Dostupni linkovi

logo-print

Pušten u rad "Severni tok": Ruski gas krenuo direktno ka Evropi


Ceremonija otvaranja Severnog toka, 8. novembar 2011.

Ceremonija otvaranja Severnog toka, 8. novembar 2011.

U utorak je pušten u rad gasovod „Severni tok“ koji povezuje Rusiju i Zapadnu Evropu ispod Baltičkog mora, što je izuzetno važan događaj jer Moskva postaje manje zavisna od tranzintnih ruta preko Ukrajine, Belorusije i Poljske, a stari kontinent neće trpeti tokom zime zbog blokada u snabdevanju kao u prošlosti.

Priredio Dragan Štavljanin i engleski servis Radija Slobodna Evropa

Nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Dmitrij Medvedev zajedno su danas okrenuli veliki točak, čime je simbolično pušten u rad ovaj ogromni gasovod.

Svečanosti u mestu Lubmin na nemačkoj obali Baltičkog mora, gde gasovod stiže do kopna, prisustvovali su i francuski premijer Fransoa Fijon, holandski premijer Mark Rute i komesar EU za energiju Ginter Otinger. Oni su naglasili političku važnost novog gasovoda u jačanju bezbednosti snabdevanja ovim energentom.

Terminal na naftovodu Severni tok, 8. novembar 2011

Terminal na naftovodu Severni tok, 8. novembar 2011

Merkel je istakla da će ovim gasovodom Evropljani i Rusija biti blisko povezani u narednim decenijama. Medvedev je kazao da je ovo “izuzetan” istorijski datum.

“Ovo je dugo očekivani događaj. Pokrenuli smo prvi gasovod Severni tok, čime je otvorena prva stranica u saradnji naše zemlje sa EU na šta su ukazali i prethodni govornici. Po prvi put će ruski gas biti direktno dopreman do EU.”

Ranije zamišljen da dopremi dodatne količine ruskog gasa do Evrope, sada je ključni cilj ovog gasovoda - koji košta oko 10 milijardi dolara - da umanji zavisnost Moskve od tranzitnih ruta preko Ukrajine i Belorusije.

Valerij Nesterov, analitičar “Trojka dijaloga”, velike privatne ruske investicione banke u izjavi za Radio Slobodna Evropa:

“Ovo je važan gasovod jer će ne samo osigurati stabilnije snabdevanje
Gasovod će osigurati stabilnije snabdevanje Evrope ruskim gasom i otvoriti mogućnost za povećanje izvoza ovog energenta.
Evrope ruskim gasom, već će otvoriti mogućnosti za povećanje izvoza ovog energenta, pre svega u Nemačku.”

Gasovod “Severni tok” je sa 1224 kilometra najduži cevovod ispod mora na svetu. Duži je za 60 kilometara od gasovoda Langeled kojim se transportuje ovaj energent iz severne Norveške u Veliku Britaniju. “Severni tok” je povezan sa ruskom mrežom gasovoda u luci Viborg, potom ispod Baltičkog mora se spaja sa Zapadnom Evropom kod terminala Lubmin blizu nemačkog grada Grejsvald, samo nekoliko kilometara od granice sa Poljskomm.

Smanjenenje strahova malih baltičkih država

Ovaj projekat je zajednički poduhvat ruskog Gasproma, nemačkih kompanija BASF and EON, holandske firme Gasunie i francuske GDF Suez. U utorak je otvoren prvi od dva planirana cevovoda. Drugi će biti pušten u pogon 2012. Tada će kapacitet celog gasovoda iznostiti 55 milijardi kubnih metara gasa.Predviđeno je da ovaj gasovod bude operativan narednih 50 godina.

"Severni tok"

"Severni tok"

Evropska Unija oko 25 odsto svoje potroše gaa obezbeđuje uvozom iz Rusije. S druge strane, Moskva je do sada 80 procenata gasa kojim snabdeva stari kontinent dopremala preko tranzitnih ruta u Ukrajini. U bliskoj prošlosti bilo je mnogo sprorova između monopolske ukrajinske kompanije

Naftogaz i ruskog Gasproma zbog cene i dugova, što je izazivalo prekid snabdevanja Evropske unije.

“Severni tok” zaobilazi Poljsku i baltičke zemlje – zbog čega su one kritikovale projekat od kada je dogovoren 2005. uprkos podršci EU njegovoj gradnji.

Međutim, politički analitičar iz Moskve Dmitrij Oreškin je kazao Radiju Slobodna Evropa da ovaj gasovod može da pomogne u smanjenju strahova malih baltičkih država od vojne moći susedne Rusije.
"Gradnjom ovog gasovoda Rusija, kao supersila, na ovaj ili onaj način, prihvata evropski sistem vrednosti", ocenjuje Dmitrij Oreškin.
“Pozitivno je što gradnjom ovog gasovoda Rusija, kao supersila, na ovaj ili onaj način, prihvata evropski sistem vrednosti, gde je neprihvatljivo grubo ponašanje prema susedima ili pokušaj da se nametne ‘srećna budućnost’ udarcima kundaka. Ako postoji nešto kao što je gasovod ‘Severni tok’, to će definitivno značiti da neće biti pokušaja pretnji Estoniji sa tenkovima.”

Ipak, dopremanje ruskog gasa je izvor tenzija između Varšave i Moskve. Poljska u velikoj meri zavisi od uvoza ruskog gasa i, istovremeno, jeste tranzitna zemlja za izvoz ruskih proizvoda u EU.

Poljska monopolska kompanija za distribuciju gasa PGNiG, obavezana je dugoročnim sporazumom po kome je cena koju plaća za ruski gas vezana za visoke cene nafte. S druge strane, prinuđena je da prodaje gas evropskim potrošačima po nižim maloprodajnim cenama.

Poljska kompanija je u ponedeljak pokrenula arbitražni process protiv Gasproma u pokušaju da smanji uvozne cene koje plaća po osnovu pomenutog dugoročnog sporazuma.

Belorusija se takođe spori sa Gaspromom oko cene gasa i dugova, zbog čega je ruska kompanija obustavila isporuke ovoj zemlji 2007. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG