Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Kada će istopolne zajednice postati realnost?


"Fleš mob" akcija venčanja dve devojke u centru Beograda, septembar 2012.

"Fleš mob" akcija venčanja dve devojke u centru Beograda, septembar 2012.

Istopolne zajednice u Srbiji, zemlji u kojoj se iz godine u godinu zabranjuju Parade ponosa, a članovi LGBT zajednice su konstantno na meti nasilnika, deluju kao utopija.

Već godinu dana traje pauza u razgovorima predstavnika civilnog sektora i nadležnih o pravnoj regulativi koja bi definisala istopolne zajednice – što se može tumačiti kao još jedan pokazatelj nebrige države prema seksualnim manjinama.

Visok stepen homofobije, ponižavanje, mržnja i nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, realnost je te seksualne manjine koja se u Srbiji bori i za pravo na život u zajednici. Ne tako davnom "fleš mob" akcijom, kada su se u centru Beograda venčale dve devojke, na to su javnosti skrenuli pažnju.

Sa nadležnima su pak, pre oko godinu dana, ušli u razgovore prezentujući im svoje zakonsko rešenje za registrovanje istopolnih zajednica. Saša Gajin, jedan od autora tog predloga, kaže da je jedini sastanak do sada obeležilo nerazumevanje predstavnika države.

“Rekli su nam da za takvu vrstu pomaka u našem pravnom sistemu još nije došlo vreme i da ne bi trebalo time da se bavimo. Ono što jeste problematično u odnosu na taj stav je pitanje izbirljivosti države. Da li je država ta koja bi smela na taj način da odgovara na potrebu poštovanja ljudskih prava? Da li je to pristup koji je sasvim u skladu sa najvišim tekovinama civilizacije, ili pak nije? Voleo bih da vidim neke konkretne pomake, međutim taj utisak da postoje mnogi od onih koji vrše funkcije u vlasti su homofoboični, mi ne dozvoljava da budem optimista.”, kaže Gajin.

LGBT osobe koje u Srbiji žive u zajednici lišene su Ustavom i zakonom garantovanih prava bračnim ili vanbračnim parovima različitog pola, koja se odnose na raspolaganje, upravljanje i deobu imovine koju zajednički stiču. Pitanje izjednačavanja prava heteroseksualnih i gej parova je pitanje primene demokratije, a u Evropi i svetu se intenzivno radi na rešavanju zakonskih prepreka.

Šta sputava Srbiju pitali smo Mehu Omerovića, šefa Odbora za ljudska prava u parlamentu Srbije.

“Nije tu reč samo o hrabrosti i nespremnosti kao što neko pokušava da spočitava predstavnicima vladajuće koalicije da donesu jedan takav zakon. Lično mislim da je veoma teško očekivati, sumnjam da ćemo biti spremni i u nekoj bliskoj budućnosti da prihvatimo zajednicu – brak između dva muškarca ili dve žene. Naprosto to je istina i to je realnost. Više sam zagovornik da mi gledamo kao društvo i institucije kako se poštuju i sprovode pre svega oni zakoni i prava koja su uskraćena predstavnicima LGBT zajednice, a ima ih mnogo.”, smatra Omerović.

A uskraćivanju prava, osim države koja često pada na testu njihove zaštite, doprinosi odnos kako političkih tako i verskih struktura. Zbog diskriminacije LGBT osoba nedavno je osuđen Dragan Marković Palma, čija je stranka deo vladajuće većine, dok je patrijarh Irinej svojevremeno poručivao da se gej paradom urušavaju brak i porodica.

Građani sa kojima smo razgovarali nešto su blažih stavova, iako se većina protivi legalizovanju istopolnih zajednica.

Jedna od važnih stavki u poslednjem izveštaju Poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti bila je potreba pravnog regulisanja zajednica u kojima žive osobe istog pola.

Nevena Petrušić objašnjava da bi to potvrdilo faktičko stanje i olakšalo položaj onima kojima su zbog seksualne pripadnosti uskraćena prava. Na to Srbiju obavezuje kako odgovornost prema svojim građanima, tako i njen put evrointegracija, upozorava Petrušić.

“Kada zakonskih rešenja nema, kada nije ni otvoren jedan odzbiljan dijalog o tome koji bi zakonski model istopolnih partnerstava bio adekvatan, onda je postojeće stanje takvo da možemo govoriti samo o diskriminaciji tih ljudi. Ne postoji nijedan razlog da država ne učini ono što je njena dužnost. A to je da zakonski prizna istopolna partnerstva i reguliše na odgovarajući način sva ta prava koja istopolni partneri imaju.”, zaključuje Nevena Petrušić.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG