Srpske desničarske grupe bi da potpale vatru u Podgorici

Zvanični Beograd nije se oglašavao povodom navoda premijera Crne Gore Mila Đukanovića da iza organizatora protesta u Podgorici, uz ruske, stoje i nacionalistički krugovi iz Srbije. Direktno označene grupacije oko nekadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, demantovale su vezu sa dešavanjima u Podgorici, ali su demonstrantima pružili podršku.

Zastave Srbije, Radikalne stranke Vojislava Šešelja, kosovske pesme i kamenice na ambasadu Albanije u Podgorici, bili su deo subotnjih događaja u Podgorici, koji su kulminirali neredima i incidentima na ulicama.

Član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić, iz Srpskog pokreta obnove, koalicionog partnera vladajućeg SNS-a, deli stav crnogorskog premijera o vezi određenih nacionalističkih krugova iz Beograda sa protestima u Podgorici. Podsećajući da je i sam Đukanović jasno rekao da ne misli na aktuelnu vlast u Srbiji, Čotrić za RSE kaže da je reč o marginalnim grupama koje se protive evroatlanskom putu, kako Crne Gore, tako i Srbije, za koji se u onom drugom, atlanskom delu, za razliku od premijera, njegov SPO zalaže.

“To u svakom slučaju nisu zvanični krugovi, već ljudi koji ne žele dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori, koji bi da zaustave i Srbiju i Crnu Goru na putu evroatlanskih integracija, da ih vrate u vreme sukoba sa međunarodnom zajednicom, izolacije, nestabilnosti, koji bi da potpale vatru i u Podgorici, ali i u odnosima sa Prištinom, tako da je u pravu premijer Crne Gore kada je locirao izvorište problema. Ja sam siguran da te snage uopšte nisu jake ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, u Srbiji pre svega one uopšte nisu zastupljene u parlamentu, uostalom i podeljene su na nekoliko frakcija”, navodi Čotrić.

U poslednjem intervjuu premijer Crne Gore navodi da je novost to da se "državna politika Srbije nijednom rečju, nijednim gestom nije uplitala u ono što su, uslovno rečeno, politička previranja " u Crnoj Gori. I zaista, za razliku od prakse iz prošlosti, njegov kolega u Beogradu, tamo je smestio parolu o “dva oka u glavi”, i tek se dotakao poslednjih dešavanja u Podgorici. Ali i to, čini se, za unutrašnje potrebe.

“Pogledajte šta nam se zbiva u regionu, i u Crnoj Gori i u Makedoniji i u Prištini, i kuda sve to ide u odnosima između članica Evropske unije. Mi smo uspeli da sačuvamo političku stabilnost…”, nastavio je Aleksandar Vučić.

I sam Đukanović isključio je aktuelnu vlast u Beogradu, navodeći da su odnosi dve države na visokom nivou, te da je poverenje, poljuljano u vreme borbe za nezavnisnost Crne Gore, obnovljeno i učvršćeno.

U vreme referenduma u toj državi, na vlasti u Srbiji bio je jedan od najvećih protivnika crnogorske nezavnisnosti. I upravo je nacionalističke grupe okupljene oko bivšeg premijera Vojislava Koštunice, Đukanović imenom označio.

“Vjerujem da bih vam mogao nabrojati na desetine primjera i konkretnih imena koji se nisu mnogo skrivali pokazujući pretenziju da u Crnoj Gori pomognu uspostavljanje državne vlasti koja će napraviti reviziju onoga što je državni kurs Crne Gore u poslednjih petnaest, dvadeset godina”, rekao je Đukanović.

Koštuničini nekada bliski saradnici Sanda Rašković Ivić i Slobodan Samardžić demantuju vezu sa protestima u Podgorici, no oboje ih, iz danas različitih stranaka podržavaju. DSS, prema rečima liderke Sande Rašković, “daje podršku svojim sunarodnicima, Srbima koji žive u Crnoj Gori, ali i ostalim građanima CG", dok je predsednik Državotvornog pokreta Srbije Slobodan Samardžić, koji za razliku od Sande Rašković i danas uživa Koštuničinu podršku, poželeo “uspeh slobodarskom narodu Crnoj Gori u njegovoj borbi za demokratiju".

Mitropolitova podrška

Kada je reč o uticaju Srpske pravoslavne crkve, on je za razliku od navedenih stranaka opozicije, u Srbiji nepoljuljan. U Crnoj Gori deluje posredstvom mitropolita Amfilohija, koji nije izostao ni na protestima u Podgorici.

No, ume da istupa i na svoju ruku pa Aleksandar Čotrić navodi da ne veruje da cela Srpska crkva stoji iza protesta.

“Ona je zaokupljena i svojim problemima. Ne krije u liku mitropolita Amfilohija Radovića da se ne slaže sa generalnom politikom Mila Đukanovića i Vlade Crne Gore. Srpska pravoslavna crkva je do sada odbijala da razgovara i sa vlastima, ali i sa onima koji su formirali Crnogorsku pravoslavnu crkvu, a to bi trebalo da učini”, ocenjuje Čotrić.

Nedeljama koji su protestu za vikend prethodili, kada su demonstranti kampovali ispred institucija u Podgorici, prosrpska obeležja bila su još vidiljivija, pridruživale su im se grupe sa kokardama, a na binu se tada popeo i mitropolit Amfilohije.

Deo opozicije u Crnoj Gori nesumnjivo ima simpatije određenih krugova iz Srbije, ipak, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić ne misli da su oni deo organizacije dešavanja u Podgorici.

“Moje je mišljenje da niko iz Beograda nije učestvovao u organizaciji. Možda grešim, ali meni se ne čini tako. S druge strane, nemam nikakvu dilemu da neki krugovi, ali ne oni ključni, važni i politički snažni, blagonaklono gledaju na demonstracije i po prirodi neke nacionalne spone, identifikacije koju oni osećaju sa demonstrantima, prosto su na njihovoj strani. Ista je stvar i kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Znamo da je Amfilohije Radović bio i na bini dok su protesti bili u nekoj ranijoj fazi. Dakle, oni blagonaklono gledaju na čitavu stvar, ali opet jednako ne mislim da su bili aktivno uključeni u sam proces organizacije”, navodi Bešić.

Iako je Vučić trenutno u Moskvi, i bez obzira na uticaj proruskih struja u Srbiji, Beograd sa Podgoricom deli politiku puta ka Evropskoj uniji. Ipak, aktuelna zbivanja u Crnoj Gori, proizašla i iz okolnosti sve bližeg priključenja NATO-u, mogla bi biti povod i političkih analiza u Srbiji. S čim bi se Beograd eventualno suočio ukoliko bi jednog dana otvorio preispitivanje svoje, u Skupštini usvojene, politike vojne neutralnosti?