Na 49. BITEF-u, od 17. do 24. septembra, biće prikazano deset predstava iz Srbije, regiona, zatim Nemačke, Francuske i Rusije. Ovogodišnji festival, prvi bez dugogodišnjeg selektora Jovana Ćirilova, održava se u znaku njegovog imena "Uspomeni Jovana Ćirilova". BITEF otvara predstava iz Berlina "Murmel, Murmel", a zatvara predstava iz Moskve "Mrtve duše", po Gogolju.
Na pitanje kakvu poruku šalje izborom predstava kojima se otvara i zatvara BITEF, sa dva pola ponovo politički podeljenog sveta- berlinskom i moskovskom, selektorka Anja Suša odgovara:
“Dramaturgija selekcije je napravljena u skladu sa raspoloživim mogućnostima. Iza toga se ne krije apsolutno ništa drugo, mada je zanimljivo ako neko može da izvuče i takva poređenja.”
U sekciji "Nove pozorišne tendencije" ove godine je politički teatar. Selektorka Suša objašnjava čime se bave te predstave u ovom vremenu velikih izazova:
“Zastupljeni su potpuno različiti pristupi i različite teme. U predstavi Olivera Frljića fokus je na jugoslovenskom i postjugoslovenskom, u ovom slučaju, pozorišnom nasleđu kroz lik i delo Ljubiše Ristića. Predstava Žonatana Kapdevijela, mladog francuskog umetnika, može se karakterisati kao kvir ( queer) predstava, predstavu Zlatka Pakovića 'Ibzenov neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad' ne treba posebno predstavljati jer je poznat našoj kulturnoj javnosti od ranije. Zatim predstava 'Common ground' Jaela Ronena iz berlinskog Maksim Gorki teatra koja se bavi proučavanjem jugoslovenskog nasleđa iz 90-ih kroz generaciju mladih emiganata koji su se našli u Berlinu. Tu je i predstava Bojana Đorđeva 'Diskretni šarm marksizma' inspiriana filmom 'Diskretni šarm buržoazije' Luisa Bunjuela, gde publika sedi okupljena oko velikog stola za ručavanje i učestvuje u gozbi od šest jela koju čine različiti teorijski tekstovi savremenih marksističkih mislilaca i teoretičara, dok prava hrana stoji na policama gde bi trebalo da su knjige.”
Prošlogodišnji nagrađeni reditelj Oliver Frljić i ove godine je sa provokativnom temom na BITEF-u - "Slučaj Ristić" ( pozorišnog reditelja, osnivača KPGT koji je u 90-im bio visoki funkcioner JUL-a, partije Miloševićeve supruge Mirjane Marković).
“On je, nakon angažmana u JUL-u, dosledno izbrisan iz kolektivne memorije. Zanimljivo je da se ta neka vrsta neformalne lustracije dogodila samo njemu. Ovo nije nikakva apologija Ristića, ona se bavi time kako društvo zaboravlja, zašto zaboravlja. I na njenoj margini se postavlja pitanje da li se može odvojiti Ristića umetnika od Ristića političara", kaže Frljić.
RSE: I kakav je odgovor?
Frljić: Ja nemam odgovor.
RSE: Da li očkujete da će vaš junak prisustvovati beogradskoj premijeri?
Frljić: Ne znam ali bi bilo dobro da vidi predstavu jer je počeo napadati prije nego što je bila gotova.
I ove godine limit za BITEF određivao je novac koji je na rasplaganju. Koju predstavu zbog toga neće videti beogradska publika? Anja Suša za ovu priliku izdvaja jednu za koju misli da bi svakako trebalo da se nađe na BITEF-u:
“Do poslednjeg trenutka smo se ove godine borili za predstavu belgijske trupe Peeping Tom koja se zove 'Otac0. U pitanju je jedan od najpoznatijih umetničkih evropskih kolektiva.”
Prošle godine je stolica u publici rezervisana za tada bolesnog Jovana Ćirilova bila sve vreme prazna, u nadi da će se ipak pojaviti. Na ovogodišnjem BITEF-u Jovana Ćirilova više ne čeka stolica, 49. pozorišni festival je posvećen uspomeni na njega.
