Dostupni linkovi

logo-print

Proradila ilegalna "balkanska ruta"


Izbeglička "balkanska ruta", kako pokazuju podaci sa terena, ponovo je proradila. Uprkos tome što su granice za migrante zatvorene, izbeglice uz pomoć krijumčara starim ilegalnim putevima pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope.

Valon Arifi, iz Kancelarije za mlade u Preševu, rekao je za RSE da nelegalni izbeglički kanali funkcionišu, s tim što njima više ne putuje na hiljade ljudi.

"Prema mom mišljenju, 'balkanska ruta' nije zatvorena već su sada samo otvoreni njeni ilegalni pravci. I sada putovanje košta mnogo više nego kada su migranti zvanično putovali. Smatram da više od 200 ljudi svakodnevno prođe iz Grčke u Makedoniju, pa iz Makedonije u Srbiju odakle nastavljaju dalje prema Nemačkoj", kaže Arifi.

Arifi navodi da se zbog toga i broj ljudi u Prihvatnom centru u Preševu svakodnevno smanjuje, jer izbeglice uprkos brojnim preprekama uspevaju da pronađu način za nastavak puta prema Zapadnoj Evropi.

"Sada se u Prihvatnom centru u Preševu nalazi još oko 200 ljudi, jer ih je većina već u Mađarskoj", navodi Valon Arifi.

Nakon primene sporazuma između Evropske unije i Turske o deportaciji migranata iz Grčke u Tursku, njihov broj u Prihvatnom centru u Preševu, u kom ih je početkom aprila bilo oko 600, počeo je da se smanjuje.

Pretpostavlja se da su sada migranti odustali i od puteva koji vode preko Bugarske i vratili se na brže saobraćajne pravce dolinama Vardara i Morave, prema Beogradu i dalje prema severu.

Prema navodima Vesne Todorov, sekretarke Crvenog krsta u Dimitrovgradu, u tom gradu u proteklih sedam dana nije registrovan nijedan migrant.

"U poslednjih nedelju dana nema migranata. Pre nedelju dana bilo je manjih grupica. Mi smo tu da im, na poziv policije, uručimo neophodnu pomoć, ali ne znam zbog čega je zastoj i gde se oni trenutno nalaze", ističe Todorov.

(Izbeglice u Beogradskom parku, RSE/Foto: Vesna Anđić)


Nakon zimskog zatišja i zatvaranja "balkanske rute", oko 100 novih izbeglica svakodnevno stiže u Beograd na proputovanju ka zemljama Zapadne Evrope. Uglavnom dolaze preko bugarske granice, ili sa juga nakon zadržavanja u prihvatnom centru u Preševu.

Aman Mohamad (18), iz Kabula, sa nekoliko sunarodnika u parku kod Ekonomskog fakulteta čeka vezu za odlazak u Nemačku.

"Idemo autobusom do Mađarske. Više nemamo para za taksi. Tako smo došli iz Preševa, gde smo bili oko mesec dana jer su granice za nas zatvorene. Čuli smo da puštaju samo porodice sa decom, da pojedinačno nema prolaza, ali se nadamo da ćemo nekako proći. Povratak ne dolazi u obzir, ako nas ne puste snaći ćemo se. Ne pitajte za detalje, zna se kako...", kaže Mohamad.

Do pre neki dan u parku je bilo i šatora u kojima je boravilo po nekoliko desetina izbeglica, ali policija više ne dozvoljava da se tu zadržavaju. Sada dežuraju i službenici Komesarijata za izbeglice koji im nude dobrovoljni odlazak u prihvatni centar u Krnjači, gde oni koji odmah ne nastave put ostaju do odluke šta dalje.

U parku prekoputa, kod glavne autobuske stanice, trenutno je dvadesetak ljudi, uglavnom iz Avganistana i Pakistana, i samo jedna porodica iz Sirije.

Tijana Sijarić, iz info centra za izbeglice koji se nalazi kod autobuskih perona, kaže da sa lepim vremenom dolazi sve više ljudi.

"Preko zime izbeglice nisu mogle bezbedno da putuju, pogotovu je bilo opasno za porodice sa decom. Mnoge od njih trebalo je da pređu more, a jednostavno nisu mogle kada je bilo loše vreme s obzirom da je bilo velikih talasa i postojala je opasnost da nastradaju. Sada je toplije i jednostavnije za put. Neke delove puta čak mogu i peške da pređu, jer nije hladno. Kada stignu, prvo dođu kod nas da napune mobilne telefone. U suštini, sve ih interesuje, najviše se raspituju gde mogu da dobiju pomoć", ističe Sijarić.

U komšiluku, nedaleko odatle u humanitarnoj tački Miksalište, izbeglicama se deli hrana, garderoba i obuća. Trenutno ih je ovde oko 120, a u tom delu grada oko Savamale svakodnevno ih bude 300 do 400.

Amranča Šah (22), iz Džalalabada, sa rođakom je na predahu u Beogradu pre nego što nastave put ka Francuskoj.

"Ne znamo kako ćemo dalje, sve zavisi od krijumčara koji će nas preuzeti kod granice. Čuli smo da su granice zatvorene ali uopšte ne razmišljam kako ćemo u Mađarsku, to će šverceri da reše. Ne znam ni koliko prebacivanje košta, da li je skupo, naša familija iz Avganistana dogovara sa njima. Ne znamo ko su ti ljudi, sve se radi preko telefona. Ne plašimo se. Došli smo preko različitih zemalja, Irana, Bugarske, na sve smo navikli. Planiramo da krenemo preko Mađarske što pre", iskreno će Šah.

Na punktu Miksalište izbeglice mogu da potraže medicinsku i pravnu pomoć, na raspolaganju su im i prevodioci, a o njima brine i veliki broj volontera koji dolaze iz celog sveta.

Emili LeBlank (24), iz SAD, već nekoliko meseci pomaže izbeglicama u Beogradu.

"Vrlo je bitno da se čuje šta se dešava ovde, da ovim ljudima treba pomoć, a želim da pomognem koliko mogu, da se nađem onima koji se bore za bolji život. Važno je da pomažemo ovim ljudima, a ne samo da živimo naš svakodnevni život i da ih ne primećujemo. Sve ovo je jako emotivno za mene, ali osmeh koji dobijete od ove dece jednostavno je neprocenjiv", zaključuje mlada Amerikanka.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG