Razgovarao Ričard Solaš (Richard Solash), priredio Dragan Štavljanin
Najveća amerčka greška je bila prihvatanje podele Bosne i Hercegovine po principu 51 prema 49 odsto, kaže za Radio Slobodna Evropa Daniel Server (Serwer), stručnjak pri Centru za transatlantske odnose (The Center for Transatlantic Relations) i jedan od posrednika u postizanju Dejtonskog sporazuma 1995.
On smatra da pomenuti dokument favorizuje nacionaliste koji nemaju preveliki interes da se BiH približi Evropi, zato što to nije pogodan prostor za njihov procvat.
Server: Ne, ne mislim da je sada gore. Smatram da rane još nisu zaceljene, da sada postoje političari koji, kao i onda, nastoje da igraju na kartu etničkih podela zarad sopstvenih ciljeva.
Server: Ne bih tako opisao američku politiku. Vašington je svih ovih godina napravio dosta grešaka. Međutim, on je već veoma rano zauzeo jasan stav koga podržava. SAD su nameravale da bombarduju srpske položaje nekoliko godina pre nego što je to na kraju i učinjeno. Ali, Evropljani su to sprečili. Smatram da je najveća amerčka greška prihvatanje podele Bosne i Hercegovine po principu 51 prema 49 odsto. Odluka o toj proporciji je doneta nekoliko godina pre Dejtonskog sporazuma, iako nije odražavala stanje na terenu.
Server: Stvaranje bošnjačko-hrvatske federacije (1994. godine) je veliki uspeh. To je bio i moj doprinos mirnom rešenju. Smatram i da je period odman nakon Dejtonskog sporazuma neočekivano bio veoma uspešan – mnogo više nego što su se neki nadali. Takođe, u razdoblju od 2000. do 2006. je izgledalo da Bosna relativno dobro napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, neuspeh da se 2006. godine usvoje ustavni amandmani bio je veliki korak nazad, od čega se još nije oporavila. Međutim, u Bosni se danas ne ratuje i svako ko je iskusio rat zna da je sada bolje nego u vreme oružanih sukoba.
Server: Mi smo bili previše fokusirani na pitanja kao što su put ka Goraždu, koji je bio politički važan za Izetbegovića, ali nije bio strateški bitan, odnosno nije bio pitanje mira i rata i funkcionalnosti države Bosne i Hercegovine. Takođe, nadali smo se da ćemo nakon neuspeha u usvajanju ustavnih amandmana, uspeti da oživimo ustavne reforme. Gledano iz ove perspektive, greška je što nije učinjeno sve da pomenuti amandmani budu prihvaćeni, jer se pogoršanje situacije u zemlji se upravo vezuje za taj događaj.
Snažna privlačnost EU
Server: Važno je da SAD ostane angažovane u BiH, ali one, objektivno, nemaju neki veliki interes, osim očuvanja Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države, odnosno da spreči njen raspad na dva ili tri dela. Sve ostalo Vašington želi da prepusti Evropljanima, jer ima mnogo drugih teškoća. Savet za spoljne poslove (Council for Foreign Relations) je nedavno je objavljena lista od 30 bezbednosnih problema širom sveta sa kojima se SAD suočavaju u 2012. godini i nijedan nije na Balkanu.
Server: Da. Na primeru ukidanja viza se videlo kako može biti snažna privlačnost Evropske unije. Svaki građanin Bosne i Hercegovine koji putuje i u nasiromašniji deo Unije bio bi kratkovid ako ne prizna da je pripadnost tom bloku veoma poželjna. Problem je što politika u Bosni i Hercegovini ne dozvoljava da stupe na scenu ljudi koji su ozbiljno posvećeni ostvarenju tog cilja. To je delimično čak naša greška, jer Dejtonski sporazum favorizuje nacionaliste koji nemaju preveliki interes da se BiH približi Evropi, zato što to nije pogodan prostor za njihov procvat. Dakle, postoji privlačnost Evropske unije, ali potrebno je da BiH sprovede ustavne, političke i ekonomske reforme da bi u potpunosti osetila blagodeti pripadanja evropskom klubu.
Server: Bio je to svakodnevni težak posao. Na primer, pri kraju rata posredovao sam između ministra odbrane Federacije BiH, koji je bio hrvatski nacionalista, i njegovog zamenika, bošnjačkog nacionaliste. Oni nisu mogli da se saglase čak ni da sede u istoj prostoriji. Morao sam da se angažujem u „šatl diplomatiji“ između njihovih kabineta. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da su njihovi stavovi poticali od istih etno-teritorijalnih impulsa, koji mogu biti zadovoljeni jednostavnim formulama. Međutim, oni se toliko nisu podnosili, da nisu mogli da uvide da su njihovi zahtevi, zapravo, slični. Ipak, osećao sam veliko olakšanje i zadovoljstvo kada je postignut sporazum i Federacije BiH krenula napred.
Da sam svaki put dobio dolar kada je neko rekao da će se Federacija BiH raspasti, bio bih bogat čovek.
Najveća amerčka greška je bila prihvatanje podele Bosne i Hercegovine po principu 51 prema 49 odsto, kaže za Radio Slobodna Evropa Daniel Server (Serwer), stručnjak pri Centru za transatlantske odnose (The Center for Transatlantic Relations) i jedan od posrednika u postizanju Dejtonskog sporazuma 1995.
On smatra da pomenuti dokument favorizuje nacionaliste koji nemaju preveliki interes da se BiH približi Evropi, zato što to nije pogodan prostor za njihov procvat.
RSE: Ako se osvrnemo na opasadu Sarajeva pre 20 godina, da li mislite da su etničke podele sada, zapravo, još veće nego u to vreme?
Smatram da rane još nisu zaceljene, da sada postoje političari koji, kao i onda, nastoje da igraju na kartu etničkih podela zarad sopstvenih ciljeva.
Server: Ne, ne mislim da je sada gore. Smatram da rane još nisu zaceljene, da sada postoje političari koji, kao i onda, nastoje da igraju na kartu etničkih podela zarad sopstvenih ciljeva.
RSE: Analizirajući tadašnju situaciju, da li su SAD načinile greške, kao što je, na primer, njihova politika da nema pobednika i gubitnika.
Server: Ne bih tako opisao američku politiku. Vašington je svih ovih godina napravio dosta grešaka. Međutim, on je već veoma rano zauzeo jasan stav koga podržava. SAD su nameravale da bombarduju srpske položaje nekoliko godina pre nego što je to na kraju i učinjeno. Ali, Evropljani su to sprečili. Smatram da je najveća amerčka greška prihvatanje podele Bosne i Hercegovine po principu 51 prema 49 odsto. Odluka o toj proporciji je doneta nekoliko godina pre Dejtonskog sporazuma, iako nije odražavala stanje na terenu.
RSE: Koji su najveći uspesi američke politike u Bosni?
Server: Stvaranje bošnjačko-hrvatske federacije (1994. godine) je veliki uspeh. To je bio i moj doprinos mirnom rešenju. Smatram i da je period odman nakon Dejtonskog sporazuma neočekivano bio veoma uspešan – mnogo više nego što su se neki nadali. Takođe, u razdoblju od 2000. do 2006. je izgledalo da Bosna relativno dobro napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, neuspeh da se 2006. godine usvoje ustavni amandmani bio je veliki korak nazad, od čega se još nije oporavila. Međutim, u Bosni se danas ne ratuje i svako ko je iskusio rat zna da je sada bolje nego u vreme oružanih sukoba.
RSE: Pomenuli ste podelu po principu 51:49 odsto. Šta je još moglo, odnosno trebalo da se uradi drugačije.
Server: Mi smo bili previše fokusirani na pitanja kao što su put ka Goraždu, koji je bio politički važan za Izetbegovića, ali nije bio strateški bitan, odnosno nije bio pitanje mira i rata i funkcionalnosti države Bosne i Hercegovine. Takođe, nadali smo se da ćemo nakon neuspeha u usvajanju ustavnih amandmana, uspeti da oživimo ustavne reforme. Gledano iz ove perspektive, greška je što nije učinjeno sve da pomenuti amandmani budu prihvaćeni, jer se pogoršanje situacije u zemlji se upravo vezuje za taj događaj.
Snažna privlačnost EU
RSE: Kako gledate na današnju ulogu SAD u BiH. Neki smatraju da je to pre svega evropsko pitanje?
Server: Važno je da SAD ostane angažovane u BiH, ali one, objektivno, nemaju neki veliki interes, osim očuvanja Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države, odnosno da spreči njen raspad na dva ili tri dela. Sve ostalo Vašington želi da prepusti Evropljanima, jer ima mnogo drugih teškoća. Savet za spoljne poslove (Council for Foreign Relations) je nedavno je objavljena lista od 30 bezbednosnih problema širom sveta sa kojima se SAD suočavaju u 2012. godini i nijedan nije na Balkanu.
RSE: Da li članstvo u Evropskoj uniji može da bude dovoljno privlačno da se prevaziđu podele u BiH.
Da sam svaki put dobio dolar kada je neko rekao da će se Federacija BiH raspasti, bio bih bogat čovek.
Server: Da. Na primeru ukidanja viza se videlo kako može biti snažna privlačnost Evropske unije. Svaki građanin Bosne i Hercegovine koji putuje i u nasiromašniji deo Unije bio bi kratkovid ako ne prizna da je pripadnost tom bloku veoma poželjna. Problem je što politika u Bosni i Hercegovini ne dozvoljava da stupe na scenu ljudi koji su ozbiljno posvećeni ostvarenju tog cilja. To je delimično čak naša greška, jer Dejtonski sporazum favorizuje nacionaliste koji nemaju preveliki interes da se BiH približi Evropi, zato što to nije pogodan prostor za njihov procvat. Dakle, postoji privlačnost Evropske unije, ali potrebno je da BiH sprovede ustavne, političke i ekonomske reforme da bi u potpunosti osetila blagodeti pripadanja evropskom klubu.
RSE: Ako se osvrnemo na vreme kada ste bili angažovani kao mirovni posrednik, u kojoj meri je to bio težak posao?
Server: Bio je to svakodnevni težak posao. Na primer, pri kraju rata posredovao sam između ministra odbrane Federacije BiH, koji je bio hrvatski nacionalista, i njegovog zamenika, bošnjačkog nacionaliste. Oni nisu mogli da se saglase čak ni da sede u istoj prostoriji. Morao sam da se angažujem u „šatl diplomatiji“ između njihovih kabineta. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da su njihovi stavovi poticali od istih etno-teritorijalnih impulsa, koji mogu biti zadovoljeni jednostavnim formulama. Međutim, oni se toliko nisu podnosili, da nisu mogli da uvide da su njihovi zahtevi, zapravo, slični. Ipak, osećao sam veliko olakšanje i zadovoljstvo kada je postignut sporazum i Federacije BiH krenula napred.
Da sam svaki put dobio dolar kada je neko rekao da će se Federacija BiH raspasti, bio bih bogat čovek.
