Dostupni linkovi

Reakcije: Priznanje značajno bez obzira na Ojdanićeve motive


Dragoljub Ojdanić u sudnici u Hagu, 28. januar 2013.

Dragoljub Ojdanić u sudnici u Hagu, 28. januar 2013.

Priznanje bivšeg vojnog generala Dragoljuba Ojdanića, preciznije – prihvatanje presude Haškog tribunala za zločine na Kosovu, prvi je takav slučaj kada je reč o odgovornosti tadašnjeg vrha Srbije za zbivanja tokom rata 1999. godine. Da li je nekadašnjem generalu pod stare dane proradila savest ili je reč o pragmatičnom potezu koji će mu uskoro, po odsluženju dve trećine kazne, omogućiti da zatraži oslobađanje?

Bez obzira na Ojdanićeve motive, analitičari procenjuju da njegovo prihvatanje presude ima težinu. Pre svega zato što se zločini srpske vojske i policije na Kosovu i danas u Srbiji poriču. Da težina nije dovoljna da povede ka priznanju odgovornosti Beograda, govore rekacije zvaničnika koji Ojdanićev postupak tumače kao njegov lični čin koji “neće imati nikakve posledice po državu”.

„General Ojdanić se pozvao na svoje godine i svoje zdravstveno stanje. Praktična posledica biće da će on u avgustu ili septembru odslužiti dve trećine kazne i tako će ispuniti uslove da podnese zahtev da bude pušten na slobodu. Da nije ovo uradio, pitanje je koliko bi žalbeni postupak trajao, mogao bi da se oduži verovatno i u narednoj godini, prema tome ja u tome vidim jedan od razloga zašto je general Ojdanić odustao od žalbe.“

Upravo tako, i samo tako, njegovu odluku čita predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, iako je ovo prvi slučaj da jedan optuženi general za zločine na Kosovu prihvati odgovornost za dešavanja tokom 1999., a tiče se to naravno i uloge tadašnjeg državnog (policijskog i vojnog vrha Srbije).

Bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije ovako je u pisanoj izjavi sudu obrazložio odluku da odustane od žalbe na 15-ogodišnju kaznu koju mu je Hag izrekao za zločine na Kosovu i prihvati sve što se navodi u presudi:

“Sve što mi preostaje je da odslužim svoju kaznu. Uskoro punim 72 godine i zdravlje mi se tokom boravka u pritvoru pogoršalo. Izražavam svoje iskreno žaljenje svima koji su patili zbog ishoda ponašanja za koje sam osuđen”.

Iako ovo povlači i odustajanje tužilaštva od žalbe na prvostepenu presudu, čime nekadašnji general uskoro stiče pravo da traži da bude pušten na slobodu, regionalna koordinatorka REKOM-a i donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, Ojdanićeve motive smatra manje važnim, a njegov potez, za razliku od Ljajića, jako značajnim iz više razloga.

„Imamo jako malo osuđenih koji su po izlasku ili tokom procesa, izrazili kajanje i prihvatili odgovornost i krivicu za ono što je počinjeno. S obzirom da je u pitanju Kosovo i s obzirom da mi i danas u Srbiji imamo poricanje onoga što se dogodilo ovo prizanje jednog generala je vrlo značajno“, ocenjuje Nataša Kandić.

Ipak, teško se može očekivati da će sadašnje vlasti u Srbiji Ojdanićevo priznanje iskoristi da javnosti ukažu na to da su na Kosovu činjeni zločini, da je bilo najstrašnijih ubistava, mučenja, paljenja i pljačkaških pohoda. Masovni zločini nad albanskim stanovništvom počeli su znatno pre sukoba tokom NATO intervencije, da bi se 1999. godine intenzivirali. Fond za huimanitarno pravo evidentirao je preko 13 hiljada stradalih i nestalih u periodu od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, a u Srbiji su na više lokacija pronađene masovne grobnice u kojima su pokopani posmrtni ostaci ubijenih.

Ojdanić je osuđen na 15 godina za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu koji podrazumeva masovna ubistva, deportacije albanskog stanovništva, za jednu matricu koju je Vojska primenjivala a to je bilo granatiranje sela, dok ljudi beže pod granatama (u čemu su mnogi stradali) stvarani su uslovi da policija uđe u sela... Najpre opljačka kuće, iznese sve što je vredno, a potom vrši spaljivanje. Znači, on je priznao užasne zločine. Ali to može da ima jačeg smisla ukoliko bi se sada o tome razgovaralo ovde u Srbiji. Inače, ako se sve svede na to da on koristi svoje pravo, a da njegove reči nisu iskrene, nego je to njegovo dovijanje kako da izađe na slobodu, bojim se da se onda nikada neće ni desiti bilo šta,“ kaže regionalna koordinatorka REKOM-a.

Teško do novih detalja

Baš kao što će Ojdanićevo prihvatanje odgovornosti za zločine brzo pasti u zaborav, tako je u Srbiji gotovo neprimećeno prošla vest kada je policijski general Vlastimir Đorđević, u Hagu osuđen na 27 godina zatvora takođe zbog zločina na Kosovu, prošle godine priznao ulogu u pokopavanju leševa kosovskih Albanaca u masovnoj grobnici u Batajnici, koji su tu prebačeni sa više lokacija u Srbiji.

Ipak, odgovornost nije priznao, navodeći da je bio samo karika u prenošenju naređenja s vrha.

Nisam imao efektivnu kontrolu nad jedinicama MUP-a koje su bile aktivne na Kosovu. Nisam znao ili imao razloga da znam da su meni podređeni u velikim razmerama vršili zločine nad albanskim stanovništvom”, rekao je Đorđević u Hagu.

Nataša Kandić

Nataša Kandić

I on je, ocenjuje Nataša Kandić, priznao ono što je opšte poznato.

„Sve se svelo na nekoliko vozača kamiona, hladnjača, a da je zapravo skrivena uloga sistema, institucija, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova, a i te kako i Vojske. Zato što je i Vojska učestvovala u svemu tome.

Na upit može li se očekivati da će Ojdanić otkriti detalje koje nismo znali, Kandić kaže:

"Nisam sigurna da će Ojadnić u ovome ići dalje. Imam utisak da ovo što je rekao jeste nekakav maksimum. Iznošenje detalja ili činjenica koji se ne nalaze u sudskim spisima je nešto što mislim da mu niko ne bi dozvolio. Ni njegova odbrana ni institucije Republike Srbije, zato što je on ipak u neposrednoj vezi sa institucijama. A tu postoji jedan stav da se država Srbija, pa makar to bila i ona država Srbija čije su institucije činile i odgovorne za zločine, mora štititi."

Uz Ojdanića i Đorđevića, Tribunal je za zločine na Kosovu nepravosnažno osudio tadašnjeg potpredsednika vlade SRJ Nikolu Šainovića i generale Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića na po 22 godine zatvora.

Vladimiru Lazareviću izrečena je kazna od 15 godina zatvora. Svi su se žalili na presude, a rasprava je zakazana za mart. Milan Milutinović, nakadašnji predsednik Srbije, oslobođen je krivice.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG