Dostupni linkovi

logo-print

Rudnica: Ima li u Srbiji političke volje za istragu svih zločina


Iskopavanje u Rudnici, 13. decembar 2013.

Iskopavanje u Rudnici, 13. decembar 2013.

U Srbiji kažu da se mora poštovati pravna procedura kako bi se nastavili radovi na terenu i obećavaju da će to biti učinjeno vrlo brzo. Otkrivanje potencijalne masovne grobnice u Rudnici, otvara još jednom pitanje postoji li u Srbiji politička volja da se istraže sve lokacije za koje postoji sumnja da su na njima pokopana tela kosovskih Albanaca, u pokušaju da se sakriju ratni zločini?

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić koji našem Radiju ovog puta nije bio dostupan, izjavio je za domaće medije da je podnet zahtev za ekshumaciju u Rudnici u opštini i da će već u ponedeljak ili utorak sudija otići na tu lokaciju, kako bi počela iskopavanja koja treba da konačno potvrde da li je tu masovna grobnica. Postoje pretpostavke o frapantnim brojkama, telima 230 ljudi, rekao je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Pronalazak posmrtnih ostataka u Rudnici kod Raške potvrđuje sumnje da se na toj lokaciji nalazi masovna grobnica koja se treba istražiti sve dok se u potpunosti ne rasvetli, ocenjuje Arsim Gërxhaliu, direktor Odeljenja za sudsku medicinu na Kosovu.

EULEX je u ponedeljak saopštio da je "otkrivanje masovne grobnice u Rudnici rezultat brojnih meseci intenzivnog rada na pripremi, koji je obuhvatio obimnu analizu, ispitivanje lokacije i brojne koordinacione sastanke sa srpskim i kosovskim organima vlasti”.

OPŠIRNIJE...

Očekuje se i dolazak u Beograd jednog danskog forenzičara. Podsetimo, na postojanje masovne grobnice na toj lokaciji ukazali su još 2004. prištinska radna grupa i UNMIK, a neuspešno istraživanje je obavljeno u maju i junu 2007. Od 2010. godine Tužilaštvo ima indicije da se nešto krije na toj lokaciji.

Ostaje pitanje zašto je trebalo da prođe toliko godina da se nastavi istraživanje, iako su postojali svedoci koji su tvrdili da su prethodna traganja bila na pogrešnim mestima?

Na pitanje da li je iskopavanje u Rudnici, znak da se prekida dugogodišnji zastoj u otkrivanju masovnih grobnica u Srbiji, Nataša Kandić iz REKOM-a za RSE kaže:

“Ne verujem. Mislim da je ovo posledica pritiska Euleksa i Briselskog sporazuma. Inače, iskopavanje u Rudnici pokazuje koliko je Tužilaštvo odugovlačilo. Prvi put kada je započeto istraživanje, tada se Fondu za humanitarno pravo javio čovek koji je imao podatke i koji je rekao da to nije mesto gde se nalazi grobnica i ja sam ga odmah uputila na Tužilaštvo za ratne zločine.”

Nataša Kandić smatra da Srbija još nije pokazala spremnost da do kraja istraži sve lokacije na kojima se sumnja da postoje masovne grobnice koje skrivaju tela ubijenih kosovskih Albanaca. Priča o masovnim grobnicama u Srbiji otvorena je, podseća Kandić, početkom dvehiljaditih, kako ona smatra, kao deo priprema za hapšenje i slanje u Hag Slobodana Miloševića.

Nataša Kandić

Nataša Kandić

“Mi smo tada u Srbiji imali veliku, javnu priču o grobnicama, posle toga to pitanje iz javnosti nestaje.”

Zoran Živković, najbliži saradnik premijera Zorana Đinđića kaže da je tadašnja Vlada bila rešena da suoči javnost Srbije sa ratnim zločinima 90-ih:

“Nije to bilo nikakvo pozorište kao pripema za hapšenje i izručenje Slobodana Miloševića, to je naprosto bio sled događaja”, tvrdi Živković.

Bilo kako bilo, tada su pronađene grobnice u Batajnici, Petrovom Selu i Perućcu. Nataša Kandić podseća na šokantne detalje koje je javnost prvi put čula:

“Očevici su videli kako policajci stavljaju oko vrata plutajućih tela kamenje kako bi leševi potonuli na dno jezera. Na policijskom terenu u Batajnici su spaljivana tela, kako bi ih što više stalo u iskopanu grobnicu...To je strašno šta se tu oko nas događalo.”

Nakon pronalaženja prve tri lokacije masovnih grobnica, nastaje zastoj, kaže Kandićeva, iako su u to vreme pominjana mnoga mesta:

“Na primer Mačkatica, zatim Sartrid, Železara Smederevo, Obilić, neidentifikovano mesto uz autoput prema Novom Sadu, u šumama oko Niša, oko Končulja...”

Zoran Živković potvrđuje da je za suočavanje javnosti sa strašnim zločinima potrebna jaka politička volja, a nje, nakon 2004. do danas, kaže Živković nema:

“Naravno da je najvažnija politička volja, U svakoj državi na svetu imate dovoljno i policajaca i sudija i tužilaca i forenzičara koji mogu sve da istraže, samo je pitanje da li za to postoji klima u društvu. To je odgovor zašto se početkom 2000-ih radilo i zašto se potom prekinulo.”

Do sada su u masovnim grobnicama u Srbiji, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, pronađena tela 806 Albanaca.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG