Dostupni linkovi

logo-print

Od novinara do nadničara: Prekarni rad i život - pod tim nazivom objavljena je knjiga o rezultatima istraživanja zaposlenih i nezaposlenih novinara i fizičkih radnika u Srbiji koju su u medija centru u Beogradu predstavili Centar za razvoj sindikalizma i autori studije pod rukovodstvom sociologa Srećka Mihajlovića, a uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

Autori su najpre objasnili pojam novijeg datuma-prekarijat: to je sve više zastupljen neisiguran položaj ljudi u procesu rada dotle da mnogi ispitanici nisu mogli da odgovore na pitanje da li su zaposleni ili ne.

Kako taj, inače globalni trend nove vrste ropstva svemoćnom kapitalu, utiče na novinarsku porfesiju kada medijski ljudi rade uz vremenski ograničene ugovore i potpuno obespravljeni, najčešće bez osnovne sindikalne zaštite?

“Mi govorimo o tome da se mediji u Srbiji nalaze pod cenzurom i pod autocenzurom. Nas je zanimalo do koje mere ova činjenica - da rastući broj novinara ima sve nesigurniji položaj na radnom mestu - doprinosi tome da su mediji sve manje i manje profesionalni, da se profesionalni standardi polako krune”, ocenila je Jadranka Jelinčić iz Fonda Otvoreno društvo.

Da li su mediji uopšte više sedma sila, da li su izgubili svoju osnovnu društvenu funkciju - kontrolora vlasti?

Novinarka Tanja Jakobi je najpre konstatovala da mediji u očima javnosti postaju irelevantni: ”Kompromisi, pristajanje na cenzuru i autocenzuru medije još dublje vodi u tu rupu, da jednostavno postaju nebitni.”

Tanja Jakobi se upitala se da li je moguće sačuvati profesionalne novinarske uzuse u situaciji kada marketing postaje merilo svega, pa i uspešnosti novinara:

“Pritisak između marketinga, bilo političkog ili kompanijskog, i novinarskog rada došao je dotle da on praktično ugrožava sudbinu svakog novinarskog teksta, svakog novinara. O njegovom položaju i mestu u profesiji sve više odlučuje marketinško odeljenje koje razmatra da li je taj novinar doprinosi ili ne ostvarivanju profita, da li sviđa oglašivačima ili ne sviđa itd”, prokomentarisala je Tanja Jakobi.

Urednici nisu više deo kolektiva, već kao transimisiju oglašivača, vlasnika, centara moći.

Pretvaranje novinara u nadničara deo je globalnog procesa enormnog raslojavanja na jedan procenat bogatih u svetu i ostalih koji su u praktično u prekarijatu. Profesor Vukašin Pavlović s tim u vezi je rekao da obespravljenu većinu vlasti prevode žedne preko vode, pozivajući se na strpljenje zbog teške situacije:

“Mislim da su naše profesije, i novinarstvo i društvene nauke, da su pred velikim izazovom da otvoreno u lice kažu u čijem to interesu rade mediji. Da li rade u interesu onoga što se zove javno dobro ili u interesu nekog privatnog profita ili u interesu neke političke oligarhije?”, naveo je Pavlović.

Istraživanje je pokazalo da bi 40 odsto novinara, kada bi moglo, otišlo iz profesije, 20 odsto pristaje da radi kako se od njih traži, ali 40 odsto njih usprkos svemu poštuje novinarski kodeks i to je veliki resurs koji treba iskoristiti kako bi s epovratio ugled novinarske profesije, kaže Jadranka Jelinčić.

Rukovodilac istraživanja Srećko MIhajlović rekao je da je iznenađen nekim nalazima istraživanja. O onda je on iznenadio i prisutne, saopštivši da, uprkos svemu, sada misli bolje o novinarima nego ranije.

“Ne mogu novinari izboriti slobodu medija. To je iluzija. Sloboda medija je rezultat društvene akcije, društvene borbe. Ja ne znam otkud nama ideja da od svakog novinara očekujemo da bude Stevan Sinđelić? zašto to nije profesor univerziteta, kulturni radnik? Ali, mi izgleda živimo u takvom vremenu da su na društveno aktivniji neki rokeri nego profesori”, poručuje Srećko Mihajlović.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG