Problem u snabdevanju pojedinim antibioticima u Srbiji je rešen, tako da na tržištu ima svih vrsta lekova, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
RFZO navodi da se od 10. februara ponovo distribuira Sinacilin, jedan od najtraženijih penicilinskih sirupa za decu.
Kako je podsetio RFZO, nakon zastoja u proizvodnji i sa porastom respiratornih infekcija u decembru je došlo do povećane potrošnje i nestašice tog leka u Srbiji.
Galenika Beograd, kompanija koja proizvodi Sinacilin, saopštila je 14. februara za RSE da je do zastoja u proizvodnji došlo usled kvara dela specifične proizvodne opreme, kao i produženog roka isporuke rezervnih delova na globalnom nivou.
"Uz ogromne profesionalne napore, Galenika je krajem januara uspela da započne sa proizvodnjom Sinacilin sirupa. Do sada smo proizveli 30.000 pakovanja, a planiramo ukupno 100.000 pakovanja ovog sirupa. To je količina koja treba da obezbedi tržište za narednih pet meseci", navodi se u odgovoru Galenike a. d. Beograd.
Ta farmaceutska kompanija dodala je da pored njenih lekova na bazi penicilina na tržištu postoje i proizvodi drugih proizvođača iz ove kategorije.
RFZO je saopštio da je tokom nestašice apotekama isporučena veća količina zamenskih medikamenata, te da će do kraja februara biti proizvedene količine Sinacilina dovoljne za više od dva meseca prosečne potrošnje penicilinskih sirupa.
"U Srbiji nemamo situaciju da nedostaju neki lekovi, kao što se dešava u pojedinim evropskim zemljama u poslednje vreme", naveo je RFZO u pisanoj izjavi za RSE.
RFZO dodaje da se može desiti da određenog leka u kratkom vremenskom periodu nema u pojedinim apotekama ili bolnicama, ali da su pacijentima uvek dostupne paralele tih medikamenata ili druge jačine leka.
Amoksicilin fali u Evropi
Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je da se države Evropske unije od novembra suočavaju sa nestašicom antibiotika, te da sa prolećem očekuje normalno snabdevanje.
"Proizvođači Amoksicilina povećaće ponudu u narednim nedeljama i mesecima. Ako nema nekih lekova, alternativni su dostupni u većini slučajeva", navela je EMA krajem januara.
Osim nestašice Amoksicilina, koji se najčešće koristi za bakterijske infekcije kod dece, na evropskom tržištu dogodio se i manjak lekova za temperaturu i ublažavanje bolova.
Evropski regulator za lekove objasnio je da je do nestašice u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Austriji i ostalim članicama EU došlo usled kombinacije više faktora; porasta respiratornih infekcija u zimskom periodu, globalnog pritiska na zalihe u vreme pandemije korona virusa, zastoja u nabavci sirovina, nedovoljno proizvodnih kapaciteta i poteškoća u transportu.
Periodični deficit u Beogradu
Apoteka Beograd, najveća apotekarska ustanova u državi pod ingerencijom Grada, saopštila je za RSE da nije bilo većih nestašica i da periodično dolazi do deficita pojedinih lekova, od kojih su neki inostrane proizvodnje.
"Bilo je otežano snabdevanje penicilinskim sirupima, antidijabetikom Ozempic i antiepileptikom Eftil. Periodično ograničene, manje količine ovih lekova se isporučuju našim apotekama", naveli su iz te apotekarske ustanove.
Apoteka Beograd dodaje da za deficitarne lekove postoje paralele koje se mogu izdati na propisani recept, kao i da su o tome blagovremeno informisani korisnici i lekari.
RFZO objašnjava da je globalno poskupljenje energenata zakomplikovalo snabdevanje jer rastu cene sirovina za lekove i troškovi za ambalažu, kao što su plastika i papir.
Dodaje da poremećaj na evropskom tržištu može da utiče i na situaciju u Srbiji, da prate promene u snabdevanju lekovima i da su u komunikaciji sa dobavljačima i proizvođačima.
"Čim saznamo da može da dođe do kašnjenja u isporuci nekog leka, odmah se traže alternativni načini snabdevanja. Na primer, od drugih proizvođača istog leka. Neplanirane kratkotrajne zastoje u snabdevanju prevazilazimo korišćenjem zaliha ili zamenskih lekova", objašnjeno je iz RFZO.
Kao jedan od sistemskih vidova prevencije nestašica RFZO navodi plan da se poveća konkurencija i da fabrike lekova u Srbiji povećaju proizvodnju supstanci potrebnih farmaciji.
EU menja zakon
Nakon što je EMA prijavila nestašicu antibiotika u 26 zemalja, evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakides (Stella Kyriakides) izjavila je da će od marta biti izmenjen zakon EU o farmaceutskim proizvodima.
"Uvešćemo veće obaveze u snabdevanju lekovima i ranije obaveštavanje o nestašicama", rekla je Kirijakides krajem januara na sednici Evropskog parlamenta.
Poslanici EU napomenuli su da je nestašica hitno pitanje i podsetili da je veliki deo proizvodnje lekova iz Evrope premešten u Aziju.
Kako je na početku pandemije korona virusa pisao BBC, globalna farmaceutska industrija vredi više od trilion dolara, dok se lanci snabdevanja protežu od ključnih proizvođača u Kini i Indiji, preko skladišta za pakovanje u Evropi, Južnoj Americi ili Aziji, do distributera koji šalju lekove u svaku zemlju na svetu.
Manjak u Severnoj Makedoniji
Severna Makedonija, koja je u julu otvorila pristupne pregovore sa Evropskom unijom, jedna je od zemalja Zapadnog Balkana u kojoj paralelno sa nestašicom u EU postoji manjak pojedinih antibiotika i još nekoliko vrsta lekova.
Nadležni u Skoplju objasnili su da se radi o posledicama pandemije korona virusa, rata u Ukrajini, energetske krize i problema u lancu snabdevanja. Saopšteno je da su iz tih razloga pojedini proizvođači obustavili isporuke lekova, da se radi na nabavci i da država prati situaciju na tržištu lekova.
U Hrvatskoj, članici Evropske unije, nadležna agencija navela je da nema kritične nestašice bilo kog leka. Hrvatska agencija za lekove i medicinske proizvode u januaru je saopštila da su u nestašici pojedini lekovi za ublažavanje bolova i snižavanje krvnog pritiska i holesterola, te da su u apotekama dostupni odgovarajući zamenski medikamenti.
Facebook Forum