Dostupni linkovi

logo-print

Igor Novaković iz ISAC fonda - Centra za međunarodne i bezbednosne poslove u Beogradu, za “Zašto?” analizira razloge i značaj posete sekretara ruskog Savjeta za bezbjednost Nikolaja Patruševa Srbiji:

Komplikovana situacija

Srbija se već godinama nalazi u komplikovanoj spoljnopolitičkoj situaciji. „Nova“ politička elita koja je došla na vlast 2012. godine, a koju personifikuje današnji premijer Srbije, bez obzira na sva ograničenja kada je reč o unutrašnjoj politici koju vodi, ipak teži ka dubljim vezama sa Zapadom, nekoj vrsti unapređenja odnosa u regionu i konačno ulasku Srbije u članstvo EU.

Kosovo

Međutim, nerešeno pitanje odnosa sa Prištinom i veoma komplikovan Briselski dijalog kroz koje bi taj odnos trebao da se svede na „prihvatljiv“ za sve tri strane (Beograd, Prištinu i Brisel odnosno države članice EU), stavljaju elitu u Beogradu u prilično nepogodan položaj.

Sa jedne strane, postoji određena volja da se dopusti uspostavljanje pravnog, ekonomskog i političkog sistema Prištine na celoj teritoriji Kosova, ali uz očuvanje elemenata koje je Beograd označio kao vitalne. Stoga je i značajna uloga Rusije, kao poluge kojim se neki potezi Prištine na međunarodnom planu mogu ograničiti.

S druge strane, uticaj Rusije u određenim delovima elite (računajući tu i administraciju u institucijama) u Beogradu je veoma snažan, i prozapadni deo te iste elite mora da računa sa njihovim potezima. Rusija koristi prostor koji je ostao prazan neangažovanjem Zapada da maksimalizuje svoj uticaj u Srbiji uz što manje troškove.

Pritisak i dobra volja

U Moskvi postoji svest da njen uticaj u Srbiji ne može biti tako snažan kao što je uticaj EU, pre svega zbog objektivnih okolnosti (udaljenost, geopolitička nepovezanost itd.), ali će na svaki način gledati da spreči „crnogorski“ scenario. Najbolji primer takvih pritisaka je na primer nedavna „nezvanična“ poseta delegacije Krima Srbiji, koju je izvršna vlast ignorisala, ali je bila itekako propraćena u medijima, čime je i poslata jasna poruka.

Beograd stoga pokušava da odobrovolji Moskvu (setimo se samo vojne parade u Beogradu 2014), kako zbog interesa oko Kosova, tako i zbog održavanja unutrašnje stabilnosti i pacifikacije pristalica dublje saradnje sa Rusijom (ma šta ona podrazumevala).

Ceremonija i suština

U tom kontekstu treba posmatrati i dolazak Nikolaja Petruševa, pri čemu svakako treba razgraničiti ceremonijalni deo njegovog dočeka od suštine, a to je potpisivanje memoranduma o razumevanju između Saveta bezbednosti Rusije i MUP-a Srbije koji je Petrušev predložio. Moskva sa ovim predlogom još jednom utvrđuje svoj uticaj u Srbiji, uz istovremeno guranje prsta u oko Zapadu, znajući pritom i da Beograd verovatno nije previše raspoložen da ga prihvati zbog svog puta prema članstvu u EU.

XS
SM
MD
LG