I devet godina od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji imovine bivše SFRJ, najveći dio bosanskohercegovačkih firmi nije ušao u posjed imovine na teritoriji Hrvatske i Srbije. Jedna od njih je i sarajevski Šipad Komerc. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (tekst Borba za nekretnine vrijedne milione), ta firma pravdu traži na sudu i to protiv Philipa Zeptera, koji se vodi kao vlasnik lokala kojeg Šipad potražuje. Sagovornici našeg radija, pak, kažu da je suština problema što se ne provodi Sporazum o sukcesiji, te da je u sve upetljana politika.
Sarajevska firma Šipad Komerc pravnu bitku za povrat nekoliko svojih objekata u Srbiji vodi već godinama. Nekadašnji privredni gigant, koji se bavi trgovinom, proizvodima od drveta i njegovom preradom, trenutno pokušava doći do poslovnog prostora u Novom Beogradu, vrijednom oko šest miliona eura.
Ta nekretnina, naime, prodata je beogradskom preduzeću Melanesia koja je 2007. i uknjižena kao vlasnik.
Branko Pavlović, pravni zastupnik Šipada u Srbiji kaže za naš radio kako iza ove firme stoji Philip Zepter.
„Zato smo i podneli krivičnu prijavu protiv Philipa Zeptera. Dakle, Philip Zepter preko svoje firme Melanesia nije u normalnim sudskim postupcima mogao uopšte da efektuira to svoje navodno vlasništvo, pa je onda video u drugoj parnici, koja se vodi protiv Melanesije, da se približava trenutak kada će se utvrditi da je to sve ništavno. I onda je on izmislio, potpuno kriminalno, jedan fingirani sudski postupak – izvršenje na osnovu verodostojne isprave – gde se Melanesia pojavljuje kao dužnik, neka firma Jekomir se pojavljuje kao poverilac, i treća firma se pojavljuje kao kupac na licitaciji, da se navodno potraživanje naplati upravo iz te nepokretnosti. Sve su to kompanije Philipa Zeptera“, navodi Pavlović.
Cijeli problem sa prostorom je nastao zbog ugovora o obnovi kojeg je Hamza Kazazić, direktor Šipada, potpisao sa njemačkim biznismenom Berndom Schmitzom. Ugovor se odnosio na obnovu i izgradnju objekta.
No, nekoliko godina kasnije, Schmitz je objekat prodao preduzeću Melanesia, iako, kako kaže Kazazić, nije imao pravo na prodaju. Direktor Šipada u izjavi za naš radio navodi kako je ta firma do sada vratila najveći dio objekata u Srbiji, pa ne vidi razlog zbog čega ne bi i ovaj u Novom Beogradu.
„Vraćamo objekat po objekat. To je proces i mislim da smo tu dosta dobro uspjeli, iako o ovoj jednoj situaciji kad se to dešavalo, mi smo upoznali cijelu javnost, sve ambasade u Srbiji, sva ministarstva vanjskih poslova, ministarstvo sigurnosti... Bilo je nekog efekta, ali, očito je – ako sami ne budete radili i dokazivali, nemate neke veće pomoći“, kaže Kazazić.
I dok je Šipad sudskim i vansudskim putem uspio da vrati svoje objekte u Hrvatskoj i najveći dio u Srbiji, u Agenciji za privatizaciju Kantona Sarajevo tvrde da se radi o imovini Kantona Sarajevo, a ne tog preduzeća.
Direktor ove agencije Sead Kamarašević kaže da Kanton Sarajevo posjeduje 120 objekata u susjednoj državi, među kojima je i objekat Šipada.
„Šipad Komerc, to što radi, radi na svoju ruku, bez saglasnosti Kantona, bez saglasnosti pravobranilaštva. Ja nemam informaciju šta su oni uradili. Mi pokušavamo da preko i Federalne agencije za privatizaciju, i preko Agencije za privatizaciju u Srbiji, i preko odvjetnika, dođemo do dijela imovine“, tvrdi Kamarašević.
„Sporazum i sukcesiji ne prepoznaje bilo kakav državni organ kome se ima vratiti imovina. On prepoznaje samo pravno lice kome je to pripadalo 31.12.1990. godine“, navodi, međutim, Branko Pavlović, pravni zastupnik Šipada u Srbiji.
Uprkos različitom viđenju Ugovora o sukcesiji, ono sa čim se slažu i Kamarašević i Pavlović jeste da se on ne provodi, iako je stupio na snagu 2004.
Ni Hrvatska, ni Srbija još uvijek nisu donijele nikakvu uredbu ili zakon o njegovom provođenju, zbog čega su firme, ali i Bosna i Hercegovina u cjelini, prinuđeni da svoja prava traže na sudu.
Pravni zastupnik Šipada, Branko Pavlović zaključuje da je cijeli slučaj političko pitanje.
„To je apsolutno politička želja u Srbiji da se nezakonito, preko izvršnih organa vlasti, raspolaže ili pokuša raspolagati tim objektima. Ovde se radi o namernom kršenju međunarodnog sporazuma od strane pre svega vlade Republike Srbije. Inače, takvo postupanje izuzetno šteti samoj Srbiji, ne samo zbog pitanja dobrosusedskih odnosa, nego, kad vi držite nepokretnosti u posedu onih koji na nepokretnost nemaju prava, onda oni ruiniraju nepokretnosti, onda oni ne plaćaju struju, ne plaćaju komunalije, ne popravljaju, ne kreče, ne održavaju. Vi time zapravo držite unutra ljude koji znaju da su tu privremeno, a obavljajući delatnost – baš ih briga. Danas jesu, sutra nisu. Onda oni ne plaćaju porez na promet, ne plaćaju doprinose, manje-više štete sve moguće interese koje u normalnom poslovanju imate. Kada spojite vlasnika i korisnika – šta će vlasnik da radi nego da plaća sve obaveze koje ima iz svog poslovanja, jer, ako to ne radi, zapleniće mu se imovina. Ovako, onaj koji je u posedu – baš ga briga što će da mu zaplene imovinu kad ona nije njegova tako i tako. To ekonomski pravi ogromne štete samoj Srbiji, dodatno“, konstatuje Pavlović.
Sarajevska firma Šipad Komerc pravnu bitku za povrat nekoliko svojih objekata u Srbiji vodi već godinama. Nekadašnji privredni gigant, koji se bavi trgovinom, proizvodima od drveta i njegovom preradom, trenutno pokušava doći do poslovnog prostora u Novom Beogradu, vrijednom oko šest miliona eura.
Ta nekretnina, naime, prodata je beogradskom preduzeću Melanesia koja je 2007. i uknjižena kao vlasnik.
Branko Pavlović, pravni zastupnik Šipada u Srbiji kaže za naš radio kako iza ove firme stoji Philip Zepter.
„Zato smo i podneli krivičnu prijavu protiv Philipa Zeptera. Dakle, Philip Zepter preko svoje firme Melanesia nije u normalnim sudskim postupcima mogao uopšte da efektuira to svoje navodno vlasništvo, pa je onda video u drugoj parnici, koja se vodi protiv Melanesije, da se približava trenutak kada će se utvrditi da je to sve ništavno. I onda je on izmislio, potpuno kriminalno, jedan fingirani sudski postupak – izvršenje na osnovu verodostojne isprave – gde se Melanesia pojavljuje kao dužnik, neka firma Jekomir se pojavljuje kao poverilac, i treća firma se pojavljuje kao kupac na licitaciji, da se navodno potraživanje naplati upravo iz te nepokretnosti. Sve su to kompanije Philipa Zeptera“, navodi Pavlović.
Cijeli problem sa prostorom je nastao zbog ugovora o obnovi kojeg je Hamza Kazazić, direktor Šipada, potpisao sa njemačkim biznismenom Berndom Schmitzom. Ugovor se odnosio na obnovu i izgradnju objekta.
No, nekoliko godina kasnije, Schmitz je objekat prodao preduzeću Melanesia, iako, kako kaže Kazazić, nije imao pravo na prodaju. Direktor Šipada u izjavi za naš radio navodi kako je ta firma do sada vratila najveći dio objekata u Srbiji, pa ne vidi razlog zbog čega ne bi i ovaj u Novom Beogradu.
„Vraćamo objekat po objekat. To je proces i mislim da smo tu dosta dobro uspjeli, iako o ovoj jednoj situaciji kad se to dešavalo, mi smo upoznali cijelu javnost, sve ambasade u Srbiji, sva ministarstva vanjskih poslova, ministarstvo sigurnosti... Bilo je nekog efekta, ali, očito je – ako sami ne budete radili i dokazivali, nemate neke veće pomoći“, kaže Kazazić.
I dok je Šipad sudskim i vansudskim putem uspio da vrati svoje objekte u Hrvatskoj i najveći dio u Srbiji, u Agenciji za privatizaciju Kantona Sarajevo tvrde da se radi o imovini Kantona Sarajevo, a ne tog preduzeća.
Direktor ove agencije Sead Kamarašević kaže da Kanton Sarajevo posjeduje 120 objekata u susjednoj državi, među kojima je i objekat Šipada.
„Šipad Komerc, to što radi, radi na svoju ruku, bez saglasnosti Kantona, bez saglasnosti pravobranilaštva. Ja nemam informaciju šta su oni uradili. Mi pokušavamo da preko i Federalne agencije za privatizaciju, i preko Agencije za privatizaciju u Srbiji, i preko odvjetnika, dođemo do dijela imovine“, tvrdi Kamarašević.
„Sporazum i sukcesiji ne prepoznaje bilo kakav državni organ kome se ima vratiti imovina. On prepoznaje samo pravno lice kome je to pripadalo 31.12.1990. godine“, navodi, međutim, Branko Pavlović, pravni zastupnik Šipada u Srbiji.
Uprkos različitom viđenju Ugovora o sukcesiji, ono sa čim se slažu i Kamarašević i Pavlović jeste da se on ne provodi, iako je stupio na snagu 2004.
Ni Hrvatska, ni Srbija još uvijek nisu donijele nikakvu uredbu ili zakon o njegovom provođenju, zbog čega su firme, ali i Bosna i Hercegovina u cjelini, prinuđeni da svoja prava traže na sudu.
Pravni zastupnik Šipada, Branko Pavlović zaključuje da je cijeli slučaj političko pitanje.
„To je apsolutno politička želja u Srbiji da se nezakonito, preko izvršnih organa vlasti, raspolaže ili pokuša raspolagati tim objektima. Ovde se radi o namernom kršenju međunarodnog sporazuma od strane pre svega vlade Republike Srbije. Inače, takvo postupanje izuzetno šteti samoj Srbiji, ne samo zbog pitanja dobrosusedskih odnosa, nego, kad vi držite nepokretnosti u posedu onih koji na nepokretnost nemaju prava, onda oni ruiniraju nepokretnosti, onda oni ne plaćaju struju, ne plaćaju komunalije, ne popravljaju, ne kreče, ne održavaju. Vi time zapravo držite unutra ljude koji znaju da su tu privremeno, a obavljajući delatnost – baš ih briga. Danas jesu, sutra nisu. Onda oni ne plaćaju porez na promet, ne plaćaju doprinose, manje-više štete sve moguće interese koje u normalnom poslovanju imate. Kada spojite vlasnika i korisnika – šta će vlasnik da radi nego da plaća sve obaveze koje ima iz svog poslovanja, jer, ako to ne radi, zapleniće mu se imovina. Ovako, onaj koji je u posedu – baš ga briga što će da mu zaplene imovinu kad ona nije njegova tako i tako. To ekonomski pravi ogromne štete samoj Srbiji, dodatno“, konstatuje Pavlović.
