parku u Beogradu

Izbeglice u parku u Beogradu

Kako je najavljeno, u blizini autoputa u Beogradu biće izgrađen tranzitni prihvatni centar za izbeglice kapaciteta do 3.000 ljudi. Za privremeni smeštaj mogli bi da posluže i centri za azil, koji ukupno imaju 810 kreveta, u Banji Koviljači, Bogovađi, Krnjači, Tutinu i Sjenici, gde trenutno boravi 200 migranata.

Ivan Mišković kaže da, u slučaju potrebe, njihov kapacitet može biti povećan na 1.200 mesta.

“Ali oni ne žele tamo. Ljudi koji su u parku kod Beogradske autobuske stanice nisu tu zato što mi nemamo gde da ih smestimo, već zato što oni tu žele da budu. Jer su u kratkom tranzitu, hoće da se što pre domognu granice sa Mađarskom i da odu iz Srbije. Kapaciteta imamo ali ih migranti ne koriste. To jasno govori da su u žurbi, da su ih uplašile najave izgradnje mađarskog zida, i da produžavaju dalje.”

UNHCR i predstavnici Evropske unije više puta su uputili pohvale Srbiji za napore da pruži brz i efikasan odgovor na situaciju sa izbeglicama. Kao pomoć je upućena voda, hrana, sredstva za higijenu, a stglo je i nekoliko stotina hiljada evra.

Ta pomoć, kaže Vladimir Petronijević, trebalo bi da bude kontinuirana.

“Srbija ima ozbiljne socijalne i ekonomske probleme. Ova zemlja je imala i izbegličku krizu sa prostora bivše Jugoslavije koja nije rešena. Sada se, na svo ovo siromaštvo, događa i aktuelna izbeglička kriza. Očekujem da u ovakvoj situaciji postoji solidarnost sa Srbijom od strane EU i međunarodne zajednice.”

U odnosu na prošlu godinu, kada je bilo 16.500 migranata koji su izrazili azilnu nameru, broj migranata koji prolaze kroz Srbiju drastično je porastao, jer ih je u 2015. do kraja avgusta bilo čak 100.000. Pojedini aktivisti za ljudska prava iz Mađarske ovih dana su upozorili da bi uskoro svi mogli da budu vraćeni u Srbiju, kada mađarska vlast uskoro usvoji izmene zakona o azilantima.

Da li će se to zaista i dogoditi, kaže Petronijević, teško je predvideti.

“Unutrašnje zakonodavstvo Mađarske trebalo bi analizirati kada bude usvojeno. Ali Srbija njime nije obavezana, već međunarodnim sporazumima. Ne verujem da će se migranti vraćati, ali bi svakako trebalo sačekati i videti kako će se situacija odvijati."

Takozvana balkanska ruta migranata preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije, i dalje je aktuelna uprkos oštrim merama Mađarske. Kako se u najvećem broju slučajeva pokazalo, Srbija im nije zemlja destinacije.

Ivan Mišković zaključuje da će, bez obzira na prepreke, oni sigruno naći put.

“Očajan čovek koji beži od rata naći će način da dođe do svog cilja. Niko ga u tome neće zaustaviti. Ni žica, ni ograda… Ukoliko ne budu mogli preko jednog pravca, vrlo lako mogu da promene rutu. Oni odlično znaju gde su se uputili, a svakako nisu krenuli u Srbiju.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG