Od kada je u Srbiji formalno uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, početkom 2014. godine, tom merom je umesto da bude zabranjeno zapošljavanje centralizovano, odnosno samo usporeno, jedan je od zaključaka sa tribine posvećene reformi javnog sektora.
Gotovo 20.000 ljudi je prema procenama istraživača Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija) i PALGO centra uposleno u javnom sektoru i javnoj upravi u poslednje dve godine, od kada formalno traje zabrana upošljavanja koju su uvele vlasti.
Kriterijumi koji i dalje preovlađuju u angažovanju kadrova su političke veze i partijska pripadnost, dok su najmanje važni sposobnost i spremnost kandidata.
Funcionisanje takvog sistema omogućava nejasan pravno-institucionalni okvir koji u svom radu krše i sami organi vlasti upozorava Jelena Jerinić, profesorka prava na Univerzitetu Union u Beogradu.
„Ne možete identifikovati veliki broj očiglednih zloupotreba, očiglednih kršenja zakona. To je zbog toga što je zapravo pravni okvir takav da omogućava te nedoslednosti i tu nekakvu nekonzistentnost. Najveći broj zaposlenih u takozvanom javnom sektoru zapravo se zapošljava po Zakonu o radu, što je opšti propis o radnim odnosima. Nije osmišljen tako da bi se primenjivio na javni sektor. I to onda omogućava manju transparentnost“, kaže Jelena Jerinić.
Istraživanjem koje je trajalo pet godina (od 2009.-2014.) obuhvaćeno je po pet ministarstava, javnih ili državnih preduzeća, državnih ili javnih agencija i 10 gradova.
Sva uključena ministarstva (policije, odbrane, zdravlja, rada i spoljnih poslova) kasnila su sa odgovorima i dostavljala nepotpune informacije, dok preduzeće Srbija gas i grad Beograd nisu dostavili nikakve odgovore o svom radu, kaže Bojan Klačar iz CESID-a.
„Koliko je osoba koje su primljene u radni odnos bilo angažovano putem ugovora u poslednje dve godine? To nam je bilo veoma važno pitanje. Ministarstva su ga uglavnom preskočila, a nama je bilo značajno da vidimo da li se konkursi raspisuju i da li su dostupni za sve? Ili se najčešće radi o konkursima koji jednu osobu koja je već pod ugovorom u tom ministarstvu prebaci zapravo na ugovor na neodređeno vreme“, objašnjava Bojan Klačar.
Zabeleženo je i da pojedini resori krše pravnu regulativu kojom se uređuje njihov rad. Prema dobijenim podacima MUP se već deset godina oglušuje o aktuelni Zakon o policiji, upozorio je Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako je objasnio, toliko dugo je obavezi da sastavi i objavi listu postojećih slobodnih radnih mesta u policiji. Međutim nepostojanje takvih lista i dalje doprinosi zloupotrebama, podvlači Đorđević.
„Različiti politički interesti utiču na kadriranje. I samu tu politizaciju u upravljanju ljudskim resursima nisu primetile samo organizacije civilnog društva, notirala je to u svom posednjem izveštaju o napretku Srbije i Evropska komisija. U julu ove godine smo radili istraživanje po kome 53 odsto stanovnika Srbije smatra da se zapošljavanje u policiji sprovodi na osnovu prijateljskih i rodbinskih veza, dok njih 45 odsto kaže da su za to zaslužne političke veze“, upozorava Đorđević.
Javnosti je i dalje nepoznata tačna cifra zaposlenih u javnom sektoru Srbije, a prema poslednjim procenama taj broj iznosi 781.000. Vlasti gotovo da nisu ni započele rad na smanjenju broja zaposlenih, što je jedna od bitnih stavki dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, institucijom sa kojom Srbija ima dogovor o novčanoj podršci u vidu kredita.
Koje bi bile preporuke za poboljšanje situacije?
„Zapošljavanje zasnovano na zaslugama. Depolitizacija i profesionalizacija javnog sektora, kao i jednaka dostupnost radnih mesta. Važna je i promena zakonske regulative. Vrlo često se političke i stručne funkcije prepliću, pa mislimo da je važno da se jasno razdvoje. Potrebno je smanjiti široka diskreciona ovlašćenja i napraviti balans između mogućnosti da nadležni samostalno odlučuju i onoga što su potrebe institucije u kojoj su ljudi zaposleni“, zaključuje Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.
