Preko 700.000 građana Kosova emigriralo je u različite zemlje sveta, stoji u izveštaju Agencije za statistiku Kosova. U taj broju uključena su i deca koja su rođena u inostranstvu. Od tog broja, oko 35 odsto građana je u Nemačkoj, a oko 23 odsto u Švajcarskoj.
Izveštaj pod nazivom "Kosovska migracija“ urađen je po prvi put i sadrži podatke o međunarodnim i nacionalnim migracijama, kao i demografski i socio-ekonomski aspekat migracije.
Izveštaj se smatra značajnim pre svega što će se nakon njega lakše doći do podataka o doznakama koje stižu na Kosovu iz inostranstva.
Na osnovu poslednjeg popisa, održanog 2011. Kosovo ima 1.780.021.rezidentnog stanovnika.
U odnosu na broj stanovnika, opština Suva Reka ima najveći postotak stanovništva koji je otišao u inostranstvo 47 odsto, što znači da je svaki drugi stanovnik ove opštine migrirao.
Za opštine koje se najviše suočavaju sa migracijom, prema izvršnom direktoru Agencije za statistiku Kosova, Isi Krasniqiju, ovaj izveštaj omogućava planiranje budućnosti s povoljnijim uslovima za svoje građane.
"Prema proceni Agencije za statistiku, prema mnogim izvorima podataka, broj migranata sa Kosova u periodu od 1969 - 2011 bio je 550.000 stanovnika. Prema kombinaciji srednjeg predviđanja stanovnika, broj dece rođene u inozemstvu u ovom periodu bio je 153. 978. Na osnovu dva poslednja podatka, broj kosovskih stanovnika koji su emigrirali i oni koji potiču sa Kosova u periodu 1969. - 2011. procjenjuje se na 703.978 stanovnika", kaže Krasniqi.
Najveća migracije sa Kosova, prema izveštaju, dogodila se tokom perioda 1998. -1999., tokom rata na Kosovu.
Predstavnik Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Jorge Bache Voghan navodi da su loši ekonomski uslovi uticali da Kosovari odu u inostranstvo.
"Glavni razlog uvek se odnosi na posao i novac. Ljudi traže bolje mogućnosti van zemlje, a kada vidimo nivo nezaposlenosti na Kosovu, onda se to svakako veže za migraciju. Zapravo, glavni razlog je ekonomska situacija“, kazao je on.
Inače, u zadnje dve godine je zabeležen i osetan porast Kosovara koji migrira u zapadne zemlje u potrazi za azilom. Zbog toga, vladine institucije sprovode kampanje za sprečavanje migracije građana Kosova.
Stručnjaci evropskih integracija i ekonomskih pitanja u više navrata su naglasili da su glavne mere za sprečavanje ove pojave ekonomski razvoj zemlje i stvaranje novih radnih mesta.
S druge strane, šef Odseka stanovništva u ASK Avni Kastrati ocenjuje da prikaz reprezentativnih podataka za migraciju predstavlja jedan od izazova za mnoge zemlje, zbog činjenice da je mobilnost ljudi mnogo veća nego u prošlosti.
"Svi znamo da je izazov za mnoge zemlje, ne samo za Kosovo, prikaz podataka o migraciji, zbog toga jer svi oni koji se kreću, bez obzira da li unutar ili van zemlje, ne prate pravila prijavljivanja ili odjavljivanja”, dodaje Kastrati.
Izveštaj pod nazivom "Kosovska migracija“ urađen je po prvi put i sadrži podatke o međunarodnim i nacionalnim migracijama, kao i demografski i socio-ekonomski aspekat migracije.
Izveštaj se smatra značajnim pre svega što će se nakon njega lakše doći do podataka o doznakama koje stižu na Kosovu iz inostranstva.
Na osnovu poslednjeg popisa, održanog 2011. Kosovo ima 1.780.021.rezidentnog stanovnika.
U odnosu na broj stanovnika, opština Suva Reka ima najveći postotak stanovništva koji je otišao u inostranstvo 47 odsto, što znači da je svaki drugi stanovnik ove opštine migrirao.
Za opštine koje se najviše suočavaju sa migracijom, prema izvršnom direktoru Agencije za statistiku Kosova, Isi Krasniqiju, ovaj izveštaj omogućava planiranje budućnosti s povoljnijim uslovima za svoje građane.
"Prema proceni Agencije za statistiku, prema mnogim izvorima podataka, broj migranata sa Kosova u periodu od 1969 - 2011 bio je 550.000 stanovnika. Prema kombinaciji srednjeg predviđanja stanovnika, broj dece rođene u inozemstvu u ovom periodu bio je 153. 978. Na osnovu dva poslednja podatka, broj kosovskih stanovnika koji su emigrirali i oni koji potiču sa Kosova u periodu 1969. - 2011. procjenjuje se na 703.978 stanovnika", kaže Krasniqi.
Najveća migracije sa Kosova, prema izveštaju, dogodila se tokom perioda 1998. -1999., tokom rata na Kosovu.
Predstavnik Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Jorge Bache Voghan navodi da su loši ekonomski uslovi uticali da Kosovari odu u inostranstvo.
"Glavni razlog uvek se odnosi na posao i novac. Ljudi traže bolje mogućnosti van zemlje, a kada vidimo nivo nezaposlenosti na Kosovu, onda se to svakako veže za migraciju. Zapravo, glavni razlog je ekonomska situacija“, kazao je on.
Inače, u zadnje dve godine je zabeležen i osetan porast Kosovara koji migrira u zapadne zemlje u potrazi za azilom. Zbog toga, vladine institucije sprovode kampanje za sprečavanje migracije građana Kosova.
Stručnjaci evropskih integracija i ekonomskih pitanja u više navrata su naglasili da su glavne mere za sprečavanje ove pojave ekonomski razvoj zemlje i stvaranje novih radnih mesta.
S druge strane, šef Odseka stanovništva u ASK Avni Kastrati ocenjuje da prikaz reprezentativnih podataka za migraciju predstavlja jedan od izazova za mnoge zemlje, zbog činjenice da je mobilnost ljudi mnogo veća nego u prošlosti.
"Svi znamo da je izazov za mnoge zemlje, ne samo za Kosovo, prikaz podataka o migraciji, zbog toga jer svi oni koji se kreću, bez obzira da li unutar ili van zemlje, ne prate pravila prijavljivanja ili odjavljivanja”, dodaje Kastrati.
