U Egiptu je počeo dvodnevni referendum o novom ustavu. U duboko podeljnoj državi, na biračim mestima su od jutra redovi glasača. Da su rizici osnovani bilo je jasno već nekoliko sati po otvaranju birališta kada je u Kairu odjeknula eksplozija, u kojoj, na sreću, nije bilo povređenih. međutim, nakon otvaranja birališta, u okršajima između pristalica smenjenog egipatskog predsednika i snaga bezbednosti, poginulo je 11 ljudi.
Građani odlučuju o novom ustavu, ali je jasno da je referendum i test snage načelnika generalštaba egipatske vojske Abdela Fataha al-Sisija, najobziljnijeg pretendenta na mesto predsednika koje je upražnjeno od svrgavanja Mohameda Morsija. Stoga je i jasno da će na ovom glasanju biti određen i pravac kojim će Egipat u buduće ići, pa je razumljiva i puna fokusiranost globalnih medija na zbivanja u “zemlji faraona”:
Uz slike koje podsećaju na neke od najdramatičnijih egipatskih momenata u poslednjih nekoliko godina, sve spakovano u jednu minutu, britanski BBC ukazuje da bi zbivanja 14. i 15. januara mogla staviti tačku na jedan period. Ali i otvoriti naredno, ništa manje, izvesno poglavlje. Na jednom od biračkih mesta u Kairu Samira Muhamed Rifat, pre nego što je i dala svoj glas, rekla nam je:
“Verujem da su neki članovi ustava vemo dobri, u interesu žena i dece, te da koriste onim grupama ljudi koje su margnializovane. Na primer, moj sin je osoba sa posebnim potrebama. Za njega trenutno ne mogu ništa da učinim”.
Ipak, malo je onih koji predlog najvišeg pravnog akta u zemlji posmatraju kao način za unapređenje sopstvenog života. Rezultat referendum predstavljaće osnovu za preovladavanje Sisijeve ili Morsijeve opcije.
Ukoliko ga podrže građani novi ustav zameniće ustavni akt koji je svrgnuti predsednik Morsi, koji je i dalje u pritvoru, potpisao pre nešto više od godinu dana. Ustav će biti očišćen od islamističkog jezika, a ono što je mnogo važnije, biće ojačane državne institucije koje su se suprotstavljale Morsijevom režimu, vojska, policija i sudstvo.
Takođe će biti pružena jača podrška ultraortodoksnoj islamističkoj partiji Nur, koja je podržala Morsijevo skidanje sa vlasti, zatim zvaničnom islamskom establišmentu Al-Azhar, religioznoj osnovi sunita, ali i hrišćanskoj Koptskoj crkvi, čije odnose sa vlašću u Morsijevo vreme su obeležile tenzije. Ali iznad svega nema garancija da će ovaj akt doneti i mir Egiptu. Navodi to i Malaka Muhammad:
“Glasam za ustav i nadam se da će Bog donet mir ovoj zemlji. Mnogo ljudi je izgubljeno, i Bog će nam doneti pobedu”.
Sedam meseci posle Morsijevog pada procenjuje se da je više od hiljadu ljudi stradalo u uličnim sukobima, dok je na hiljade ljudi uhapšeno. Talas protesta ipak nije zaustavljen, sada i zbog manjka demokratske atmosfere u kom se održava. Što iz vlasti zapravo i ne demantuju. Predsednik Komisije za pripremu teksta ustava Amr Musa kaže:
“Ovo je jedan dobar dokument. Izuzetan. I glasaćemo za njega. Ali, ne mogu tvrditi da je proces u kome smo stoprocentno demokratski. Taj nivo demokratije uostalom nigde i nemate”.
Taj momenta bio je motiv i za Samira Mekavija da se ne svrsta u red onih, nemalobrojnih, koji su se zbog nezadovoljstva predizbornom klimom odlučili za bojkot:
“Došao sam samo kako bih podržao zakon u Egiptu, zaštitio ga od onih koji mu prete, terorističkih grupa, Muslimanske braće, kako bismo zaustvili njihov utica. Šteta je što oni ne razumeju da je ovo Egipat, njihova zemlja”.
Vlada i sam Sisi pozvali su Egipćane da izađu na referendum u što većem broju, strahujući da bi mnogi birači zbog straha od nasilja mogli ostati kod kuće. Sisi je obećao bezbednošt birača, a kako je objavljeno, više od 200.000 birača, obezbeđuje ne samo oko 30.000 biračkih mesta, već i aerodrome i saobraćajnice koje vode ka velikim gradovima.
