Na Kosovu bez recepta mogu da se kupe gotovo svi lekovi, od antibiotika, anksiolitika (lekovi za smirenje) i antidepresiva pa sve do jakih analgetika, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Špresa iz Prištine (pravi identitet poznat redakciji).
“Pomenuću da je reč o morfijumu (lek koji se primenjuje za terapiju jakih bolova) koji sam morala da kupujem za sestru koja je bila na intenzivnoj nezi. U apoteci su nam otvoreno rekli i da je to lek koji oni nabavljaju 'na crno' jer nije na listi odobrenih lekova”, navodi za RSE Špresa.
Uvoz lekova na Kosovu odobrava Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu.
Špresa dalje kaže i da “bez problema u svakoj apoteci mogu da kupim i antibiotik i lekove za smirenje”.
“Jednom u životu mi se desilo da je jedna apotekarka odbila, ja sam joj samo pokazala koji mi antibiotik treba i ona me je pitala jel imate recept od lekara, ja sam stala začuđena otkud to da mi neko traži recept”, navodi ova građanka Prištine.
Ona dodaje i da je svesna da je jedino na Kosovu, od zemalja u regionu, moguće kupiti lekove bez recepta ali da sama ne razmišlja o tome da li krši zakon i podvlači da građani Kosova još uvek nemaju zdravstveno osiguranje.
“Sve apoteke prodaju lekove bez recepta, kojom logikom da ja razmišljam da li kršim zakon? Zakon krše apoteke, a onda su u pozadini kosovske institucije, od Ministarstva zdravlja pa naniže”, kaže naša sagovornica.
Takođe, jedna meštanka Gračanice, opštine sa većinski srpskim stanovništvom kod Prištine, uz zahtev da ostane anonimna, za RSE navodi da je u apoteci “bez problema” kupovala hemomicin i slala sestri koja živi u Srbiji.
Hemomicin je antibiotik koji se koristi i u lečenju COVID-19.
Šta predviđa Zakon?
Prepisivanje medicinskih proizvoda, odnosno lekova propisano je Zakonom o Medicinskim proizvodima i opremi, te administrativnim uputstvom o receptima i izdavanju medicinskih proizvoda na malo.
U tim dokumentima se precizira da “farmaceut ima pravo da izda samo lek koji je prepisan u receptu” ali i da ima pravo da, bez konsultacije lekara, zameni jedan lek drugim a koji spadaju u istu vrstu lekova. Zamena lekova je moguća samo ako na kosovskom tržištu ne postoji lek koji je prepisao doktor i farmaceut je dužan da u receptu zabeleži da je lek zamenjen.
Takođe, lekovi ne bi smeli da se izdaju ako je od prepisivanja recepta prošlo više od 15 dana, odnosno ako je od prepisivanja antibiotika prošlo više od tri dana ili u slučaju analgetika, više od pet dana.
Inače, rad apoteka nadgleda farmaceutski inspektorat koji funkcioniše u okviru Ministarstva zdravlja i on, prema Zakonu o Medicinskim proizvodima i opremi, može da izrekne kazne do hiljadu evra zbog nepoštovanja zakonskih odredbi.
Takođe, Zakonom je predviđeno da se “druga delovanja, pored krivične odgovornosti, kažnjavaju i novčano u iznosu od 1.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od odgovornosti lica i potencijalne štete prouzrokovane po ljudsko zdravlje.
Potpredsednica Farmaceutske komore Kosova Dardana Mehaj navodi da u pojedinim apotekama na Kosovu čak ne rade farmaceuti i ocenjuje da je to razlog zbog kog se lekovi izdaju bez recepta.
“Ima drugih zaposlenih, tehničari, i nemam šta da vam kažem. Ali u apotekama koje se vode na ime farmaceuta, to ne sme da se dešava”, navodi Mehaj za RSE.
Zakoni na Kosovu nalažu da svaka apoteka mora da ima kvalifikovanog farmaceuta tokom celog radnog vremena.
Mehaj je apelovala na pacijente da nikako ne kupuju lekove bez recepta ali i da traže da im lekove izdaje isključivo farmaceut.
Iz lekarske komore Kosova nisu želeli da komentarišu činjenicu da se na Kosovu većina lekova izdaje bez recepta.
Takođe, RSE je u nekoliko navrata poslao upit Ministarstvu zdravlja, odeljenju inspekcije i Kosovskoj agenciji za medicinske proizvode i opremu sa pitanjem da li znaju da se na Kosovu lekovi izdaju bez recepta lekara i šta rade kako bi se sprečilo tako nešto. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Kako se lekovi izdaju u zemljama regiona?
U Srbiji se u apotekama lekovi poput antibiotika mogu dobiti samo uz recept koji je pacijentu prepisao lekar.
Kazne za one koji se odluče da izdaju antibiotike bez recepta kreću se od 300.000 (2.500 evra) do 1.000.000 dinara (skoro 8.500 evra) za pravno lice, odnosno od 200.000 (1.700 evra) do 500.000 dinara (4.200 evra) za preduzetnike, uz mogućnost izricanja zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.
U apotekama se, bez recepta, mogu kupiti samo suplementi, kao što su vitamini, te lekovi sa lakšim dejstvom koji ne potpadaju pod obavezu recepta – kao što je na primer Aspirin.
Na osnovu Zakona Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, lekovi se i u Bosni i Hercegovini mogu dobiti samo na recept.
U apotekama u više kantona na području Federacije BiH (jedan od dva entiteta u BiH), Republici Srpskoj (jedan od dva entiteta u BiH) i farmaceutskim komorama navode kako postoji dokument “Spisak lekova koji se stavljaju u promet u BiH”, i uz svaki lek je napisano da li se izdaje uz recept ili ne. Prema tom spisku, svi antibiotici idu uz recept.
