Dostupni linkovi

logo-print

Petrič: Disfunkcionalna Vlada Crne Gore glavni uzrok protesta


Volfgang Petrič

Volfgang Petrič

Glavni uzrok protesta u Podgorici je nefunkcionalna država i Vlada Crne Gore, kaže za Radio Slobodna Evropa Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), nekadašnji visoki međunarodni predstavnik u BiH i izaslanik EU za Kosovo.

„Takođe, gospodin Đukanović je predugo na vlasti i sa nekim od najbližih ortaka, odnosno partnera zloupotrebljava politički položaj za ličnu materijalnu korist. Građani nemaju bilo kakve vajde od toga: nezaposlenost je izuzetno velika, nema neke budućnosti za zemlju, postoje mafijaške strukture koje su integrisane u Vladu“, smatra Petrič.

Kada je reč o srpskoj baštini na Kosovu, on ističe da je nedavno posetio u Dečanima svog dugogorišnjeg prijatelja igumana Savu Janjića.

“Pričao mi je o odnosima Srpske pravoslavne crkve i islamskog sveštenstva u vreme otomanske imperije. Pokazao mi je svećnjak koji je manastiru Visoki Dečani poklonio Skenderbeg. Dakle, ima mnogo primera multikulturnih veza u prošlosti koje treba oživeti. Jedino ako se uspostave dobri odnosi, saradnja i međusobno poštovanje – srpska baština će biti sačuvana.Ona je istovremeno i svetska po svojoj vrednosti. U tom smislu ne pripada samo jednom narodu”, naglašava Petrič.

Volfgang Petrič je bio specijalni predstavnik EU za Kosovu 1998-9. i glavni pregovarač EU na mirovnim pregovorima u Rambujeu. Potom je služio kao Visoki međunarodni predstavnik u BiH do 2002.

Bio je i stalni predstavnik Austrije pri UN u Ženevi.

Sprečiti uticaj Rusije i podstaći reforme u Crnoj Gori

RSE: Kako komentarišete optužbe crnogorskog premijera Mila Đukanovića na račun Rusije da stoji iza protesta opozicije? Tenzije između vlasti i opozicije u Podgorici dešavaju se u trenutku kada Crna očekuje da napokon postane članica NATO na samitu krajem godine.

Petrič: Tu postoji nekoliko aspekata. Najpre, Crna Gora je pre nekoliko godina bilo prilično otvoreno za ruske investicije. Dosta Rusa je uspostavilo poslovne kontakte i razvilo biznise u Crnoj Gori, kupilo zemlju. Dakle, gospodin Đukanović je to želeo. Stoga je čudno da se on sada žali zbog ruskog uplitanja budući da je to dugogodišnji trend.

Drugo, postoji i politička i strateška dimenzija. Rusija je definitivno protiv ulaska bilo koje zemlje sa ovih prostora u NATO. Zbog toga je uostalom i izbio sukob u Gruziji. To je, između ostalog, i uzrok sukoba u Ukrajini.

Naravno, Balkan nije u prvoj liniji prioriteta za Rusiju kao zemlje sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Međutim, kad god joj se ukaže prilika da se umeša, ona nastoji da je iskoristi u odmeravanju sa Zapadom. Odnosi Moskve sa Vašingtonom i Briselom su zategnutiji nakon ruske aneksije Krima. To još nije dostiglo razmere Hladnog rata kao pre nekoliko decenija, ali su njihovi odnosi sve napetiji.

Treće, smatram da je glavni uzrok protesta nefunkcionalna država i Vlada Crne Gore. Sledeće, gospodin Đukanović je predugo na vlasti i sa nekim od najbližih ortaka, odnosno partnera zloupotrebljava politički položaj za ličnu materijalnu korist.

Građani nemaju bilo kakve vajde od toga: nezaposlenost je izuzetno velika, nema neke budućnosti za zemlju, postoje mafijaške strukture koje su integrisane u Vladu. To su suštinska pitanja.

Sve dok se ne uspostavi istinski demokratski sistem u Podgorici, zemlje kojima nije previše stalo do demokratije, kao što je Rusija, koristiće za svoje potrebe pogoršanje situacije u C. Gori.

Brisel je veoma zabrinut zbog situacije. Sve dok se ne uspostavi istinski demokratski sistem u Podgorici, zemlje kojima nije previše stalo do demokratije, kao što je Rusija, koristiće za svoje potrebe pogoršanje ekonomske, socijalne i političke situacije u Crnoj Gori.

Dakle, najpre treba pospremiti u crnogorskoj državi i Vladi, zatim popraviti ekonomsko stanje. To je ključni razlog zbog kojeg građani protestuju.

RSE: Ako sam dobro shvatio, Vi smatrate da Đukanović optužbama na račun Rusije želi da skrene pažnju sa domaćih problema. Međutim, Moskva očito ima instrumente i interes da se meša. Tako je na prošlom samitu NATO-a navedeno da su se ruske obaveštajne službe penetrirale u crnogorske i to je navedeno kao razlog da ne bude primljena.

Petrič: U NATO-u su zabrinuti šta se zaista dešava u Crnoj Gori - imajući u vidu nekadašnje prijateljske odnose Podgorice i Moskve - zbog njenog netransparentnog političkog sistema.

Ne zna se da li i u kojoj meri pojedine crnogorske strukture i dalje sarađuju sa ruskim. Stoga je opravdan oprez u NATO-u kada je reč o bezbednosnim pitanjima u Crnoj Gori. Zbog toga, kao što sam rekao, bez transparentnosti i demokratske odgovornosti neće biti istinske prilike za pozitivan razvoj u ovoj zemlji.

RSE: Da li je Podgorica ispunila sve uslove za članstvo u NATO? Hoće li članice Alijanse primiti Crnu Goru kako bi je „ukotvile“, odnosno sprečile mogućnost ruskog mešanja, ili će opet prevladati stav da mora da nastavi reforme da bi se kvalifikovala za prijem?

Petrič: Situacije je veoma delikatna. Kada je reč o regionalnoj bezbednosti bilo bi veoma važno da zemlje poput Crne Gore uđu u NATO i na kraju u EU, za šta postoji jasna perspektiva. Međutim, preduslov za prijem je demokratska odgovornost u državnim institucijama i vladi. Dakle, da postanu demokratska društva nalik na zapadna što bi omogućilo i njihov ekonomski napredak.

To će biti veoma teška odluka za članice NATO-a. S jedne strane, da spreče uticaj Rusije i, istovremeno, podstaknu reforme u C. Gori.

To će biti veoma teška odluka za članice NATO-a. S jedne strane, da spreče uticaj Rusije i, istovremeno, podstaknu reforme u Crnoj Gori.

Srpska baština na Kosovu je - svetska


RSE: O sporu oko prijema Kosova u UNESKO. Kako komentarišete argument Srbije da se Kosovo nije pokazalo pouzdanim u zaštiti srpskih spomenika kulture, jer policija i sudstvo nisu rešili nijedan slučaj uništavanja i oštećenja ovih vrednih istorijskih zdanja? Takođe, da će vremenom srpska baština postati kosovska a da će na kraju pripasti Albanskoj pravoslavnoj crkvi?

Petrič: Ovo je veliki izazov za UNESKO, jer se nikada do sada ova organizacija nije suočila sa situacijom da je njeno prisustvo tako potrebno u nekoj zemlji.

Ako Kosovo dobije dvotrećinsku podršku u generalnoj skupštini onda nema dileme da će biti primljeno. Međutim, veoma je važno kao preduslov da se jasno odgovori i definišu pitanja na koja ukazuje Beograd, tim pre što Kosovo do sada nije baš pokazalo zavidan učinak u zaštiti srpske baštine.

Veoma je važno da se jasno odgovori na pitanja na koja ukazuje Beograd, tim pre što se Kosovo do sada nije pokazalo zavidan učinak u zaštiti srpske baštine.

Naravno, tokom rata 1990-ih uništen je i deo albanskog nasleđa. Stoga mora definitivno da se okonča praksa skrnavljenja bilo čije kulturno-istorijske baštine. UNESKO je veoma podesna organizacija da obezbedi takvu zaštitu u saradnji sa EU.

RSE: Da, pojedini manastiri, poput Visokih Dečana, pod direktnim su pokroviteljstvom UNESKO-a. Međutim, šta sa ostalim. Takođe, ponovio bih drugi deo prethodnog pitanja, Srbija se pribojava da, naročito ako Srbi vremenom odu sa Kosova, ovo nasleđe može postepeno biti pretvoreno u kosovsko, a potom albansko. Da li su ta strahovanja opravdana?

Petrič: Tačno je da postoji opravdana ozbiljna zabrinutost imajući u vidu sukobe u prošlosti. Međutim, moramo da se okrenemo budućnosti i osiguramo da se, ako i kada uđe u UNESKO, Vlada u Prištini jasno obaveže da će ispuniti sve odredbe o zaštiti kulturnog nasleđa. Isto se odnosi i na UNESKO i na Brisel.

Mislim da bi bila veoma dobra ideja da se uspostavi sistem nadzora koja bi pratio šta se dešava na ovom planu u narednih nekoliko godina. Naime, bez obzira da li će Kosovo ući sada u UNESKO ili ne, srpska baština je definitivno ugrožena. Stoga se mora nešto učiniti i nadzor u kombinaciji sa sankcijama, mogao bi pomoći u zaštiti srpskog nasleđa na Kosovu.

RSE: Već su se i ranije čula mišljenja da srpska baština potiče od vizantijske, kao što je izjavio jedan katolički biskup (Mark Šopi), pa zbog toga ona pripada i drugima? Kakvo je Vaše mišljenje?

Petrič: Ima tu istine ako se osvrnemo na istoriju. Bio sam nedavno u Dečanima gde sam posetio starog prijatelja oca Savu (iguman manastira). Pričao mi je o odnosima Srpske pravoslavne crkve i islamskog sveštenstva u vreme otomanske imperije.

Otac Sava mi je pokazao svećnjak koji je manastiru Visoki Dečani poklonio Skenderbeg. Dakle, ima mnogo primera multikulturnih veza u prošlosti koje treba oživeti.

Pokazao mi je svećnjak koji je manastiru Visoki Dečani poklonio Skenderbeg. Dakle, ima mnogo primera multikulturnih veza u prošlosti koje treba oživeti.

Jedino ako se uspostave dobri odnosi, saradnja i međusobno poštovanje – srpska baština će biti sačuvana.Ona je istovremeno i svetska po svojoj vrednosti. U tom smislu ne pripada samo jednom narodu.

Naravno, Srbi su veoma zainteresovani za očuvanje pravoslavnog nasleđa, ali to je i u interesu drugih. Da, ponovim kada se uspostave dobri odnosi, saradnja i međusobno poštovanje, onda je moguć drugačiji, ekumenski pristup ovim duhovnih pitanjima.

* Drugi deo intervjua sa Volfgangom Petričem, povodom predstojeće 20. godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, objavićemo u ponedeljak 9. novembra.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG