Dostupni linkovi

Primena briselskog sporazuma i dalje ključna za EU datum


Premijer Ivica Dačić i nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele u Beogradu 20. maja 2013.
Premijer Ivica Dačić i nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele u Beogradu 20. maja 2013.
Mesec dana pre odluke Evropskog saveta o tome da li će Srbija dobiti datum početka pregovora sa EU, primena Sporazuma postignutog u Briselu i dalje je ključna prepreka koju nužno mora da savlada. Dok premijer Ivica Dačić provodi vreme uveravajući evropske parlamentarce u Briselu da u primeni dogovorenog neće biti dilema, Nemačka, čiji je stav po mnogima presudan, budno prati kako protiče primena dogovorenog.

Da li će tridesetak dana, koliko je ostalo do konačnog stava o nastavku evrointegracija Srbije odobravanjem datuma početka pregovora, srpskim zvaničnicima biti dovoljno da sve strane koje odlučuju o tome uvere da bez rezervi sprovode dogovoreno sa Prištinom.

Premijer Ivica Dačić u tom pokušaju poslanicima EP je preneo da Srbija čini sve kako bi Sporazum bio u potpunosti primenjen. Dačić je u Briselu, kako objašnjava, od evroparlamentaraca dobio poruke ohrabrenja, što ga navodi na mišljenje da će ishod biti pozitivan.

“Očekujem da će većina zemalja imati pozitivan odnos ovom pitanju I da će Srbija dobiti pozitivnu odluku 27. i 28. juna. Rezultati ove posete jesu u tome da, čini mi se da možemo videti jedno veoma pozitivno raspoloženje i da je potrebno u narednom periodu uraditi nekoliko koraka koji su u skladu sa Planom za implementaciju i siguran sam da Srbija može da Srbija može očekivati dobre vesti iz Brisela krajem juna, odnosno datum za otpočinjanje pregovora”, kaže Dačić.

Za to će joj međutim biti potrebna saglasnost svih zemalja članica, među kojima je i Nemačka, jedan od motora pokretača EU, od čijeg mišljenja zavisi mnogo toga. Ona zahteva potpunu primenu svega što je dogovorerno između Beograda i Prištine, a tim povodom je i njen šef diplomatije Gido Vestervele nedavno boravio u Beogradu i Prištini.

Odluka Bundestaga

Uprkos tvrdnjama da Nemačka želi otpočinjanje pregovora za Srbiju, ambasador te zemlje u Beogradu Hajnc Vilhelm podseća da odluka o tome, između ostalog, leži u rukama nemačkih parlamentaraca koji će narednih dana pomno pratiti poteze srpskih vlasti.

„Nemačka vlada ne može da donese svoju odluku bez nemačkog parlamenta. On mora da da svoj stav, a naši poslanci su kao i parlamentarci u Srbiji potpuno slobodni u svojoj odluci. Dakle, bitno je da je ono što kaže ministar Vestervele stav nemačke vlade, ali on ipak ne može odrediti način na koji će odlučivati nemački parlament“, rekao je Vilhelm.

Švedska međutim u tom smislu nema nikakvih dilema. Ambasador te zemlje u Srbiji Kristen Asp smatra da je Srbija zaslužila datum za početak pregovora zbog konkretnih postupaka aktuelne vlade.

"Važno je da Srbija ostane odlučna na putu ka članstvu u EU i nadam se da i vi u Srbiji to smatrate važnim. i za EU je važno da vidi Srbiju kao člana svoje porodice što bi bilo veoma značajno i za Balkan. Srbija, koja je odlučna na putu ka EU, može biti samo benefit i pobeda za sve strane", smatra Asp.

U pozitivan scenario po kom će Srbiji u junu biti odobren datum početak pregovora veruje i šef vladine Kancelarije za evrointegracije Milan Pajević. U tom slučaju, Srbija kako objašnjava Pajević „prelazi u ruke“ Evropske komisije koja određuje agendu i tempo ulaska u pristupni proces.

“Ako govorimo o nekakvom zvaničnom početku tih pregovora, njih treba vezati za održavanje Međuvladine konferencije koju možemo da očekujemo negde krajem oktobra ili početkom novembra. Ali to ne znači da pravi posao tada počinje, jer će neke pripremne radnje praktično početi već negde tokom jula. Računajući tu pauzu u avgustu za koje vreme ćemo mi takođe raditi razne stvari. A onda će, rekao bih punom snagom taj posao biti nastavljen posle pauze i naročito posle održavanja te Međuvladine konferencije“, zaključio je Pajević.
  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG