Dostupni linkovi

logo-print

Parada ponosa: Osvajanje slobode na ulicama Beograda


Parada ponosa održana uspešno i bez tenzija

Parada ponosa održana uspešno i bez tenzija

"Ljubav menja svet!" poruka je poslata iz Beograda sa uspešno i bez tenzija održane Parada ponosa, što ste mogli pratiti iz minuta u minut uživo na našoj stranici. Više stotina učesnika je pod jakim policijskim obezbeđenjem prošetalo trasom od trga Slavija do Trga Republike u Beogradu. Među okupljenima bili su i predstavnici grada Beograda, kao i Vlade Srbije, a manifestacija je okončana koncertom u centru Beograda.

“Čestitam svima i proglašavam Prajd otvorenim!”, poručila je na oduševljenje učesnika poznata glumica i zvanična kuma ovogodišnje Parade ponosa Mirjana Karanović.

“Čestitam svima koji su iskreno i čistog srca odlučili da žive u skladu sa sobom. I zahvaljujem svima koji su ovde u znak podrške”, rekla je između ostalog kuma Prajda, posle čega je razvijena velika zastava duginih boja i okupljeni su se sa Trga Slavija, pod policijskom pratnjom, uputili ka Trgu Republike.

Slike nasilja koje su u najmanju ruku barem tri puta obeležavale „Paradu ponosa“ u Beogradu, ovoga puta su izbegnute.

Da je atmosfera koja je obeležila ovogodišnji Prajd drugačija svedoči i Boban Stojanović, jedan od organizatora Parade ponosa.

“Konstatovali smo da se čuju zvuci grada. Saobraćaj nekako cirkuliše, ovo jeste događaj zbog koga je potrebno zatvoriti ulice, kao i zbog mnogih drugih događaja. Ali se nekako ne remeti grad na neki neprijatan način”, rekao nam je Stojanović.

Osim domaćih učesnika i onih koji su došli da ih podrže, zastavicama duginih boja mahali su, kao i svake godine, i gosti iz inostranstva. Sjatilli su se iz Švedske, Nemačke, ali i Bosne, Crne Gore i sa Kosova.

Ahmeta Dambelija, ravnodušnog nisu ostavile opsežne mere bezbednosti.

“Ovde smo da bismo podržali beogradski Prajd. Sve je u redu, a jedini problem je broj policajaca. Nažalost oni ovde moraju biti iz razloga bezbednosti. Mi smo održali tri šetnje u Prištini i nadam se da ćemo imati i Prajd”, kaže Dambelija.

Ivana Vujović je pak iz Podgorice došla da podrži beogradski Prajd. Očekuje da sve države regiona budu sposobne da zaštite ljudska prava svojih građana.

“Nadam se da će sledeće godine policajci koji će pretpostavljam biti i dalje potrebni da čuvaju Prajd i ljudska prava biti u civilu, da će doći u dovoljnom broju i da će sama država pripremiti strateški mnogo bolje cijelu priču. I poslati jasnu poruku da nema kompromisa oko ljudskih prava”, poručuje Ivana koja je stigla iz Podgorice.

A kakav je stav države? Na Paradi ponosa imali smo prilike da čujemo makar jedan deo njenih predstavnika, kada već među okupljenima nisu bili premijer Aleksandar Vučić ili predsednik Tomislav Nikolić.

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda koji se i sam priključio učesnicima, poručio je da grad pokazuje da poštuje različitost.

“Neke stvari za koje smo mislili da je nemoguće da se dese do pre samo nekoliko godina postaju normalne. To znači da se Srbija menja i postaje normalna zemlja. Da se Beograd menja i da počinjemo da delimo iste vrednosti sa onim narodima sa kojima želimo da budemo u budućnosti”, rekao je gradonačelnik Beograda.

"Vlada je tu, ako je neki član te Vlade tu”, poručila je ministarka Ana Brnabić

"Vlada je tu, ako je neki član te Vlade tu”, poručila je ministarka Ana Brnabić

Osim njega, ove godine trasu Povorke ponosa prešla je i Ana Brnabić, aktuelna ministarka državne uprave i lokalne samouprave, koja je nedavno privukla pažnju medija i javnosti kao jedina javno deklarisana homoseksulaka u redovima vlasti. Ona kaže da je ovo već treća godina da su predstavnici države prisutni na Paradi ponosa.

“Zašto nema nekoga drugoga iz Vlade? Stvarno ne znam. Najiskrenije, ruku na srce meni ne smeta. Ta Vlada je meni pružila ogromnu podršku, premijer mi je pružio ogromnu podršku. Da li oni svi treba da budu tu? Ja sam tu, gradonačelnik je tu.... Da li će biti još neko stvarno mislim da je sekundarno. Vlada je tu, ako je neki član te Vlade tu”, poručila je ministarka Brnabić.

Nesmetano omogućavanje uživanja osnovnih prava i sloboda svim građanima, osim civilizacijskog značaja, važno je i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji i pregovaračko poglavlje 23 – koje je Srbija nedavno otvorila.

Majkl Devenport, šef kancelarije Evropske unije u Srbiji, uveren je takođe da se održavanjem Prajda šalje pozitivna poruka. Devenport je rekao da ga ne plaši prisustvo velikog broja policajaca.

“Mi smo svi zahvalni policiji zbog toga što se profesionalno i efikasno bave bezbednošću građana Srbije i u ovom slučaju učesnika jednog događaja u centru grada”, rekao je Devenport.

Inače učesnicima Prajda pridružila se i predstavnica Evropskog parlameta Tanja Fajon, kao i pojedini opozicioni lideri sa lokalne političke scene.

Zbog opsežnih mera bezbednosti na trasi Povorke ponosa nije bilo nikakvih incidenata jedina, uslovno rečeno, neprijatnost bio je transparent kojim je poručeno "Rekriminalizujte sodomiju".

Bio je to povod za pitanje da li su se i koliko stvari u odnosu prema LBGT populaciji u Srbiji zaista promenile, koje smo tokom šetnje postavili Sonji Biserko, predsednici Helsinškog odbora za ljudska prava.

“Da bi ovo imalo pozitivnu poruku mora se razviti mnogo šira tolerancija u društvu. Nažalost to nije politika ove vlasti. Zato ovo jeste važno, ali nema onaj značaj koji bi trebalo da ima”, upozorava Sonja Biserko.

Istovremeno, van policijskog prstena i ove godine okupljali su se protivnici Prajda čije masovnije proteste je policija osujetila. Deo njih okupio se ispred Crkve svetog Marka.

Žarko Sretenović jedan je od desetak učesnika protesta čiji je cilj, kako nam je rekao, bio sprečavanje Parade ponosa.

“Na taj način što ćemo skrenuti pažnju na sebe i da ljudi to vide. Da nije prošlo tek tako. Da to ne može u Srbiji, jer nije ovo Evropa”, naglasio je Sretenović.

Građani koje smo van policijskog prstena zatekli na gradskim ulicama tokom šetnje učesnika Prajda najveću zamerku imali su na to što su centralne gradske ulice blokirane:

S druge strane, za to vreme šetajući u policijskom prstenu, okupljeni učesnici Parade ponosa zastali su kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama:

“Ovo mesto je jako važno. I važno nam je da svake godine podsećamo da fašizam ne sme biti naš izbor i deo naše svakodnevice”, bila je jedna od poruka.

Na ovom mestu održan je i “Minut tišine", u znak solidarnosti sa LGBT zajednicom Turske i kao znak sećanja na ubistvo Hande Kander, trans-osobe i aktivistkinje.

“Homofobija nije problem istoka ili zapada – to je univerzalno pitanje. Ovo je proces za svaku zemlju i mi ćemo biti slobodni. Verujte mi!”, poručila je jedna od gošći iz Turske gde je istanbulski Prajd ove godine zabranjen.

Sledeća destinacija, ujedno i poslednja, bio je beogradski Trg Republike. Kraj šetnje i početak žurke kojom je obeleženo uspešno održavanje Povorke ponosa. Zašto joj je bilo važno pristustvovati možda je u najboljoj meri objasnio jedan od učesnika s kojim smo razgovarali tik uoči početka koncerta.

“Prvi put da sam od Slavije došao do Trga peške sa jednim jedinim razlogom: Who cares - koga je briga šta ko radi u svom krevetu i šta ko radi na ulici. Mi smo ljudi i treba da se podržavamo. Ovo je 21. vek”, zaključio je.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG