Dostupni linkovi

logo-print

Aleksašenka: Putin neće promeniti politiku iako ruska ekonomija tone


Zapadne sankcije ne igraju ključnu ulogu u ekonomskim tokovima Rusije, a pogotovo neće uticati na promenu politike zvanične Moskve, kaže za Radio Slobodna Evropa Sergej Aleksašenka, analitičar instituta Brukings (Brookings) u Vašingtonu i nekadašnji zamenik predsedavajućeg Centralne banke Rusije. On ističe da je ekonomska situacija u Rusiji mnogo gora nego što je vlasti prikazuju.

RSE: Koliko je duboka ekonomska kriza u Rusiji imajući u vidu pad društvenog proizvoda, vrednosti rublje i odliv kapitala veći od 100 milijardi dolara? Kremlj istovremeno ističe da je EU zapravo više pogođena sankcijama nego Rusija.

Aleksašenka: Ništa od toga nije tačno. Recesija traje neprekidno već šest kvartala (godinu i po dana). Ako gledate statistiku, izgleda da kriza nije tako duboka kao 2008.

Državni statistički ured je saopštio da je bruto drušveni proizvod pao za 3,7 odsto u 2015. što ne izgleda tako strašno ako se ima u vidu da je pre šest godina umanjen čak za 10 procenta.

No, kako kaže izreka, postoji – laž, velika laž i statistika. Ako se raščlane ovi podaci, može se zaključiti da jedino u plusu bio ruski izvoz. Sve drugo, pre svega domaća javna i privatna potrošnja, zatim investicije – dramatično opadaju, što sveukupno realno obara bruto društveni proizvod za 9 procenata.

S druge strane, statistički rast izvoza nije posledica povećanja prodaje ruskih proizvoda u inostranstvu već drastičnog smanjenja uvoza. Dakle, ovo „statističko čudo“ o padu ruske ekonomije od samo 3,7 odsto ne odražva njeno stvarno stanje.

Inflacija je dostigla 25 odsto, potrošnja je pala za 10 odsto, rublja je gotovo prepolovljena. To znači da kriza nije prošla i da će ruska ekonomija i dalje tonuti.

Ruska privreda je u dubokoj krizi, nedostaju joj investicije. Inflacija je u poslednje dve godine dostigla 25 odsto, privatna potrošnja je pala za 10 odsto, vrednost rublje je gotovo prepolovljena. To znači da kriza nije prošla i da će ruska ekonomija i dalje tonuti.

RSE: Koji sektor ekonomije je najviše pogođen? Takođe, kako se to odražava na život običnih ljudi s obzirom na nestašice i, istovremeno, skok cena?

Aleksašenka: Statistički gledano, najviše je pogođen građevinski sektor, zatim veleprodaja. Proizvodnja je opala za 5,5 odsto, što je mnogo, iako je značajno porasla produkcija u vojnom sektoru između 12 i 15 procenata. To znači da je proizvodnja u civilnom sektoru zapravo smanjena za 8 do 9 odsto.

Sergej Aleksašenka

Sergej Aleksašenka

Kada je reč o potrošnji, prodaja novih automobila je smanjena za 36 procenata. Istovremeno, broj stambenih kredita je opao za trećinu uprkos niskim kamatama i nastojanjima države da raznim olakšicama podstakne građane.

Takođe, maloprodaja je smanjena za 11 odsto na godišnjem nivou. To pokazuje koliko su ruski građani pogođeni krizom.

RSE: U međuvremenu, vlasti u Moskvi su saopštile da će se više oslanjati na domaću proizvodnju, u prvom redu poljoprivrednu, kao i pronalaženju novih tržišta kao zamenu za zapadno, pre svega u Kini, zatim Brazilu i Turskoj pre incidenta zbog obaranja ruskog aviona. Koliko su u tome uspele?

Aleksašenka: Ruske vlasti ne žele da priznaju pravu prirodu ekonomske krize, makar javno. One najavljuju okretanje ka Aziji, zatim fokusiranje na domaću proizvodnju. Međutim, statistika ne podupire te ideje.

Kao što sam pomenuo, prošlogodišnji izvoz Rusije je povećan za 0,6, odnosno 0,7 odsto. Dakle, skoro da nema rasta, što je lako objašnjivo jer čak 75 do 80 procenata izvoza otpada na sirovine, odnosno energiju i poljoprivredne proizvode. To znači nafta, gas, hemikalije, razni metali, drvo. To je sve.

Vlasti žele da povećaju prodaju naoružanja širom sveta, ali ono čini svega pet odsto ruskog izvoza.

Kao što znate, u međuvremenu opada globalna tražnja za tom vrstom artikala. Vlasti bi želele da povećaju prodaju naoružanja širom sveta, ali ono čini svega pet odsto ruskog izvoza.

Istovremeno, zvanična Moskva nastoji da podstakne i proizvodnju i prodaju automobila u susednim zemljama, ali to predstavlja manje od dva procenta izvoza.

Doduše, raste poljoprivredna proizvodnja i to ne od lane već od 2003-4. u proseku oko 3 odsto godišnje. To je jedini kontinuirani dobar trend. Međutim, poljoprivreda učestvuje samo sa 3 procenta u ruskom društvenom proizvodu. To znači da bi morala da raste po stopi od 10 odsto godišnje da bi postala značajniji element ekonomije, što nije realno.

Dakle, optimizam ruskih vlasti o privrednom rastu je neutemeljene. Najverovatniji scenario je stagnacija u srednjoročnom periodu. Razlog za to je loša poslovna klima, pre svega nesigurnost u zaštiti svojinskih prava, a što rezultira smanjenjem investicija bez čega nema ekonomskog rasta ni u jednoj zemlji u svetu.

Sankcije nisu ključni uzrok ekonomskih teškoća

RSE: Osim zapadnih sankcija, Rusiju pogađa i pojeftinjenje sirovina, pre svega zbog usporavanja kineske ekonomije, zatim dramatičan pad cena nafte. Međutim, ona, kao ni Saudijska Arabija, ne smanjuje proizvodnju „crnog zlata“. Da li su u pitanju samo ekonomski razlozi ili i politički?

Aleksašenka: Pominjete razloge koje navodi i Kremlj. Dakle, zapadne sankcije, usporavanje kineske ekonomije i pad cena nafte. Sva ova tri faktora utiču na rusku ekonomiju, ali ne igraju značajnu ulogu.

Najpre oko nafte. Poreski sistem Rusije je tako struktuiran da da prihodi od nje čine 65 do 70 odsto budžeta. Naravno da su državni prihodi manji kada pada cena nafte. Međutim, fluktuacija cene ovog energenta ne utiče toliko na naftnu industriju Rusije. Ona beleži rekorde i januaru je proizvela najviše nafte. Na kraju krajeva, devalvacija rublje je smanjila njene troškove koji inače nisu veliki i stoga je ruska naftna industrija konkurentna.

Ruski predsednik Vladimir Putin u fabrici vojnih vozila Uralvagonzavod, 2015

Ruski predsednik Vladimir Putin u fabrici vojnih vozila Uralvagonzavod, 2015

Kada je reč o sankcijama, treba da razdvojimo kaznene mere prema vojnom kompleksu, proizvodnji nafte i gasa i finansijskom sektoru. Vojna proizvodnja nije mnogo pogođena i Rusija je uspela da pronađe zamenu za delove koje je ranije uvozila sa Zapada. Štaviše, Rusija ima velike zalihe komponenti koje je ranije nabavila na Zapadu što joj omogućava da zadrži isti nivo proizvodnje naoružanja još godinu i po možda i dve.

Što se tiče kaznenih mera na proizvodnju gasa iz škriljaca u zoni Arktika – to sa sadašnjom cenom nafte od oko 30 dolara za barel ne pogađa Rusiju.

Kada je reč o sankcijama u finansijskom sektoru koje onemogućavaju mnogim ruskim bankama i preduzećima da pozajmljuju novac na stranim tržištima – to se itekako odrazilo na Rusiju prilikom isplate stranih dugova krajem 2014. i početkom 2015. godine što je iznosilo 10 odsto njenog društvenog proizvoda.

Međutim, taj pritisak je sada mnogo manji i poslednjem kvartalu prošle godine iznosio je oko 3 procenta društvenog proizvoda. To jeste teret ali ne toliki da može da uništi rusku ekonomiju.

Dakle, sva ova tri faktora negativno utiču na Rusiju ali ne u meri da utiču na njene makroekonomske trendove.

Neosnovane teorije zavere o padu cena nafte

RSE: Zašto Rusija ne smanjuje proizvodnju nafte kako bi sprečile pad njene cene?

Aleksašenka: Ruske naftne kompanije su komercijalne i okrenute su profitu. S obzirom da ih njena ekspolatacija košta između 15 i 17 dolara po barelu, to znači da i sa sadašnjom cenom od oko 30 dolara ostvaruju solidnu zaradu pa nemaju razloga da smanje proizvodnju.

RSE: To uglavnom spada u teorije zavere, ali u pojedinim krugovima se tvrdi da su SAD uticale na Saudijsku Arabiju tokom 1980-tih da povećanom proizvodnjom nafte smanje njenu cenu sa 3 na 1 dolar za barel u nastojanju da sruše socijalizam u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Slično i sada, prema tim teorijama, cena nafte je za godinu i po dana oborena sa 110 dolara na ispod 30 da bi se naškodilo ruskoj ekonomiji i tako primorala da promeni politiku.

Aleksašenka: To su sve teorije zavere bez ikakvog utemeljenja u stvarnosti. Ako se osvrnete na rusku ekonomiju u poslednjih 30 godina, pomalo je čudno da svaki put kada je kriza u Rusiji cena nafte pada. Međutim, ruska privreda nije uvek bila u nevoljama kada je nafta pojeftinjavala. Na primer, cena nafte je padala nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Međutim, ruska ekonomija je u to vreme ubrzano rasla.

Pomalo je čudno da svaki put kada je kriza u Rusiji pada cena nafte. Međutim, ruska privreda nije uvek bila u nevoljama kada je nafta pojeftinjavala.

Dakle, vrednost ovog energenta na tržištu je veoma važna za Rusiju ali ne određuje ključne tokove u njenoj privredi.

Takođe, cena nafte je dramatično smanjena sa 148 dolara tokom leta 2008. na 35 u januaru 2009. Međutim, niko tada nije rekao da je to urađeno sračunato da bi se uništila ruska ili saudijska privreda. Dakle, reč je o proizvodu namenjenom tržištu gde cene rastu i padaju. Stoga ne vidim bilo kakav razlog za teorije zavere.

RSE: Govorilo se da je Putin u vreme kada je cena nafte dostigla rekordan nivo pre globalne krize 2008. odlučio da se deo zarade odvaja „za crne dane“, odnosno kada ovaj energent bude mnogo jeftiniji. Kolika je vrednost tog fonda i da li je on u međuvremenu potrošen zbog povećanih troškova nakon uvođenja zapadnih sankcija?

Aleksašenka: Ti fondovi postoje i ministarstvo finansija trenutno raspolaže sa oko 100 milijardi dolara rezervi u gotovini. On je pre uvođenja kaznenih mera iznosio 180 milijardi dolara što znači da je potrošeno negde oko 45 odsto sredstava.

RSE: Znači li to da Rusija ima još prostora za manevrisanje u ekonomskom smislu bez obzira na teškoće?

Aleksašenka: Ne bih rekao da ima preveliki prostor za manevrisanje ali postoji izvesna garancija za ekonomiju i budžet da može da se troši novac, tako da ne postoji opasnost od sloma finansijskog sistema.

Zakasnelo okretanje Gasproma ka Kini

RSE: Pomenuli smo plan Rusije da preusmeri svoju ekonomiju, pre svega izvoz energenata ka Aziji. Nedavno je potpisan sporazum o dugoročnom izvozu gasa u Kinu vredan 400 milijardi dolara. Koliko je taj projekat realan. U međuvremenu, Rusija je odustala od gasovoda „Južni tok“ kao i njegovog naslednika „Turskog toka“. Takođe, namerava da do kraja ove decenije prekine isporuke gada Evropi preko Ukrajine kao glavne tranzitne rute. Da li to znali da Moskva odustaje od starog kontinenta kao do skora najvažnijeg tržišta?

Aleksašenka: Nije lako odgovoriti na ovo pitanje jer je nejasna strategija ruskog giganta Gasprom. Međutim, da sam u menadžmentu ove kompanije i ja bih nastojao da prodajem gas i na drugim tržištima osim evropskom.

Dakle, krajnje je razumljivo zašto Gasprom želi da prodaje gas u Kini. No, problem je što je izgubio mnogo vremena.

Pogoni Gazproma u Sibiru, januar 2016.

Pogoni Gazproma u Sibiru, januar 2016.

Učestvovao sam u pregovorima sa kineskom stranom 2003. godine kao predstavnik kompanije „Rusija petroleum“ koja je bila spremna da snabdeva ovo tržište. Međutim, Gasprom tada nije bio zainteresovan za taj posao i blokirao je pregovore.

Dvanaest godina kasnije je potpisao sporazum sa Kinom. Dakle, da je počeo da gradi gasovod 2003. mogao je već dve godine kasnije da isporučuje ovaj energent i situacija bi bila sasvim drugačija.

Drugo, ne treba posmatrati kinesko tržište kao zamenu za isporuke gasa Evropi. Radi se o različitim izvorima. Između nalazišta u istočnom Sibiru, odakle bi trebalo da se osigura gas za Kinu, i zapadnog Sibira, gde se eksploatiše ovaj energent za Evropu – ne postoji konekcija jer je reč o oblastima udaljenim skoro dve hiljade kilometara.

RSE: A kada je reč o „Južnom“ a potom „Turskom toku“?

Aleksašenka: Problem je što je Gasprom politički instrument Kremlja koji koristi gas u sukobu sa Ukrajinom. To znači da je najava smanjenja pa čak i potpuna obustava isporuke gasa preko ovog koridora politički motivisana.

Gasprom je politički instrument Kremlja koji koristi gas u sukobu sa Ukrajinom i širom Evrope. Zato će učiniti sve da izgradi „Severni tok 2“ i „Turski tok“.

Istovremeno, proizvodni kapaciteti Gasproma su za 50 odsto viši u odnosu na njegovu sadašnju eksploataciju. To znači da bi mogao da duplira isporuke Evropi i zato je veoma aktivan u promovisanju novih gasovoda i verovatno će učiniti sve da izgradi „Severni tok 2“ kao i „Turski tok“.

RSE: Da, evropsko tržište je najprofitabilnije za Gasprom jer ima naznaka da će u Kini mnogo jeftinije prodavati gas. EU smatra da je u čisto ekonomskom smislu najracionalnije da ruski gas kao i do sada ide preko cevovoda u Ukrajini čiji je kapacitet nije u potpunosti iskorišćen. Shodno tome, mnogi smatraju da je „Južni tok“ i njegov ekvivalent „Turski“ neracionalan, pa čak i politički projekat a i da „Severni tok“ nije profitabilan.

Aleksašenka: „Severni tok“ je u izvesnoj meri komercijalno održiv. Njime se doprema gas u srce Evrope – Nemačku, Holandiju a pošto ne prolazi preko teritorija drugih država Gasprom ne mora da plaća tranzitnu taksu.

„Južni“ i „Turski tok“ bi dopremali gas istim potrošačima kao i ukrajinski koridor koji Gasprom u ovom trenutku koristi sa svega 40 odsto kapaciteta.

Kada je reč o „Južnom“ i „Turskom toku“, to je definitivno zamena za ukrajinski koridor koji ima veliki potencijal i Gasprom u ovom trenutku koristi svega 40 odsto njegovog kapaciteta. Takođe, „Južni“ i „Turski tok“ bi dopremali gas manje više istim konzumentima – u jugoistočnoj Evropi – kao i ruta preko Ukrajine.

Rusija neće obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine

RSE: Da li je najava Moskve da će obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine do kraja ove decenije samo politička pretnja ili će to zaista i učiniti?

Aleksašenka: To je politička pretnja ali i u Gaspromu priznaju da ne mogu u potpunosti da to učine jer postoje potrošači u Evropi kojima se jedino preko Ukrajine može dopremiti gas, što nije izvodljivo preko najavljenog „Turskog toka“ a pitanje je da li će uopšte biti izgrađen imajući u vidu zategnute odnose Moskve i Ankare.

RSE: Istovremeno ukrajinske vlasti ističu da im više ne treba ruski gas jer ga preko „povratnog“ toka dovoljno dobijaju iz EU. S druge strane, najavljuju da će drastično povećati tranzitne takse Rusiji. U Moskvi pak smatraju da je problem sa ukrajinskim gasovodom što se u njega mora uložiti čak 20 milijardi dolara jer je izgrađen još u sovjetsko vreme i zastareo je.

Aleksašenka: S jedne strane, tačno je da Gasprom gubi ukrajinsko tržište jer ga je pre 10 godina snabdevao sa 50 milijardi kubnih metara gasa, a prošle manje od 15 milijardi.

Međutim, to ne znači da je Gasprom u potpunosti izgubio ovo tržište, jer gro gasa koje Ukrajina dobija preko „povratnog toka“ iz Evrope je zapravo ruskog porekla. Naime, ruski gas namenjen Evropi je mnogo jeftiniji od onog koji direktno prodaje Ukrajini, što je deo političkog pritiska Kremlja na zvanični Kijev.

Izgradnja gasovoda je skupa, ali pošto glavnu reč imaju Putinovi prijatelji Timčenko i Rotenberg, to što je trošak za Gasprom - to je za njih dobit.

Što se tiče obnove gasovoda kroz Ukrajinu ili gradnje potpuno novih, tačno je da je to skup poduhvat. Međutim, treba imati u vidu da ključnu ulogu u projektima Gasproma imaju bliski Putinovi prijatelji Genadij Timčenko i Arkadij i Boris Rotenberg. Dakle, to što bude trošak za Gasprom za njih će zapravo biti dobit. Stoga je velika verovatnoća da će neki od ovih gasovoda biti izgrađeni.

RSE: „Južni tok“ je bio značajna poluga za očuvanje i jačanje uticaja i na Balkanu, čije zemlje teže članstvu u EU. Da li je odustajanjem od ovog projekta Rusija izgubila jedan od poslednjih instrumenata uticaja u ovoj regiji?

Nakon otkazivanja "Južnog toka", Moskva je ostala bez važne poluge za uticaj, ali, ne brinite, ruski političari će pronaći nešto drugo.

Aleksašenka: Da, Rusija je želela da koristi „Južni tok“ kao politički instrument za stvaranje različitih savezništava u Evropi. Nakon otkazivanja ovog projekata ostala je bez te poluge uticaja, ali, ne brinite, ruski političari će pokušati da pronađu nešto drugo, jer je očigledno da Putin nastoji da naruši evropsko jedinstvo i pronađe način da pojača tenzije unutar EU.

RSE: Da, može da računa na Kipar, u izvesnoj meri na Bugarsku...

Aleksašenka: Tu su i Mađarska, Poljska, Mari le Pen u Francuskoj.

Sličnost između Putina i Erdogana

RSE: Mislite li da je Rusija definitivno odustala od „Južnog“ i „Turskog toka“ ili samo trenutno?

Aleksašenka: Politički odnosi Rusije i Turske su toliko pogoršani i ne verujem da će se popraviti sve dok se ne okonča sukob u Siriji.

To je u velikoj meri i konflikt između Putina i Erdogana koji su slični po ponašanju i psihološkom profilu. To znači da ni jedan ni drugi nisu spremni da popuste.

Zbog toga će biti zamrznuti mnogi ekonomski projekti između dve zemlje. U međuvremenu, Turska može da profitira od ukidanja međunarodnih sankcija Iranu. Ako Teheran bude spreman da izvozi gas u Evropu, kao i Azerbejdžan i Turkmenistan, to će onda biti zamena za „Turski tok“.

RSE: Da li to znači da Putin nije previše racionalan političar, zato što Moskva sa Ankarom ima značajnu ekonomsku razmenu, Turska nije primenila zapadne sankcije i, na kraju, preko nje je trebalo da prođe ruski gasovod?

Putin je veoma racionalan u taktičkom smislu ali i emotivan. Međutim, ako je političar obuzet emocijama, onda je loš strateg, a odnosi sa Turskom se tiču strategije.

Aleksašenka: Putin je veoma racionalan u taktičkom smislu ali i emotivan kada donosi odluke. Međutim, ako je političar obuzet emocijama, onda je loš strateg, a odnosi sa Turskom se pre svega tiču strategije.

RSE: Dmitrij Medvedev je, dok je bio predsednik, tokom posete SAD pre nekoliko godina najavio da će napraviti pandan Silikonskoj dolini u blizini Moskve. S obzirom da je drugi proizvođač oružja u svetu, Rusija očito poseduje određene sofisticirane tehnologije. Međutim, toga nema previše u realnoj ekonomiji. Da li je problem u korupciji i neefikasnom privrednom sistemu?

Ključni problem ruske ekonomije je nepostojanje vladavine zakona, bez čega nema ni Silikonske doline ni konkurentne ekonomije.

Aleksašenka: Ključni problem ruske ekonomije je nepostojanje vladavine zakona, pre svega zaštite svojinskih prava, bez čega nema ni Silikonske doline ni konkurentne ekonomije.

Još deceniju-dve bez promena

RSE: Da li će zapadne sankcije i sve što se trenutno dešava, uključujući i dramatičan pad cene nafte, na kraju dovesti do promene politike Kremlja, ili on računa da će kaznene mere popustiti s obzirom da pogađaju i poslovne krugove u Evropi, pre svega krupni biznis u Nemačkoj?

Aleksašenka: Kao što sam rekao zapadne sankcije ne igraju ključnu ulogu u ekonomskim tokovima Rusije a pogotovo ne mogu uticati na promenu politike zvanične Moskve. Dakle, možete da zaboravite na taj deo pitanja.

Opada popularnost gubernatora kao i parlamenta, Međutim, Vladimir Putin i dalje uživa veliku podršku građana. No, on neće promeniti politiku ni kada bude manje popularan.

Naravno, zbog nimalo zavidne privredne situacije, dramatično opada popularnost gubernatora u većini regija kao i parlamenta, što pokazuje i istraživanje iz januara. Međutim, Vladimir Putin i dalje uživa veliku podršku građana.

Verovatno će i on vremenom biti manje omiljen ali ne verujem da će to uticati na promenu njegove politike. Naprotiv, mislim da će se pojačati pritisak na opoziciju i sve kritičke glasove. To znači da će izbori biti još neslobodniji a mogući su i politički motivisani procesi protiv čelnika opozicije.

RSE: Pošto znate iznutra kako funkcioniše sistem, koliko takva situacija može da traje?

Aleksašenka: Može da traje i deceniju dve. Sve dok je Putin na vlasti.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG