Dostupni linkovi

logo-print

Obračun sa 'Drugom Srbijom': Palanačkim duhom protiv 'Filosofije palanke'


Još jednom je u medijima u Srbiji pokrenuta debata o takozvanoj antiratnoj Drugoj Srbiji i to je učinjeno žestokim etiketiranjem knjige "Filosofija palanke" Radomira Konstantinovića, koju nazivaju "Biblijom Druge Srbije".

U jednom tekstu u listu Politika se knjiga "Filosofija palanke" Radomira Konstantinovića naziva "filozofijom zla", knjigom "srpskog razdora", "autošovinističkom knjigom".

Konstantinović je, podsetimo, u palanačkom duhu video plodno tle za narastanje nacizma, pa i srpskog, i o tome je pisao davnih 60-ih godina kada se nije dovodio u pitanje jugoslovenski, pa ni srpski) antifašizam i kada se živeo, činilo se, idilično bratstvo i jedinstvo. Knjiga se pokazala proročanskom a njen autor je u 90-im godinama postao neka vrsta gurua građanskog antiratnog otpora, tada nazvanog "Druga Srbija".

Zašto se ta knjiga i antiratni angažman dela Srbije i danas problematizuje? Da li to čini baš palanački duh o kome piše Konstantinović?

Sagovornici RSE kažu da cilj provokativnog teksta nije književno-filozofska rasprava, već još jedan prizemni prilog pokušaju revizije novije istorije Srbije.

Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović kaže da su legitimne teme pokrenute u tom listu i da je izneto više mišljenja i da je to pluralizam, a o tekstu Zorana Ćirjakovića kaže:

"Prvi put sam videla da je neko ovako temeljito obradio i to je zanimljivo u kontekstu političkih događaja poslednjih 20 godina, to je tema koja se stalno vraća, to je pitanje podela u srpskom društvu i nadam se da nije zabranjeno razmišljati o toj knjizi na način na koji se vama ne dopada", kaže glavna urednica Politike.

Autor Politike pod nazivom "Knjiga srpskog razdora" piše: "'Filosofija palanke' je trasirala put sprskog autorasizma. Antifašizam i Evropa su na njemu lažni putakazi...Konstantinovićeva knjiga je od Srbije odvojila veliki deo elite. Neki od najumnijih preziru zemlju u kojoj su ponikli i veruju da Evropa predstavlja neki drugi, jako daleki svet."

Da ne bude zabune, autor imenuje deo te konstantinovićevske elite: Latinku Perović, Dubravku Stojanović, Zlatka Pakovića, Sretena Ugričića, Lasla Vegela, Boru Ćosića....

Za Politikinog autora knjiga "Filosofija palanke" mogla bi privući ksenofobične Trampove glasače.

Ivan Milenković, urednik u Trećem programu Radio Beograda kaže da pokrenuta rasprava nije ni filozofska, ni književna:

"Radomir Konstantinović je bio književnik. književni teoretičar i filozof. Ako vi vidite dva-tri čaršava od teksta sa nekih 60.000 slovnih znakova, u kojima gotovo da nema citata iz, recimo, 'Filosofije palanke', onda je potpun jasno da tu nije reč o knjizi već o ideloško-političkom obračunu sa građanskom strujom, pokretom, građansko orijentisanim intelektualcima u Srbiji", kaže Milenković.

(VIDEO: Ivan Milenković o napadima na Konstantinovića)

I pisac Filip David smatra da je to obračun sa ljudima koji su 90-ih godina suprotstavljali politici koju je vodio Milošević.

"Ja to ne mogu da tumačim nikako drugačije nego kao još jedan pokušaj revizije istorije, da se preprave neke činjenice koje su očevidne i da se daju tumačenja koja odgovaraju onoj vrsti nacionalističke opozicije protiv koje je Beogradski krug i dobar deo građanske klase oduvek bio", kaže David.

Aleksandra Đurić Bosnić, urednica u Savetu za obeležavanje misaonog nasleđa Konstantinovića, kaže da je pozadina pokrenute polemike, politikantska:

"Ovde se radi o jednoj od najznačajnijih knjiga, ne samo srpske, već i evropske književnosti i filozofije, govori vanknjiževnim i vanfilozofskim jezikom, govori se ideološkim pseudo-književno-kritičarskim, pa čak i pseudosociološkim jezikom. Suočavamo se sa činjenicom da je jedna knjiga, a znamo koja su to vremena u kojima su knjige optuživane da su opasne i nepoželjne, da se, dakle, jedna knjiga proglašava krivom za dezintegraciju jednog naciona", kaže Đurić Bosnić.

Filozof i teoretičar književnosti, Konstantinović je početkom 90-ih bio jedan od osnivača Beogradskog kruga intelektualaca koji su podigli glas protiv rata. Njihove sesije su nazivane "Druga Srbija", što je trebalo da znači drugačija od one mnogo glasnije u to vreme, nacionalističke, ratne, miloševićevske Srbije.

"Druga Srbija je ona Srbija koja ne pristaje na zločin, govorio je Konstantinović. Takva, Druga Srbija se i danas problematizuje. Ivan Milenković sve to stavlja u kontekst pokušaja pranja sopstvene biografije prva dva čoveka Srbije, pa podseća da revizija obuhvata ne samo aktere 90-ih već i rehabilitacija ljudi za koje ni u snu nismo mislili da se mogu rehabilitovati. Mislim na Dražu Mihailovića, Nedića, Ljotića...", kaže Milenković.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG