"Nijedno silovanje nije tvoja ekskluziva", jedna je od poruka sa protesta ispred redakcije tabloida Informer u Beogradu.
Više desetina aktivista i građana okupilo se 28. septembra nakon što je ovaj tabloid objavio intervju sa višestruko osuđivanim silovateljem, koji je nedavno pušten na slobodu posle odslužene kazne.
Pod naslovom "Ispovest serijskog silovatelja" i porukom "megaeksluzivno!", Informer je uz tekst objavio i video intervjua od gotovo sat vremena, u kojem osuđeni opisuje kako je vršio različita krivična dela i kako se tada osećao.
Objavljivanje intervjua oštro su osudila novinarska udruženja, a aktivisti i građani su se ispred rekacije ovog lista okupili na poziv neformalne organizacije "Ženska solidarnost".
Tabloid Informer je Tviter označio kao medij koji sarađuje sa vlašću u Srbiji.
"Intervju sa osuđenim silovateljem, koji ne samo da daje izjavu, nego opisuje šta je radio žrtvama i govori da bi možda to ponovio, utiče na osećaj straha i poniženosti kod žrtava, retraumatizaciju – mogućnost da one ponovo proživljavaju to traumatsko iskustvo", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sanja Pavlović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra.
Posledice su, prema njenim rečima, mnogo šire.
Podsetila je na objave žena na društvenim mrežama u proteklih nekoliko dana.
"Vidimo koliko žene žive u strahu, koliko se osećaju nebezbedno u javnom prostoru i ovo je dodatno pospešilo taj strah i osećaj da niko ne brine o njima, da su prepuštene same sebi", rekla je Sanja Pavlović.
Kako je počelo?
Mediji su 22. septembra objavili informaciju da je "serijski silovatelj", koji je od 2008. godine bio u zatvoru, pušten na slobodu.
Od tada su se svakodnevno u pojedinim listovima i na društvenim mrežama objavljivale informacije o njegovom kretanju po Beogradu i fotografije na lokacijama na kojima je snimljen.
Kulminiralo je 28. septembra objavljivanjem intervjua u provladinom tabloidu Informer u kojem osuđeni višestruki silovatelj opisuje svoje zločine.
U uvodu intervjua, Informer je objavio da se "intervjui poput ovog rade svuda u svetu - da bi narod video kako razmišljaju zločinci, kako izgledaju, kako govore".
"Da bi se podigla bura u javnosti, kako bi se nešto promenilo, kako opasni ljudi ne bi šetali ulicama", navela je redakcija Informera.
Urednik tog tabloida Dragan J. Vučićević izjavio je, kako se navodi na sajtu ovog tabloida, da je motiv za objavljivanje intervjua bio - "novinarstvo".
Povodom tvrdnje redakcije Informera da je intervju "u interesu javnosti", Sanja Pavlović ističe da ovaj intervju nije to.
"Fali mu znanje, profesionalnost, senzibilitet, kontekst u kojem se dešava, sve to fali da bismo mogli da govorimo da je u interesu javnosti i da može da utiče na pozitivne promene u društvu. Ovaj intervju to ne radi, on samo dodatno stvara atmosferu straha, panike, nezaštićenosti i nebezbednosti žena".
'Nadala sam se da je intervju izmišljen'
"Nadala sam se da je ovo izmišljen intervju, dok nisam videla da postoji i video zapis", poručuje novinarka i članica grupe "Novinarke protiv nasilja" Jovana Gligorijević.
Ona dodaje da nije mogla da zamisli da ovakav sadržaj ikada može biti objavljen.
"Ima načina da se ovakvi sagovornici iskoriste u odgovarajućem kontekstu, ali nikada na slobodi, i nikada da maltene najavljuju da će da ponove delo", ocenila je ona za RSE.
Kako se u svetu reaguje na neprimeren sadržaj u medijima, Gligorijević prikazuje kroz primer intervjua u britanskom tabloidu "The Sun".
U julu 2020. godine objavljen je razgovor sa bivšim mužem spisateljice Džoan Rouling (Joanne K. Rowling), pod naslovom "tukao sam J.K.Rowling i nije mi žao".
"Tada su reagovali svi u Velikoj Britaniji koji su mogli i bili nadležni da reaguju, i institucije i samoregulatorna tela. To izdanje tabloida, pošto je bilo dnevno, nije moglo biti povučeno, ali je britanska javnost odbijala da ga kupi", istakla je Gligorijević.
Kako ističe, osim nadležnih institucija u Srbiji, na sadržaj mogu da reaguju i društvene mreže na kojima je Informer objavio intervju – Jutjub, Instagram, Fejsbuk, Tviter.
Gligorijević ističe da ta objava predstavlja kršenje pravila i uslova korišćenja društvenih mreža.
"Ako građanke i građani budu prijavljivali, mogu da pomognu da se ukloni taj sadržaj. Najviše što publika može da uradi je da ne klikću, ne dele, ne kupuju, ne čitaju, ne prepričavaju", naglasila je.
Prekršen Kodeks novinara Srbije
Savet za štampu je upozorio da je list Informer "prekršio više tačaka Kodeksa novinara Srbije i, suprotno načelu odgovornosti medija, ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce".
Savet je pozvao redakciju Informera "da počne da poštuje profesionalne standarde, ljudska prava ljudi o kojima izveštava i da se, pre svega, vodi javnim interesom".
"Sve to izostalo je u ovom slučaju, dodatno degradiralo medijsku scenu i ugled medija u Srbiji", naveo je Upravni odbor Saveta za štampu.
Savet za štampu – nezavisno samoregulatorno telo koje okuplja novinare, vlasnike medija i izdavače, ima nadležnost samo nad onim medijima koji su prihvatili Kodeks novinara Srbije.
Na ranije javne opomene Saveta da je Informer prekršio etičke standarde, taj list nije reagovao.
"Glavni urednik Dragan J. Vučićević se tog kodeksa javno odrekao. To Savet za štampu ne sprečava da izriče opomene i odluke da je kodeks prekršen", rekla je Jovana Gligorijević.
Da li je prekršen Zakon?
Koalicija za slobodu medija, koju čini više medijskih i novinarskih udruženja, saopštila je da je tabloid Informer prekršio Zakon o javnom informisanju i medijima i osudila način na koji je urađen intervju.
Koalicija je pozvala Ministarstvo kulture i informisanja u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima da iskoristi svoje nadležnosti jer je, kako se navodi, spornim tekstom prekršen član 79, stav 3 ovog Zakona.
U stavu 3 navodi se da se "prikazom ili opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme povrediti dostojanstvo žrtve nasilja".
Ministarstvo kulture i informisanja nije odgovorilo na upit RSE da li će reagovati na objavljivanje intervjua.
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je da je nedopustivo objavljivanje intervjua sa serijskim silovateljem.
"UNS ističe da tvrdnja Informera da se 'intervjui poput ovog rade svuda u svetu - da bi narod video kako razmišljaju zločinci' nije opravdanje za objavljivanje medijskog sadržaja u kome silovatelj evocira detalje krivičnog dela, jer se time žrtva ponovo traumatizuje", naveo je UNS u saopštenju.
To udruženje je dodalo da razgovor sa bivšim osuđenicima ili sa onima koji izdržavaju kaznu nije zabranjen, ali da Kodeks novinara obavezuje novinare i medije na duh saosećanja sa žrtvama, koje niko ne sme uznemiravati.
'Urušavanje napora u borbi protiv nasilja'
Na intervju je reagovala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Ona je u saopštenju 28. septembra navela da senzacionalistički pristup urušava napore društva na rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja sa kojim se društvo suočava.
"Mediji treba na sveobuhvatan način da pruže relevantne informacije, poštuju profesionalne i etičke standarde, imajući u vidu, na prvom mestu, zaštitu žrtava, a ne da inspirišu na vaninstitucionalno rešavanje ovog složenog pitanja i uzimanje pravde u svoje ruke", navela je Janković.
Tenzije na protestu ispred redakcije Informera
Policija je za vreme protesta obezbeđivala ulaz u zgradu redakcije Informer u centru Beograda.
Nakon što je urednik tog lista Dragan J. Vučićević stigao u redakciju, ispred su ga dočekali aktivisti i građani koji su mu dobacivali i tražili da povuče intervju.
U jednom momentu, došlo je i do manjeg sukoba jedne od demonstrantkinja sa Vučićevićem.
Na protestu je, uz nevladine aktivistkinje i aktiviste, bio i veliki broj javnih ličnosti i opozicionih političarki i političara.
"Ovde se danas mora biti", poručio je za RSE muzičar Marko Šelić Marčelo.
"Gde je granica", pitanje je koje postavlja redakciji tabloida.
"Kad je taj dan kad ustaneš i kažeš sebi šta ja radim, u ime čega ja ovo radim?", upitao je muzičar.
Prema monitoringu Saveta za štampu, Informer je među listovima koji najviše krše Kodeks novinara Srbije.
Najviše se kršila pretpostavka nevinosti, plaćene sadržaje nisu obeležavali na propisan način, a primetna je bila i velika zastupljenost uznemirujućih pornografskih sadržaja.
Analiza portala Raskrikavanje pokazala je i da su listovi Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv i Večernje novosti tokom 2021. godine objavili gotovo 1.000 lažnih ili neutemeljenih vesti na svojim naslovnicama.
Istovremeno su firme koje izdaju ove novine tokom 2021. godine dobile gotovo milion evra iz budžeta – na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja i preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama.
Facebook Forum