Dostupni linkovi

logo-print

Ponovo o rehabilitaciji Draže: "Rat" četnika i levičara ispred suda


Postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, komandanta četničkog pokreta osuđenog 1946. godine za saradnju sa okupatorom i ratne zločine, formalno je počeo ispočetka pred Višim sudom u Beogradu. Ovo ročište obeležilo je okupljanje četničkih simpatizera i levičara ispred Palate pravde koje su razdvajale i obezbeđivale jake policijske snage.

Oko 150 simpatizera četničkog pokreta i pedesetak levičara i članova Nove komunističke partije Jugoslavije razmenjivalo je uvrede i pretnje ispred Palate pravde u iščekivanju presude po zahtevu za rehabilitaciju Draže Mihailovića. Posle višesatnog procesa, ponavljanja uvodnih reči i početka ponovnog izvođenja dokaza, sud je saopštio da će sledeće ročište u ovom postupku biti održano 3. aprila.

Nakon novog početka u ovom procesu, koji se ponavlja jer je izmenjen sastav sudskog veća, oglasio se i premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao:

"Sud radi svoj posao i uveren sam da će doneti pravu presudu", rekao je Vučić novinarima u Beogradu.

Zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića podneo je 2006. godine njegov unuk Vojislav Mihailović, postupak je počeo u septembru 2010. ali je u dva navrata došlo do zastoja u procesu. Prvo, jer se čekalo utvrdjivanje tačnog dana streljanja Mihailovića, naknadno je sudskim rešenjem kao datum njegove smrti utvrđen 17. jul 1946, a onda i zbog toga što je Savez antifašista Srbije svojevremeno podneo krivične prijave zbog lažnog svedočenja protiv dva svedoka.

Skup isped Palate pravde na početku novog procesa i iščekivanje odluke o rehabilitaciji Draže Mihailovića obeležila je četnička ikonografija. Njegove pristalice nosile su crne uniforme, kokarde, šubare i pevale četničke pesme, a dominirao je natpis „Ravna Gora“.

Ljubica Nemet (51), koja se predstavila kao pripadnik četničkog avalskog korpusa, i Dragomir Popović (59), koji se predstavio kao četnički vojvoda, rekli su za RSE da celog života čekaju rehabilitaciju Draže Mihailovića.

Sa druge strane, samo petnaestak metara od njih stajali su protivnici rehabilitacije Draže Mihailovića, levičari koji su istakli transparent „Smrt fašizmu, sloboda narodu“ i jugoslovenske zastave sa petokrakom.

Aleksandar Đenić (24), iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije, i Dušan Rajak (92) rekli su za RSE da bi rehabilitacija četničkog vođe bila pogubna.

Rat između dva tabora pred zgradom suda, koji je samo zbog maksimalnog obezbeđenja ostao na verbalnom, zavšen je tako što su se obe grupe u pratnji policije razišle u iščekivanju buduće presude.

Istoričarka Branka Prpa kaže za RSE da su ovaj sukob, koji se odvijao i ispred Palate pravde, i tekući proces bespotrebni, jer je istorija jasna i neumoljiva.

“Ako sud donese presudu da je Draža Mihailović nevin čovek i antifašista, a ja, kao istoričar, tvrdim da je Draža Mihailović kolaboracionista i fašista, šta ćemo onda. Da li to znači da će sud ili nekakva privatna osoba imati pravo da mene, kao istoričara, tuže zbog toga što ja u arbitraži u istoriji uzimam činjenice koje ja kao istoričar smatram relevantnim.”

Ponovljenom ročištu za rehabilitaciju Draže Mihailovića prisustvovali su i Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije koji je u sudnici bio u svojstvu punomoćnika podnosioca zahteva za rehabilitaciju, kao i lider Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojislav Šešelj.

Branka Prpa zaključuje da je nedopustivo da sudovi ili političari arbitriraju o istoriji.

“Tako mi ulazimo u jedan totalitarni obrazac. Predsednik države se meša tamo gde mu nije mesto. A pošto znamo da je čovek i četnički vojvoda, čega se nikada nije odrekao, to je njegovo privatno opredeljenje, on ne može da sudi u istoriji. Niti bilo ko iz političke nomenklature ne može da presuđuje o nečemu što jesu istorijske činjenice. Niti to mogu njegovi savetnici. Istorija se dogodila i ne može se naknadno promeniti, koliko god se neko trudio.”

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG