Dostupni linkovi

logo-print

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić komentariše briselska događanja u jednom danu vezana za Balkan: dijalog premijera Srbije i Albanije, transportni regionalni dogovor, odblokiranje evropskog procesa za BiH kao i najnoviji incident na makedonsko-albanskoj granici.

RSE: Kakav je bilans briselskog dijaloga premijera Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Ise Mustafa, u svetlu činjenice da nema dogovora o formiranju zajednice srpskih opština?

Jakšić: Te uopštene izjave o nekim rezultatima u nekim oblastima upućuju na zaključak o zaista skromnom dometu tih razgovora, posebno nema proboja u jednom od ključnih pitanja, a to je formiranje zajednice srpskih opština. Ukoliko se potvrdi ovo sporo napredovanje, mislim da će to nesumnjivo uticati na obaranje dinamike integracija i - na žalost Beograda - odlaganje datuma otvaranja prvih poglavlja.

RSE: Pre dijaloga, u Briselu je Aleksandar Vučić rekao da očekuje otvaranje prvih poglavlja već u junu. Da li je to realno, s obzirom da će u međuvremenu, u maju, biti nastavljen srpsko-albanski dijalog?

Jakšić: Bez obzira na majski nastavak, čini mi se da je juni preran datum. Očigledno je da se vremenski kriterijumi revidiraju, ako se setimo da je o otvaranju poglavlja bilo reči još krajem 2014, pa početkom ove godine, pa se sada kao optimistički datum pominje juni, premijer istovremeno spreman da se saglasi i sa septembrom, a podsetimo da je u Rimu 21. aprila, na parlamentarnom evropskom sastanku, predsednica Skupštine Maja Gojković izjavila da Srbija čekuje da proces otvaranja poglavlja počne 2016. godine. Drugim rečima, ne verujem da će juni biti rok.

RSE: Kakav je značaj postignutog dogovora o regionalnom umrežavanju putnog, železničkog i vazdušnog saobraćaja u kome je podržan Koridor 10, i kakve je u vezi sa tim obaveze preuzela EU?

Jakšić: Nema sumnje da je saglasnost šest lidera regiona ključnih transportnih koridora na zapadnom Balkanu, više nego povoljna vest. Pogotovu u svetlu da je završetak Koridora 10 bio najavljivan za Olimpijadu u Atini 2004. godine. Ovogodišnje investicije EU od 130 miliona i obećane za naredni period od više od milijardu evra još su više dobrodošle, jer dolaze u trenutku kada je ispražnjena kasa EU. Posebno je važan segment putnog vezivanja Albanije i Srbije. EU je izrazila spremnost da da finansijsku podršku izgradnji pruge Beograd-Podgorica-Skadar i autoputa Niš-Priština-Drač. To ima - mimo ekonomske, finasijske i transportne - i političku dimenziju u procesu normalizacije odnosa u regionu.

RSE: I najzad, možda i najznačajnija vest da je Savet EU za opšte poslove, u Luksembugu aktivirao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Bosnom i Hercegovinom, koji je potpisan pre sedam godina. Ova odluka, koja stupa na snagu 1. juna, napokon će pokrenuti BiH s mrtve tačke na kojoj se nalazi od 2003, kada je dobila status potencijalnog kandidata za članstvo. Koliko je to važno za region, ne samo za BiH?

Jakšić: Izuzetno je važna za region, a još važnija za BiH, imajući u vidu da je pre godinu dana visoki predstavnik Valentin Incko ocenjivao da Bosna nastavlja da se kreće silaznom putanjom. Očigledno su stvari počele da se menjaju od kako je Federika Mogerini u februaru posetila Sarajevo i Banjaluku. Ona je tada najavila da BiH postaje prioritet EU. Ali je isto tako je i tada rečeno, prepostavljam da je i sada ponovljeno, da to ne podrazumeva spuštanje sandarda za uslove koji su neophodni za članstvo. To pokazuje da nisu ukinute dileme koliko će bosanski političari uspeti da iskoriste ovu šansu koju je otvorila EU. Meni je bilo interesantno šta sam sinoć pročitao o jednoj anketi u sarajevskom Avazu, gde je na pitanje - da li ste optimisti nakon zelenog svetla EU da li će Sporazum o pridruživanju nešto promeniti, čak 64 od sto ispitanika odgovorilo da se ništa neće promeniti, dok tek 30 od sto veruje da će biti bolje.

RSE: Baš u danu kad su stizale dobre vesti iz Brisela, stigla je vest je da je 40-tak naoružanih osoba nakratko zauzelo objekat bezbednosnih snaga Makedonije u selu Gošince u blizini granice sa Kosovom. Da su nosili oznake UČK. Koliko zabrinjava to što se dogodilo na kosovsko-makedonskoj granici?

Jakšić: To vraća na nedavne dve izjave albanskog premijera Edija Rame o mogućnosti ujedinjenja Kosova i Albanije. Iako su te izjave bile u funkcji domaće, albanske politike, pokazuje se koliko je opasno to poigravanje sa projektom Velike Albanije.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG