Kako je moguće da Šabac procentualno u odnosu na Srbiju na dnevnom nivou ima između 25 i 30 posto novoobolelih od COVID-19, pitanje je koje nekoliko dana nadležnima i epidemiolozima upućuje gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
U četvrtak, 16. jula, u Šapcu je, prema njegovim rečima, od 148 testiranih lica pozitivno na korona virus bilo 62. Na nivou cele Srbije prema podacima Kriznog štaba, objavljenim u 15 sati tog dana, u prethodna 24 sata zabeležena su 383 nova slučaja od 9.183 testiranih.
Premijerka Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužili su Zelenovića za politizaciju situacije, dok gradonačelnik Šapca odgovora da je upravo Vučić ispolitizovao pandemiju u ovom gradu.
"Grad Šabac je samo 1,6 posto ukupne populacije, u bolnicu se dnevno primi između 2 i 3 posto od ukupne populacije koja se hospitalizuje, na respiratorima u Šapcu ima manje od 1 posto pacijenata koji su na ovim aparatima i preminulih je takođe oko 1 posto", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) gradonačelnik Nebojša Zelenović.
Navodeći ove podatke on kaže da ni u čemu nema iskakanja iz prosečnih brojeva za Grad Šabac, 80 kilometara zapadno od Beograda, osim po tome da kod njih na ukupan broj testiranih ima toliko pozitivnih.
"Ja ne znam kako je to moguće i voleo bih da mi epidemiolozi daju neko objašnjenje", navodi Zelenović iznoseći sumnju u podatke koji se objavljuju na nivou Srbije.
Šabac, gde u gradu sa prigradskim naseljima živi oko 70 hiljada stanovnika, sa više od 900 obolelih spada među najugroženije sredine u Srbiji, mada je poslednjih dana, prema rečima Zelenovića, odnos testiranih i pozitivnih pao ispod 50 odsto.
I premijerka Srbije Ana Brnabić koja je, u četvrtak 16. jula, ispred Kriznog štaba saopštila podatke o broju testiranih i novoobolelih na nivou Srbije navela je da se situacija u Šapcu i Novom Pazaru smiruje, dok je u Beogradu "daleko najveći rast broja zaraženih", a da je dosta nestabilna situacija u Kraljevu i da postoji rast broja zaraženih u Novom Sadu.
Gde je objašnjenje?
Objašnjenje o odnosu brojeva obolelih u Šapcu i na nivou Srbije RSE je potražio od epidemiologa Predraga Đurića.
Brojevi o novim slučajevima su samo vrh ledenog brega i indikacija onog što može da se desi u populaciji, navodi Đurić.
On, naime, objašnjava da je, iako podaci od 16. jula za Šabac govore da je pozitivan svaki drugi ili treći testirani, dok se na nivou Srbije taj broj poslednjih dana kreće između 20 i 30, nemoguće reći da je to veći broj jer se ne zna ne više o indikacijama testiranja.
"Ako testirate svakoga ko nema simptome, a želi da uradi test zato što putuje u inostranstvo ili zato što je radoznao, ili testirate kontakte ljudi koji su bili pozitivni mnogo je veća šansa da će među takvima biti onih koji su negativni", objašnjava Đurić.
Dodaje da ukoliko ciljano testirate samo one koji su već za hospitalizaciju ili kod kojih se razvila ozbiljnija klinička slika mnogo je veća šansa da će taj test biti pozitivan.
Đurić ocenjuje da se ovde radi o nekoliko stvari.
"Nepotrebna politizacija pandemije koju imamo već dovoljno poslednjih meseci, ali i neadekvatna komunikacija i kooridnacija lokalnih samouprava i republičke vlasti koja ne bi smela da trpi zbog različitih političkih opredeljenja. Tu nema opravdanja ni za jednu stranu", navodi Đurić.
On napominje i da su zdravstvene ustanove na određenom području odgovorne građanima koji na tom području žive, a ne republičkim vlastima koje ih postavljaju.
Optužbe i kontraoptužbe
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u otvorenom pismu gradonačelniku Šapca 13. jula poručila da on od prvog dana borbe protiv pandemije pokušava krizu da iskoristi za politički obračun i dobijanje političkih poena.
Zelenović joj je odgovorio da ovakvim izjavama nastavlja da "ugrožava živote i zdravlje građana Šapca i da otežava borbu protiv zaraze".
"To je isto učinio i Aleksandar Vučić, predsednik Republike, kada je 4. jula izjavio da sam ja izmislio vanrednu situaciju u Šapcu", naveo je Zelenović.
On je zbog tih navoda najavio tužbu za uvredu protiv predsednika Srbije.
Vučić je, naime, 4. jula na aerodormu u Batajnici rekao da vlasti u Šapcu nisu u stanju da priznaju izborni poraz, pa su izmislile vanrednu situaciju i to da nemaju testove za korona virus kako bi ostali još sedam do deset dana na vlasti.
Naprednjaci su Zelenovićevu najavu tužbe ocenili pokušajem da ostane na vlasti suprotno volji građana Šapca.
U Šapcu će se nakon ukidanja vanredne situacije delimično ponoviti lokalni izbori i to na 27 glasačkih mesta po odluci Gradske izborne komisije. Prethodno je, nakon izbora 21. juna, Srpska napredna stranka proglasila pobedu nad listom dosadašnjeg gradonačelnika Nebojše Zelenovića "Zajedno za Srbiju".
Šabac je pre junskih izbora bio među malobrojnim gradovima i opštinama u kojima na vlasti nije bila Srpska napredna stranka.
Još neki brojevi koji su izazvali zabunu
Premijerka Ana Brnabić tvrdi da su u najvećoj mogućoj meri, podaci koji se zvanično objavljuju "pravi podaci".
"Uzimali smo volontere da sede u bolnicama i sakupljaju podatke, ali nemamo sistem kao u državnoj upravi koji elektronski vuče podatke", rekla je Brnabić 15. jula za Radio televiziju Vojvodine.
Ona je potvrdila da postoje podaci koji su namenjeni samo Vladi Srbije a ne javnosti, ali i dodala da ne zna o čemu govori redakcija BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) koja je objavila podatke iz kako su naveli, informacionog sistema COVID-19, a koji pokazuju da je "broj zaraženih i umrlih znatno veći od zvaničnog broja".
Obraćajući se javnosti sa jedne od konferencija za medije Kriznog štaba, koje se od ove nedelje ponovo održavaju svakodnevno uz direktan tv prenos, premijerka je rekla da svaka zemlja radi reviziju brojeva i da će je raditi i Srbija.
Istovremeno je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio 14. jula da je činjenica da je bilo grešaka u bazi statističkih podataka o epidemiji korona virusa u Srbiji.
"Nije da nemamo testova nego malo-malo pa imamo zagušenje. Rezultati koji se objavljuju su rezultati koji pristižu tog dana", rekao je Kon za televiziju Pink.
Sumnju u brojeve koji se zvanično saopštavaju izazvala je i Konova izjava, za TV B92 od 15. jula, da je samo 13. jula od nešto više od 900 sumnjivih slučajeva u Beogradu, čak 301 ili 32 odsto bilo pozitivnih. Tog 13. jula je prema saopštenju Kriznog štaba, izdatom u 15 sati, bilo navedeno da je u prethodna 24 sata u celoj Srbiji bilo 279 pozitivnih.
Upitana tim povodom koji se zvanični podaci saopštavaju građanima Srbije, premijerka Ana Brnabić je rekla da nema šta drugo da kaže osim da "pokušamo da se ne hvatamo šta je rekao ovaj, a šta je rekao onaj, zato što je moguće da pričamo o potpuno različitim stvarima".
Ona je navela da je velika razlika između toga koje se obrade podataka gledaju.
"Da li je broj u poslednja 24 sata ili je broj u poslednja 72 sata ili je broj kada imamo neko usporavanje u obradi testova kao što smo imali, pa onda u jednom danu vidite više nego što je 24 časa proteklih. To je razlika o kojoj pričamo", rekla je Brnabić na pres konferenciji Kriznog štaba.
Šta podaci govore?
Zaključila je da kada "skupite sve te podatke na jednom mestu, oni vam daju prilično sličnu sliku".
A ta slika je, po njenim rečima, da je epidemiološka situacija u Beogradu već neko vreme najkompleksnija, a da se u Šapcu i Novom Pazaru gde je situacija bila izuzetno kompleksna, brojevi sada smanjuju.
Podaci koji se saopštavaju, čak i kad ne postoji loša namera ili nemar, su nesavršeni, kaže epidemiolog Predrag Đurić.
"Podaci koji se saopštavaju odražavaju broj pridošlih rezultata testiranja u poslednja 24 sata. Oni čak ni ne odgovaraju broju ljudi koji su taj dan bili testirani. Znamo da se u nekim situacijama na rezultat čeka duže i oni su mogli biti testirani ili prethodnog dana ili prethodnih dana", napominje Đurić.
On navodi da ne bi pridavao veliki značaj podacima koji se saopštavaju ne zbog njihovog kvaliteta već što malo znače u trenutku kada se epidemija razbuktala.
"Da imamo kapaciteta kao neke druge zemlje, da testiramo desetine hiljada ljudi, onda bismo mogli da imamo neke realnije podatke", smatra Đurić.
Dodaje da su u ovom trenutku svrsishodnije seroepidemiološke studije o procentu prokuženosti stanovništva virusom i da je to možda realniji broj od onog koji pokazuje broj pozitivnih rezultata u poslednja 24 sata.
Podsetimo, da je Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji nedavno za RSE navela da oni raspolažu zvaničnim podacima koje dobijaju od država članica.
Kancelarija SZO u Srbiji tako je odgovorila na pitanje RSE da li su ispitivali navode iz teksta BIRN-a da su podaci o inficiranim i umrlim od COVID-19 u Srbiji višestruko veći od onih koji se zvanično saopštavaju i da li su tražili objašnjenje od zdravstvenih vlasti Srbije.
Državama je potrebno različito vreme za ažuriranje podataka o inficiranim i umrlim od COVID-19 "zavisno od trenutne faze epidemije i opterećenosti zdravstvenog sistema, ali su početna kašnjenja uglavnom do sada prevaziđena", bilo je navedeno u odgovoru Kancelarije SZO u Srbiji.
Facebook Forum