Dostupni linkovi

Srbija: Prva presuda u korist bh. logoraša


Baraka u selu Šljivovica koja je služila kao logor

Baraka u selu Šljivovica koja je služila kao logor

Sud u Beogradu doneo prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša koji je bio zatočen u Srbiji nakon pada Srebrenice.

Najzad je jedan od oko 800 ljudi koji su preprlivali Drinu iz Srebrenice i Žepe, i spašavajući se od Mladićevih snaga prebegli u Srbiju, dobio presudu u svoju korist i odštetu u iznosu oko pet hiljada evra. Od mučenja kojima je bio izložen u srbijanskom logoru Šljivovica, za koju su tadašnje vlasti tvrdile da je izbeglički centar, životna sposobnost Muje Vatreša umanjena je za 50% i nju mu 5.000 evra odštete ne može vratiti.

Kako za RSE, kaže Sandra Orlović, predsednica Fonda za humanitarno pravo, mogao bi ostati i bez tog novca ukolio Apelacioni sud poništi odluku Osnovnog suda u Beogradu.

„Bošnjaci, muškarci, su bežeći od VRS, dolaskom na teritoriju Srbije, bili uhapšeni i prebačeni u ta dva, kako ih vlasti u Srbiji nazivaju i danas, sabirna centra, ali ono što se dešavalo logorašima u tim sabirnim centrima Šljivovica i Mitrovo polje, ukazuje da su to bili logori u kojima su Bošnjaci svakodnevno mučeni i tretirani na najnehumaniji mogući način. Postoje i televizijski snimci logoraša kako se postrojavaju, policajci čuvaju te objekte koji su opasani žicom. Fond za humanitarno pravo je podneo pre nekoliko godina krivičnu prijavu protiv odgovornih za ono što se dešavalo u tim logorima, međutim Tužilaštvo za ratne zločine Srbije do sad nije reagovalo na tu krivičnu prijavu“.

Na pitanje da li se nada da će i ostali doći do minimalne naknade materijalnih troškova iako su im i psihičko i fizičko zdravlje ne može vratiti, Orlovićeva odgovara:

Sandra Orlović

Sandra Orlović

„Slučaj Muje Vatreša je prvi slučaj u kome je jedan srbijanski sud dosudio odštetu. U nekim drugim slučajevima te tužbe su odbijene. Jako je teško pred srbijanskim sudom zastupati žrtve ljudskih prava za koje su odgovorne institucije Srbije iz prostog razloga što se sudije uvek stavljaju na stranu i štite interese Srbije.“

Sandra Orlović kaže da FHP planira ići i do Strazbura ukoliko Apelacioni sud odluči da ukine ovu presudu.

„Postoji sedam predmeta u kojima mi zastupamo od dva do četiri bivša logoraša iz Šljivovice i Mitrovog polja i svi su oni u različitim fazama. Mi ćemo sigurno iscrpiti sva pravna sredstva u Srbiji, a potom se obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko to bude potrebno.“

Kroz logore Šljivovica i Mitrovo Polje na teritoriji Srbije je tokom rata u BiH je, prema podacima Saveza logoraša BiH, prošlo oko 800 osoba. Najviše Žepljaka uhapšenih nakon pada zaštićene enklave u ljeto 1995. godine.

Prema izjavama svjedoka, mučitelji su bili pripadnici vojske i policije tadašnje SR Jugoslavije. I to ne samo na dvije pomenute lokacije. Mučenja su se dešavala od Batajnice, preko Sremske Mitrovice, do Padinske Skele.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG