Dostupni linkovi

logo-print

Pljevlja: Protestom protiv ugrožavanja zdravlja građana


Upozorenje istaknuto ispod gradske table

Upozorenje istaknuto ispod gradske table

Problem lošeg stanja životne sredine u Pljevljima ovih dana doživljava kulminaciju jer je zagadjenje vazduha, vode i zemljišta dostiglo dramatične razmjere. Voda u Pljevljima, pored toga što nije za piće, više ne može da se koristi, čak, ni za održavanje lične higijene.

„Stanje u Pljevljima je postalo alarmantno i više nego zabrinjavajuće i zbog toga ponovo tražimo hitnu reakciju nadležnih i uvodjenje vanrednog stanja do potpunog rešenja problema zagadjenja i prestanka opasnosti po zdravlje gradjana. Zbog ignorantskog odnosa vlasti prema ovom problemu
organizovali smo i zakazali gradjanski protest za ponedjeljak, 22. decembar u minut do 12h“
, saopšteno je iz pljevaljske ekološke NVO Breznica koja je na ulazima u grad postavila table sa znacima za radijacijsko-hemijsku i biološku opasnost.

Od Vlade traži preduzimanje hitnih mjera, medju kojima je i uvodjenje vanrednog stanja na tom području, a od parlamenta hitno zasijedanje na kom bi se razmatralo stanje u ovom gradu.

„U Pljevljima se umire kao na industrijskoj traci“, rekao je za naš program, direktor NVO Breznica, Milorad Mitrović ukazujući da su Pljevlja postala rekorder u prijevremenim smrtima, suicidima, ogromnom broju ljudi koji su oboljeli od najtežih bolesti.

„Bolnice su prepune, ogroman broj ljudi umire. Ljudi umiru sve mladji, broj tumora je ogroman. Sve to ukazuje da zbog ovog zagadjenja koje traje više od trideset godina mora nešto drastično da se promijeni.“, kaže Mitrović.

U Pljevljima, na relativnom malom području, funkcionišu dva velika industrijska postrojenja: Termoelektrana i Rudnik uglja koji su, zajedno sa domaćinstvima koja za ogrijev uglavnom koriste ugalj, glavni zagadjivači.

„Ekološka situacija u Pljevljima je veoma loša“, kaže Jelena Marojević iz ekološke organizacije Green Home.

„Stanje je alarmantno! Ovakva situacija traje već skoro četrdeset godina. Ne samo da se ništa nije promijenilo, već Vlada najavljuje izgradnju drugog bloka Termoelektrane i nastavak eksploatacije uglja. Posljedice po zdravlje ljudi su veoma zabrinjavajuće ali, nažalost, ne postoji nikakav zvaničan registar oboljelih zbog čega je veoma teško pratiti stanje“, kaže Marojević.

U Pljevljima treba proglasiti vanredno stanje! Vlada treba da predloži mjere u periodu važenja vanrednog stanja, da donese odluku o finansiranju toplifikacije grada i u budžet za narednu godinu uvrsti ovu stavku. Pored toga, Vlada treba da obezbijedi snabdijevanje Pljevalja pitkom vodom cistjernama i da Pljevljake privremeno oslobodi plaćanja električne energije da bi se smanjilo zagadjenje izazvano sagorjevanjem uglja u domaćinstvima“, predlaže funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Vladislav Bojović koji naglašava da su se Pljevljaci naslušali raznih obećanja od kojih, na kraju, nije bilo ništa.

„Razlozi za zagadjenost vode su, prije svega, sadržani u činjenici da je vodovodna infrastruktura urušena, devastirana, a da godinama izostaje značajnije ulaganje u njenu rekonstrukciju. Čitav niz faktora utiče na zagadjenost vazduha. Prije svega, neispunjavanje obaveze još iz vremena početka gradnje Termoelektrane Pljevlja u vezi sa izgradnjom toplifikacije grada ali i zbog toga što veliki privredni subjekti, prije svih, Termoelektrana i Rudnik uglja Pljevlja godinama ne poštuju zakone iz oblasti životne sredine, a nadležni državni organi ne reaguju. I zemljište je isključivo zagadjeno zbog ovog istog faktora – nepoštovanja zakona od strane Termoelektrane, Rudnika i drugih privrednih subjekata u gradu.“, upozorava Bojović.

NVO Breznica upozorava da „gradjani Pljevalja žive u zatrovanom vazduhu i zagadjenoj vodi koja više ne smije da se koristi ni za umivanje i da koncentracija PM10 čestica prelazi dozvoljene granice. Kažu da je Vlada ranije napravila studiju u kojoj se konstatuje da će do 2020. godine koncentracije biti 300 puta veće ako se ne uradi toplifikacija, a da je ta ista Vlada ocijenila da je toplifikacija Pljevalja nerentabilna.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ervin Spahić kao razloge za dramatičan nivo zagadjenja u Pljevljima, izmedju ostalog, navodi meteorološke uslove i geografski položaj... Termoelektranu oslobadja svake odgovornosti jer su mu iz te kompanije dostavili informaciju da za vrijeme najvećeg zagadjenja Termoelektrana nije ni radila zbog priprema za zimsku sezonu. Čak i u vezi sa uvodjenjem vanrednog stanja, Spahić kaže – ne može se to očekivati od Vlade.

„Lokalna samouprava može da uvede vanrednu situaciju! Sva individualna ložišta moraju da prestanu da griju, da u gradu nema saobraćaja motornih vozila osim hitne pomoći, vatrogasne i komunalnih službi i za pet dana ćete u Pljevljima imati kristalnu situaciju. Ne možete očekivati da Vlada donese odluku. Može i drugi scenario. Da gradjani Crne Gore preuzmu teret i da subcencioniraju potrošače električne energije u Pljevljima koji bi u tom slučaju prešli na grijanje na električnu energiju.“

Dok direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ervin Spahić govori da bi gradjani trebalo da plaćaju, lokalna samouprava da uvodi vanredno stanje, meteorološke prilike da se poboljšaju, ako već ne može geografski položaj... pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, Ivana Vojinović govori o tome – šta je do sada radila Vlada.

„Vlada Crne Gore je u januaru 2013. godine usvojila Nacionalnu strategiju za upravljanje kvalitetom vazduha za period 2013. – 2016. godine.“

Funkcioner opozicione Socijallsitičke narodne partije Danko Šarančić upozorava da gradjani Pljevalja više nemaju strpljenja da slušaju o strategijama i najavama, već da očekuju konkretnu akciju države.

„Gradjanima Pljevalja nije ugroženo samo Ustavom zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu, već i pravo na život. Strpljenje gradjana je pri kraju. Novac ne može biti izgovor da ga nema jer je mnogo „toplifikacija“, „elektrofiltera“, „vodovoda“, „postrojenja“... do sada pojedeno i potrošeno kroz pogrešne privatizacije, padanje garancija, državnu pomoć propalim preduzećima...“, zaključuje Šarančić.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG