Dostupni linkovi

logo-print

Uoči trinaeste godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića sagovornici RSE kažu da se nisu mogle potpuno potisnuti bitne karakteristike Đinđićeve strategije, ali upozoravaju da je ceo period od njegovog ubistva period lutanja i oklevanja.

Takođe smatraju da današnja vlast prihvata ultimatume Evropske unije dok je Đinđić pokušao da vodi suverenu politiku.

„Šta je naše merilo, jel naše merilo puž, kornjača?! Pa nije, mi moramo da nadoknadimo ono što smo izgubili, ne samo 10 godina nego više od toga, ali ne da se cenjkamo, da danas hoćemo, sutra nećemo i onda ispadamo neozbiljni. Hoćemo, ali dajte da radimo na tome!“, tim rečima je energični premijer Zoran Đinđić objašnjavao građanima kakvi su napori potrebni u reformisanju Srbije. Na tom putu zaustavljen je snajperskim hicem 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije.

„Ceo taj period od ubistva Zorana Đinđića do danas je period jednog dugog lutanja, oklevanja a ipak se nisu mogle potpuno potisnuti bitne karakteristike njegove strategije“, kaže za RSE istoričarka Latinka Perović, autorka knjige „Dominantna i neželjena elita“, gde je jedan od pripadnika neželjene elite i sam Đinđić.

Latinka Perović

Latinka Perović

„Kad me pitate šta danas ostaje posle Đinđića – zapravo ostaje sve ono što je on započeo iako ne smemo previđati neke male pomake, koji su pod pritiskom okolnosti jer zemlja na kraju gubi perspektivu, došle i oko Kosova i oko otvaranja pregovora sa Evropskom unijom. Tako da ja mislim da je vrlo bitno računati na tu ostavštinu Đinđića koja je aktivirala čoveka kao pojedinca, pozivala ga na razmišljanje, govorila mu da svet nije jednostavan, da je on u međuvremenu, od kako smo mi propustili prilike, postao još složeniji“, kaže nam Latinka Perović.

Đinđić je govorio da “ako moraš da rešiš neki problem, odmah mu priđi. Nemoj da čekaš da on dođe do tebe, nemoj da ga rešavaš pod pritiskom”.

“Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš - progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu”, jedna je od najčešće citiranih premijerovih metafora.

Nedugo nakon njegovog ubistva mnogu su pokušavali da se predstave kao nastavljači politike Zorana Đinđića. Pre svega lideri novih partija koje su nastale izdvajanjem iz njegove Demokratske stranke.

Danas nema ideologije

Čak je i aktuelni premijer Aleksandar Vučić, koji je svojevremeno u Bulevaru Zorana Đinđića lepio natpise “bulevar Ratka Mladića”, na početku mandata ostavljao utisak da pokušava da oponaša Đinđića.

Da li su danas mnogi, čak i oni koji su bili na suprotnoj strani, prihvatili ideje za koje se Đinđić borio?

“Ovi koji su danas na vlasti, oni su prihvatili ultimatume Evropske unije. Đinđić je pokušao da vodi suverenu politiku”, kaže za RSE Zlatko Paković, reditelj pozorišne predstave “Ubiti Zorana Đinđića”.

“Politiku u skladu sa vojim načelima i sa svojom ideologijom. Da li se ja sa tom ideologijom slažem ili ne, to je drugo, ali je ta ideologija isticala subjektivizam. Mi danas to nemamo. Vi danas imate ljude koji klimaju glavama i čekaju šta će neko da kaže. Tako je u firmama, tako je u Vladi, tako je svuda. Sve zavisi negde od jednog čoveka, koji se ne razume baš najbolje u sve o čemu govori i za šta izdaje direktive. To nema nikakve veze sa Đinđićem ni sa tim nasleđem. To je ubijeno”, smatra Paković.

Latinka Perović međutim, ne misli da je Đinđićevo nasleđe potpuno zatureno na političkoj sceni. Kaže da ostaje misaono nasleđe Zorana Đinđića kao nešto dragoceno i izuzetno. Ona misli da njegovi zasadi političke misaonosti žive po različitim strankama, ali da je potrebno da društvo postane opredeljenije prema svojoj strategiji i prema problemima pred kojima danas stoji.

„Ja mislim da se snagom okolnosti probija njegova misao, naročito kad čitate mlade ljude, vi ćete vrlo često naći pozivanje na njega. Znači to je nešto što nije artificijelno, što je bilo osećanje za potrebe društva i on ih je izrazio i to ne može tako lako da propadne“, navodi Perović.

Sam Zoran Đinđić je priznavao da je sve što je u životu postigao, postigao “plivajući uz vodu”. Govorio je da nikad nije birao lakši put. Koliko se razlikovao od drugih ovdašnjih lidera pokazuje i izjava „želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole.”

Na pitanje kojom bi rečju najpre opisala Đinđića, Latinka Perović bez ramišljanja kaže: „Ja bih rekla odgovornost, naročito kad je preuzeo vlast“.

„Drugo, veliko znanje, neprestana potreba za učenjem. Mislim da je bio dublji i pametniji nego što je u našoj sredini smeo da kaže i da pokaže. On je ekonomisao svojim kvalitetima, a ipak je imao takvu sudbinu“, zaključuje Latinka Perović.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG