Još uvek je nepoznanica da li će za nešto više od dvadesetak dana u Beogradu biti Parade ponosa, ali je sasvim izvesno da će, ukoliko ne obezbedi uslove da se ona održi, Srbija zadati sebi veliki autogol na putu svoje evrointegracije.
Iz zapadnih prestonica pomno se prati razvoj događaja, a o tome koliki značaj se pridaje Paradi ponosa najbolje svedoče poruke iz Evropskog parlamenta, pismo najviših zapadnih diplomatskih predstavnika premijeru Srbije i poruka iz Saveta Evrope.
“Nadam se da će beogradska Parada ponosa 2013. godine biti veliki uspeh i da će doprineti promeni stavova i borbi protiv upornog obrasca homofobije i transfobije u Srbiji”, poruka je Nilsa Mužnieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope.
Ali, nije to jedina poruka vlasti u Srbiji u povodu održavanja Prajda. Sledeća, više nego neuvijena, stiže iz Evropskog parlamenta. U kontekstu izjave premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da prvo treba uraditi bezbednosnu procenu, Jelko Kacin, izvestilac za Srbiju, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, svoju poruku ovako je sažeo:
“Mene ne zanimaju bezbednosni uslovi, mene zanimaju ljudska prava. Ako je Premijer imao hrabrosti da se dvadeset puta sretne sa Hašimom Tačijem i da za Srbiju izbori početak pregovora sa EU, ja mislim da ima sve kapacitete i potencijale, kao i instrumente, da, konačno, i Srbija po pitanju ljudskih prava seksualnih manjina pokaže da je posvećena evropskim vrednostima. Do Prajda je ostalo još nekoliko sedmica i ja iskreno verujem da će premijer učiniti sve što je u njegovoj moći da svojim ličnim primerom pokaže da politička elita Srbije mora svom vlastitom narodu dati jasnu poruku da su oni za ljudska prava i da su oni ti koji će stati iza organizacije i sprovedbe ovogodišnjeg Prajda”, poručio je Jelko Kacin.
“Miran i prijatan Prajd u Beogradu 28. septembra, koji će vlast adekvatno obezbeđivati, predstavljao bi još jedan znak posvećenosti Srbije stvaranju kulture tolerancije i raznolikosti i suprostavljanje govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju”, još jedan je apel upućen srpskoj vlasti.
To se navodi se u pismu koje je 15 zapadnih ambasadora akreditovanih u Srbiji uputilo premijeru Ivici Dačiću.
Najviši zapadni diplomatski predstavnici apeluju da se održi “proslava raznolikosti” i pozivaju nosioce državnih funkcija da omoguće siguran ambijent za njeno održavanje. Takodje insistiraju da se “stane na kraj nekažnjavanju” odgovornih za nasilje i pretnje učesnicima parade.
O tome za Radio Slobodna Evropa govori Kristen Asp, ambasador Švedske u Srbiji:
"Pismom smo želeli da pošaljemo poruku da je veoma važno omogućiti slobodu okupljanja i slobodu govora i mi očekujemo da će vlada te principe podržati, naročito s obzirom na to da smo sada u procesu otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom. Izuzetno je značajno da zemlja koja pretenduje da postane članica EU pokaže da u potpunosti podržava fundamentalna ljudska prava koja su sadržana i u povelji EU i koja podržavaju sve države-članice EU."
Upitan šta misli o izjavi premijera i ministra policije Ivice Dačića da pre parade treba uraditi bezbednosnu analizu i ne sugerise li ona priznanje države da postoje individue i grupe jače od države same, ambasador Asp kaže:
"Ne, ja mislim da je to nešto što bi svaka vlada uradila u sličnim okolnostima, a u odgovornost gospodina Dačića kao ministra unutrašnjih poslova spada da se uradi takva vrsta procene. Mi, razume se, očekujemo da će ishod te procene biti da Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu nje osiguraju odgovarajuće resurse za bezbedno održavanje tog skupa ljudi, jer fundamentalna ljudska prava važe i za njih, ali smatram da je takvu procenu neophodno uraditi."
RSE: Da li imate neke naznake da će Vlada Srbije obezbediti adekvatne uslove da parada ponosa u oktobru bude održana?
Asp: Ne, u ovom trenutku takve naznake nemamo i svrha pisma koje sam, zajedno sa velikim brojem svojih kolega iz drugih zemalja-članica EU, uputio bila je jednostavno da podsetimo na značaj koji pridajemo ovom pitanju. Dakle, nismo imali nikakav dalji dijalog sa srpskim vlastima i nemamo nikakve indicije i tom pogledu.
Pre pet dana je i Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel pozvala premijera Srbije Ivicu Dačića da podrži održavanje Parade ponosa u Beogradu.
Reagujući na izjavu premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da je za održavanje parade ponosa potrebno prvo napraviti bezbednosnu procenu, Goran Miletić, jedan od članova Organizacionog odbora Parade za Radio Slobodna Evropa kaže da se ta izjava može dvojako tumačiti:
“Prvo, ukoliko je ova izjava značila da će policija, odnosno, Vlada, samo izvršiti bezbednosnu procenu, to je jako loša vest i to za građane praktično znači da se policija ne stara da poboljša bezbednost već da je samo procenjuje. To praktično znači da Prajd neće biti održan, da će policija samo zaključiti da ne postoje uslovi, ali da se neće baviti poboljšanjem ili stvaranjem uslova. Ova izjava, međutim, takođe može značiti da će policija prvo uraditi tu bezbednosnu procenu i da će raditi na unapređivanju bezbednosti. To bi značilo da će država poštovati ljudska prava, da će se držati Ustava i zakona i to bi bila veoma dobra vest za Srbiju. Dakle, u narednim danima ostaje da bude razjašnjeno šta tačno Dačićeva izjava znači. Moram, međutim, istaći da čak i ako bezbednosna procena bude loša, policija i Vlade ne bi smele da dozvole da huligani budu ti koji odlučuju šta može a šta ne može da se dešava u Beogradu”, ističe Miletić.
Holandski politikolog i stručnjak za evropske integracije i Zapadni Balkan Johan van Merrienboer kaže za Radio Slobodna Evropa da je pitanje ljudskih prava, pa u tom kontekstu i pitanje priznanja prava gej populacije, za zapadnu populaciju veoma važno. Građani Holandije, ali i Nemačke, veoma podržavaju ta prava, što političari, posebno sada u izbornoj godini, svakako imaju u vidu. Otuda će se vrlo pomno pratiti šta će u tom pogledu da se dogodi u Srbiji, kaže Marrienboer i dodaje:
“Vrlo moćne i uticajne grupe za pritisak i za zaštitu ljudskih i gej prava takođe će veoma zainteresovano pratiti zbivanja u vezi sa organizovanjem ovogodišnje parade ponosa u Srbiji, a u slučaju da se ona ne održi Srbija bi mogla imati velikih problema. To bi i na putu evrointegracija moglo biti upotrebljavano kao štap protiv nje. Naprosto, to su pravila koje moraju zadovoljiti zemlje koje apliciraju da postanu članice Evropske unije. Uostalom, prava manjinskih i gej zajednica deo su i konpenhagenskih kriterijuma, što, dakle, znači da su deo i evropskog prava”, podseća Marrienboer.
Iz zapadnih prestonica pomno se prati razvoj događaja, a o tome koliki značaj se pridaje Paradi ponosa najbolje svedoče poruke iz Evropskog parlamenta, pismo najviših zapadnih diplomatskih predstavnika premijeru Srbije i poruka iz Saveta Evrope.
“Nadam se da će beogradska Parada ponosa 2013. godine biti veliki uspeh i da će doprineti promeni stavova i borbi protiv upornog obrasca homofobije i transfobije u Srbiji”, poruka je Nilsa Mužnieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope.
Ali, nije to jedina poruka vlasti u Srbiji u povodu održavanja Prajda. Sledeća, više nego neuvijena, stiže iz Evropskog parlamenta. U kontekstu izjave premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da prvo treba uraditi bezbednosnu procenu, Jelko Kacin, izvestilac za Srbiju, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, svoju poruku ovako je sažeo:
“Mene ne zanimaju bezbednosni uslovi, mene zanimaju ljudska prava. Ako je Premijer imao hrabrosti da se dvadeset puta sretne sa Hašimom Tačijem i da za Srbiju izbori početak pregovora sa EU, ja mislim da ima sve kapacitete i potencijale, kao i instrumente, da, konačno, i Srbija po pitanju ljudskih prava seksualnih manjina pokaže da je posvećena evropskim vrednostima. Do Prajda je ostalo još nekoliko sedmica i ja iskreno verujem da će premijer učiniti sve što je u njegovoj moći da svojim ličnim primerom pokaže da politička elita Srbije mora svom vlastitom narodu dati jasnu poruku da su oni za ljudska prava i da su oni ti koji će stati iza organizacije i sprovedbe ovogodišnjeg Prajda”, poručio je Jelko Kacin.
“Miran i prijatan Prajd u Beogradu 28. septembra, koji će vlast adekvatno obezbeđivati, predstavljao bi još jedan znak posvećenosti Srbije stvaranju kulture tolerancije i raznolikosti i suprostavljanje govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju”, još jedan je apel upućen srpskoj vlasti.
To se navodi se u pismu koje je 15 zapadnih ambasadora akreditovanih u Srbiji uputilo premijeru Ivici Dačiću.
Najviši zapadni diplomatski predstavnici apeluju da se održi “proslava raznolikosti” i pozivaju nosioce državnih funkcija da omoguće siguran ambijent za njeno održavanje. Takodje insistiraju da se “stane na kraj nekažnjavanju” odgovornih za nasilje i pretnje učesnicima parade.
O tome za Radio Slobodna Evropa govori Kristen Asp, ambasador Švedske u Srbiji:
"Pismom smo želeli da pošaljemo poruku da je veoma važno omogućiti slobodu okupljanja i slobodu govora i mi očekujemo da će vlada te principe podržati, naročito s obzirom na to da smo sada u procesu otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom. Izuzetno je značajno da zemlja koja pretenduje da postane članica EU pokaže da u potpunosti podržava fundamentalna ljudska prava koja su sadržana i u povelji EU i koja podržavaju sve države-članice EU."
Upitan šta misli o izjavi premijera i ministra policije Ivice Dačića da pre parade treba uraditi bezbednosnu analizu i ne sugerise li ona priznanje države da postoje individue i grupe jače od države same, ambasador Asp kaže:
"Ne, ja mislim da je to nešto što bi svaka vlada uradila u sličnim okolnostima, a u odgovornost gospodina Dačića kao ministra unutrašnjih poslova spada da se uradi takva vrsta procene. Mi, razume se, očekujemo da će ishod te procene biti da Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu nje osiguraju odgovarajuće resurse za bezbedno održavanje tog skupa ljudi, jer fundamentalna ljudska prava važe i za njih, ali smatram da je takvu procenu neophodno uraditi."
RSE: Da li imate neke naznake da će Vlada Srbije obezbediti adekvatne uslove da parada ponosa u oktobru bude održana?
Asp: Ne, u ovom trenutku takve naznake nemamo i svrha pisma koje sam, zajedno sa velikim brojem svojih kolega iz drugih zemalja-članica EU, uputio bila je jednostavno da podsetimo na značaj koji pridajemo ovom pitanju. Dakle, nismo imali nikakav dalji dijalog sa srpskim vlastima i nemamo nikakve indicije i tom pogledu.
Pre pet dana je i Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel pozvala premijera Srbije Ivicu Dačića da podrži održavanje Parade ponosa u Beogradu.
Reagujući na izjavu premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da je za održavanje parade ponosa potrebno prvo napraviti bezbednosnu procenu, Goran Miletić, jedan od članova Organizacionog odbora Parade za Radio Slobodna Evropa kaže da se ta izjava može dvojako tumačiti:
“Prvo, ukoliko je ova izjava značila da će policija, odnosno, Vlada, samo izvršiti bezbednosnu procenu, to je jako loša vest i to za građane praktično znači da se policija ne stara da poboljša bezbednost već da je samo procenjuje. To praktično znači da Prajd neće biti održan, da će policija samo zaključiti da ne postoje uslovi, ali da se neće baviti poboljšanjem ili stvaranjem uslova. Ova izjava, međutim, takođe može značiti da će policija prvo uraditi tu bezbednosnu procenu i da će raditi na unapređivanju bezbednosti. To bi značilo da će država poštovati ljudska prava, da će se držati Ustava i zakona i to bi bila veoma dobra vest za Srbiju. Dakle, u narednim danima ostaje da bude razjašnjeno šta tačno Dačićeva izjava znači. Moram, međutim, istaći da čak i ako bezbednosna procena bude loša, policija i Vlade ne bi smele da dozvole da huligani budu ti koji odlučuju šta može a šta ne može da se dešava u Beogradu”, ističe Miletić.
Holandski politikolog i stručnjak za evropske integracije i Zapadni Balkan Johan van Merrienboer kaže za Radio Slobodna Evropa da je pitanje ljudskih prava, pa u tom kontekstu i pitanje priznanja prava gej populacije, za zapadnu populaciju veoma važno. Građani Holandije, ali i Nemačke, veoma podržavaju ta prava, što političari, posebno sada u izbornoj godini, svakako imaju u vidu. Otuda će se vrlo pomno pratiti šta će u tom pogledu da se dogodi u Srbiji, kaže Marrienboer i dodaje:
“Vrlo moćne i uticajne grupe za pritisak i za zaštitu ljudskih i gej prava takođe će veoma zainteresovano pratiti zbivanja u vezi sa organizovanjem ovogodišnje parade ponosa u Srbiji, a u slučaju da se ona ne održi Srbija bi mogla imati velikih problema. To bi i na putu evrointegracija moglo biti upotrebljavano kao štap protiv nje. Naprosto, to su pravila koje moraju zadovoljiti zemlje koje apliciraju da postanu članice Evropske unije. Uostalom, prava manjinskih i gej zajednica deo su i konpenhagenskih kriterijuma, što, dakle, znači da su deo i evropskog prava”, podseća Marrienboer.
