Dostupni linkovi

logo-print

Sajam knjiga u Beogradu: Ovde Putin, onde Draža


Kao i prethodnih godina, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu ne samo da pruža priliku čitaocima da se upoznaju sa književnom produkcijom iz zemlje i regiona, već otvara prostor i za iznošenje političkih platformi – delom kroz pisanu reč, a delom i na tribinama u okviru ove manifestacije. Taj su prostor čini se zauzele pretežno desničarske i konzervativne grupe i pojedinci. Na nemalom broju izlagačkih štandova mogu se pronaći knjige o ruskom predsedniku, romansirane biografije o četničkim prvacima i štiva koja raskrinkavaju „urote“ protiv Srbije. U godini kada je Rusija kao počasni gost Sajma za temu odredila pravoslavlje, istraživali smo koliko je na najvećoj kulturnoj manifestaciji u Srbiji prisutan duh konzervativizma.

„Mi treba da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu Bogom danu ćirilicu!” - ovim je rečima dr Natalija Naročnickaja, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu, otvorila 60. izdanje Sajma knjiga koji se ove godine održava pod sloganom „Šta bi bilo da nije bilo?“

Počasni gost Rusija je svoj štand prilagodila ovogodišnjoj temi – pravoslavlju – pa se osim knjiga o istoriji i kulturi te zemlje, može pronaći i dosta religijske literature koja je objedinjena na postavci pod nazivom “Sveta Rusija”. U segmentu koji nosi ime „Rusija i Srbija: veze kroz vreme“ izložene su prevedene knjige srpskih pisaca i pravoslavnih sveštenika, poput patrijarha Pavla i kontroverznog Nikolaja Velimirovića.

„Pravoslavlje je zajednička religija Srba i Rusa i zato se držimo te tradicije. Ništa novo nismo izmislili i došli smo sa svojom tradicijom“, kaže Jelena Starostina, izvršna direktorka Ruskog književnog saveza, odgovarajući na naše pitanje, zašto je njena zemlja fokus stavila na pravoslavlje?

Ipak, nije baš svima jasan razlog za temu koju je odabrala zemlja počasni gost.

“Književnost i nauka su discipline koje bi tu trebalo da budu zastupljene, dakle knjige koje otkrivaju i vode u neke daleke, naučne svetove”, smatra Vida Ognjenović, predsednica srpskog PEN centra.

“Mislim da je pravoslavlje iznenađujuća tema. Pre svega nije ovo sajam religijskih opredeljenja. Šta to znači? Da li znači da prednost imaju knjige o kojima se govori o pravoslavlju? Nisam razumela zašto taj amblem ima Sajam knjiga”, konstatuje Vida Ognjenović

No, više od pravoslavlja, amblem Sajma knjiga je čini se ruski predsednik Vladimir Putin. Na pojedinim izlagačkim prostorima mogu se kupiti magneti za frižider sa njegovim likom, a u ponudi su i brojne knjige o Putinovom liku i delu. Na štandu izdavačke kuće Vukotić Media prvi čovek Rusije sa prednje korice knjige na vašeg reportera baca mrki pogled. Pored njega su izložene knjige o Slobodanu Miloševiću i Draži Mihailoviću.

Manojlo Vukotić, vlasnik i direktor ove izdavačke kuće, kaže za RSE da je publika najviše zainteresovana za političke biografije i autobiografije. Pitamo ga da li je knjigu o Putinu namerno tempirao za ovogodišnji Sajam, na kojem je Rusija počasni gost?

„Nema veze s tim“, kaže. „Mi smo knjigu izdali tačno prošle godine u oktobru, uoči samog dolaska Putina, iako je to bila jedna lepa podudarnost. Knjiga je inače rađena godinu dana i ona je prošle godine na Sajmu bila hit i odlično je prošla na tržištu. Ali, bez obzira na to što je Putin ponovo u žiži, što pokazuje i prodaja knjige u knjižarama, ovde trenutno nije kao što je bila prošle godine", navodi Vukotić.

Nešto dalje, na štandu „Pogleda“ zatičemo čitavu paletu literature o četnicima. Izdvajamo neke od naslova: „Pravi i lažni Kalabić“, „Album srpskih četnika“, „Crvena tamnica“, a tu su naravno i brojne knjige o četničkom vođi Dragoljubu Mihailoviću.

„Od literature Ravnogorskog pokreta prolaze mahom literarna izdanja. Ponekad se stariji uhvate za romane koji su pisani u emigraciji. To je to“, kaže nam Dimitrije Jovanović koji se predstavio kao saradnik i prijatelj „Pogleda“.

Na pitanje, da li beleže neki nezvanični bestseler, odgovara: „Ovaj Draža Mihailović u 100 slika. Uglavnom on“.

"Prodaje li Draža knjige?", pitamo, uz konstataciju da je njegova fotografija na skoro svakoj naslovnici.

"Jeste, ali nije autobiografija ili biografija, nego su prosto iskorišćene njegove slike za naslovnicu", odgovara Jovanović.

Sajam knjiga godinama unatrag je očigledno obojen snažnim političkim sentimentima koji se često zavšravaju u ekstremnijim stavovima. Tako se na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tela Vlade Srbije, se promocija knjige o trgovini organima na Kosovu pretvorila u otvoreno širenje mržnje prema Albancima.

„Nemojte zaboraviti činjenicu da su Šiptari uvek bili na strani srpskih neprijatelja. Kako koji okupator dolazi i udara na zemlju Srbiju, oni su bili na njegovoj strani. Na strani Turaka, Austrougara, Nemaca, Italijana, fašista i, evo, UČK-a sad, i UNMIK-a, i UNPROFOR-a”, besedi pisac Veselin Dželetović u gotovo punoj sali.

Politizacija sajamskih tema dovodi se i na nivo akutelnih političkih zbivanja. Na štandu „Ruskog fonda kulture“, u trenutku prelomnih zbivanja u Crnoj Gori, tema je NATO. Prisustvovali smo debati na kojoj je između ostalih govorio Momir Bulatović, premijer Savezne Republike Jugoslavije u vreme režima Slobodana Miloševića.

„Ne treba nam NATO. Jednostavno je, ukinimo NATO i vratimo se onome što veoma uspješno rade Rusija i Kina – poštovanju međunarodnog prava, uvažavanju suvereniteta pojedinih zemalja, ali i pokazivanjem mišica tamo gde su mišice potrebne“, istakao je Bulatović.

Politika je, moglo bi se reći, već dugo čvrstim korakom zagazila na poznati književni sajam, udaljujući ga tako od samog sebe. Vida Ognjenović stoga podseća književnosti, a ne polititici, mesto pod sajamskim kupolama.

„Ne zagovaram zabrane, međutim smatram da ne treba politiku u sve puštati i sve politizovati. Na Sajmu knjiga treba da razgovaramo o položaju književnosti i naučne knjige. To bi trebalo da bude naša osnovna tema. A, da ulazimo tu u neke političke rasprave na kafanskom nivou, ne bih volela da se to nastavi“, zaključuje predsednica srpskog PEN centra.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG