Usled izbijanja pandemije korona virusa zdravstvene institucije u Srbiji preusmerene su prvenstveno na prijem i lečenje pacijenata obolelih od COVID-19. Zbog toga su ljudima koji ne boluju od te bolesti, ukoliko ne spadaju u hitne slučajeve, lekari savetovali da odlože tretmane dok se zdravstvo ne vrati u regularni kolosek.
Vodeći epidemiolozi republičkog Kriznog štaba ističu, međutim, da je virus oslabio i da smo pred početkom vraćanja života i zdravstvenog sistema u normalu.
"Trebalo je da odem da zakažem pregled na magnetnoj rezonanci, ali nisam to mogla da učinim", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vera Milenić iz Beograda koja nije obolela od COVID-19.
Vanredno stanje stavilo na čekanje magnetnu rezonancu u KCS
"Naime, zakazivanje pregleda na magnetnoj rezonanci u Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije prekinuto je zbog uvođenja vanrednog stanja", objašnjava ona.
Zaista, na sajtu Kliničkog centra Srbije stoji obaveštenje objavljeno 18. marta da su takvi pregledi zbog vanrednog stanja obustavljeni.
Verica Rakić iz Beograda, poslata je nakon operacije slomljene noge na banjsku rehabilitaciju koja je trebalo da traje 21 dan, ali je polovinom marta, posle samo desetak dana, rehabilitacija prekinuta zbog pandemije korona virusa i uvođenja vanrednog stanja.
"Htela sam da odem na kontrolu na Kliniku za ortopediju i traumatologiju, ali mi je lekar rekao da ne rade kontrole", kaže ona za RSE.
Ni Mirjana Aleksić nije zaražena, ali zbog epidemije korona virusa još nije mogla da ode na kontrolni pregled nakon operativnog zahvata kroz koji je prošla. Pre desetak dana, kaže ona za RSE, lekarka joj je preporučila da, ukoliko ne oseća nikakve tegobe, još ne ide na kontrolu već da sačeka.
Kontrola onkoloških pacijenata takođe na čekanju
"S obzirom na to da sam pre nekoliko meseci imala operaciju malignog tumora na Institutu za radiologiju i onkologiju u Beogradu, trebalo je da odem na kontrolu, da mi se uradi mamografija i pogledaju nalazi, ali mi je, zbog pandemije i režima rada u vanrednom stanju, preporučeno da zbog rizika zaraze sačekam dok ta ustanova ne počne da radi u normalnom režimu", kaže Aleksić za RSE, dodajući da niko nije mogao tačno da kaže kada će regularni režim rada početi.
Ona ističe da razume situaciju i razloge za izmenjen režim rada zdravstvenih ustanova zbog broja zaraženih virusom koji je stalno rastao i visokog stepena rizika od zaraze i njenog širenja, ali dodaje da ima problem psihološke prirode.
"Ne osećam bilo kakve tegobe, ali imam osećaj nesigurnosti u pogledu toga da li je sve u redu, posebno s obzirom na to da kad je reč o ovakvim dijagnozama čovek najčešće i ne oseća tegobe. A na pitanje je li sve u redu još ne mogu da dobijem odgovor lekara jer mi je posavetovano da kontrolu odložim zbog epidemije korona virusa", kaže Aleksić.
RSE se obratio pitanjem kako da se građani leče ako nisu zaraženi virusom Ministarstvu zdravlja, Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Kliničkom centru Srbije.
Onkologija: Kome nije hitno, da sačeka
U jedinom odgovoru koji je stigao do objavljivanja ovog teksta, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, Danica Grujičić, navela je da se "u Institutu u vreme vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa rade operacije malignih bolesnika, radioterapija i hemioterapija po režimu dnevne bolnice, kao i hemioterapija stacionarno".
Ona je dodala je da se obavlja i dijagnostika, s tim što je, kako je navela, primećeno da dolazi mali broj ambulantnih pacijenata.
"Pacijenti koji se kontrolišu jednom ili dva puta godišnje", kaže Grujičić, "zamoljeni su da odlože svoje preglede do završetka epidemije".
Takođe, istakla je ona, hitni slučajevi se obavezno primaju i tretiraju kao da su COVID-19 pozitivni dok se ne dobije drugačiji rezultat, a testiraju se odmah.
Grujičić je za RSE izjavila i da je, nakon što je bio zatvoren tri sedmice zbog pojave korone među zaposlenima i pacijentima, stacionar radioterapije ponovo otvoren 4. maja, kada je primljeno devet pacijenata sa rezultatima COVID-19 negativnosti, shodno preporukama epidemiološke službe. Zaključno sa 7. majem, dodala je, na stacionaru su ukupno hospitalizovana 24 pacijenta.
Naglasila je i da oni koji budu dolazili na stacionarno lečenje moraju da donesu iz doma zdravlja potvrdu da su negativni na virus unazad nekoliko dana i navela da će takva praksa postojati dok Vlada i Krizni štab ne odluče drugačije.
Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar dan posle uvođenja vanrednog stanja polovinom marta za Radio-televiziju Srbije izjavio je da se u zemlji odlažu sve operacije koje nisu hitne, odnosno, da će zdravstvene ustanove primati samo hitne slučajeve. To, precizirao je on, znači da će se operacije raditi samo kod životno ugroženih pacijenata, dok će sve operacije koje mogu da čekaju, kao i specijalistički kontrolni pregledi, biti odloženi.
KCS: samo 20-30 odsto kapaciteta za 'nekovid' pacijente
Mnoge bolnice i druge zdravstvene ustanove od uvođenja vanrednog stanja pretvorene su u takozvane COVID-19 privremene bolnice. Klinike u okviru Kliničkog centra Srbije pretvorene su u prijemno-trijažne centre. Za vreme epidemije radile su tek sa 20-30 odsto kapaciteta za pacijente koji boluju od drugih bolesti, i to samo za hitne slučajeve.
Sada, kada se život postepeno vraća u normalu, i ova ustanova će fazno povećavati prijem pacijenata koji nemaju korona virus, rekao je 5. maja za TV Prva njen direktor Milika Ašanin.
Urgentni centar Kliničko-bolničkog centra takođe je na prvoj liniji odbrane od korona virusa, ali prima hitne pacijente uprkos epidemiji. Za sedam nedelja od početka epidemije primio je više od 7.000 pacijenata. Kad postoji sumnja na korona virus, pacijenti se stavljaju se u sobu za izolaciju, a ako se testom potvrdi da su pozitivni na virus, šalju se na Infektivnu kliniku, kaže Ašanin.
I druge bolnice, poput Zemunske i Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, pretvorene su u zdravstvene ustanove za lečenje COVID-19 pozitivnih pacijenata.
VMA primao pacijente drugih bolnica
Na drugoj strani, nakon konsultacija sa ekspertskim lekarskim timom iz Kine, po nalogu republičkog Kriznog štaba za suzbijanje bolesti COVID-19, 24. marta je doneta odluka da Vojnomedicinska akademija (VMA) zbog sistema centralne ventilacije nije adekvatna bolnica za prijem pacijenata obolelih od te bolesti, pa su pacijenti takozvanih COVID-19 bolnica upućivani u VMA i tamo nastavljali bolničko lečenje, stoji na sajtu ove medicinske ustanove.
Tokom samo dva dana, 25. i 26. marta, iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, na nastavak hospitalnog lečenja u VMA upućeno je 55 pacijenata, dok je iz Kliničkog centra Srbije premešteno njih šest. Osim prijema hitnih slučajeva, iz KBC Zvezdara na nastavak dijaliznog lečenja u VMA upućena su 72 pacijenta, dodaje se na sajtu te ustanove.
Osim toga, od 25. marta u VMA su upućivani svi pacijenti kojima je hitna medicinska pomoć neophodna, nezavisno od toga da li su vojni ili civilni osiguranici, objavljeno je na internet stranici VMA.
Navodi se i da je od početka epidemije korona virusa, kroz prijemno-trijažni centar VMA prošlo 12.000, a primljeno na lečenje oko 6.000 pacijenata.
Takođe je pojašnjeno da svi koji dolaze u ovu ustanovu moraju prvo da prođu brze testove, a od rezultata zavisi da li je moguć njihov prijem u VMA ili se upućuju u COVID centre.
Nova zdravstvena usluga: Telemedicina
U beogradskom Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju "Prof. Dr Cvetko Brajović" prilagodili su se situaciji nastaloj početkom pandemije korona virusa i uvođenju vanrednog stanja i razvili nove zdravstvene usluge tele-medicine.
Zavod je republička ustanova koja se bavi dijagnostikom i rehabilitacijom dece sa različitim teškoćama u psihofiziološkom i govorno-jezičkom funkcionisanju.
Kako za RSE kaže direktorka ove ustanove dr Ljiljana Avramović, u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja, oformili su timove stručnjaka – psihologa, defektologa i logopeda – koji putem Skajpa, on-line, telefonske i komunikacije u okviru vajber grupa pružaju savete i podršku roditeljima i starateljima dece sa psihofiziološkim poremećajima.
Avramović ističe da njihovi timovi na dnevnoj bazi rade i sa starijim pacijentima na rehabilitaciji njihove sposobnosti govora nakon akutnog moždanog udara. Ovim načinom rada, kako kaže, štite stariju populaciju koja je najranjivija jer bi je, kada bi dolazila u Zavod, izlagali riziku zaraze virusom.
Deo njihovih psihologa, dodaje Avramović, "pozajmljen" je privremenoj, bolnici na Sajmu, gde pružaju psihološku podršku obolelima, a deo medicinskih sestara radi kao pripomoć u KBC "Dr Dragiša Mišović – Dedinje".
Epidemiolozi: Početak vraćanja zdravstva u normalu
Vodeći epidemiolozi najavljuju da će pacijenti kojima je potrebno lečenje ili tretman, a ne boluju od COVID-19, moći uskoro da dobijaju regularne zdravstvene usluge, koje su zbog pandemije bile stavljene na čekanje.
Nakon okončanja vanrednog stanja i epidemije korona virusa koja je, čini se, na silaznoj putanji, zdravstvo treba da se vrati na regularni način rada, da obavlja sve procedure i pruža sve zdravstvene usluge koje je pružalo pre epidemije, rekao je na brifingu za medije krajem aprila epidemiolog i član republičkog Kriznog štaba Predrag Kon.
Skupština Srbije donela je 6. maja odluku o ukidanju vanrednog stanja, a odluka je stupila na snagu 7. maja.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum