Dostupni linkovi

logo-print

Oslobađanje Veselinovića bez reakcija vlasti


Zvonko Veselinović

Zvonko Veselinović

Zvonko Veselinović je slobodan čovek bez dokazane odgovornosti kako za privredni kriminal tako i za izazivanje nasilja. Veselinovića, kog mediji označavaju kao kontroverznog biznismena sa severa Kosova, a KFOR sumnjičio za organizovanje nereda na severu Kosova i napada na pripadnika te misije, oslobođen je u Beogradu optužbi za privredni kriminal.

Za razliku od hapšenja od pre nekoliko godina, Zvonko Veselinović danas izgleda političarima nije tema. Premijer Aleksandar Vučić nakon dana provedenog u Briselu u pregovorima sa kosovskim premijerom nije stigao da proprati vest o oslobađajućoj presudi za Veselinovića.

“Nemam pojma o čemu se radi. To je nešto oko Kosova… da li su kamioni nekome uzeti? To se juče dogodilo? Ne mogu da komentarišem”, kratko je rekao Vučić našem novinaru.

A te 2011. godine i u danima koji su prethodili njegovom hapšenju Zvonko Veselinović je itekako bio tema. Iz naše arhive u junu 2012. godine podsećamo:

“I pucalo se na Jarinju u nemirima prošle godine kada je povređeno više od desetero ljudi, a jaz između međunarodnih snaga i lokalnih Srba dodatno produbljen. Bio je to sukob za koji je KFOR tvrdio da postoji i snimak koji dokazuje da su glavni organizatori napada bili Zvonko Veselinović i njegov brat. Pola godine po hapšenju severnokosovski sukobi se ne pominju u optužnici protiv Veselinovića“, zabeležili smo u junu 2012. godine.

Zvonko Veselinović, koga je Specijalni sud sada oslobodio optužbi da je „protivpravno prisvojio 32 kamiona u vlašnistvu lizing kompanije Hipo-Alpe Adrija“, uhapšen je u decembru 2011. godine na Kopaoniku pod sumnjom za nedozvoljenu proizvodnju i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija. Od tih optužbi tužilac je odustao, rekao nam je Veselinovićev advokat Goran Petronijević. On kaže i da povodom navoda o organizovanju nereda na severu Kosova protiv njegovog klijenta nikada nije pokrenut postupak.

Veselinović je vrlo koloritna ličnost, kaže danas Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.

Dragan Popović

Dragan Popović

“Došao je u žižu javnosti negde 2011. godine, kada su barikade bile aktuelne i tada smo saznali da je on jedan od najmoćnijih ljudi na severu Kosova, jedan od najbogatijih i prakatično neka vrsta komandanta svih tih, kako bi ih nazvao, recimo ’bezbednosnih paralelnih struktura na severu Kosova’ koje su postavljale barikade, odlučivale kada će se one skloniti i tako dalje. Inače, o njegovoj moći u to vreme svedoči i to što je vrlo neprijatno razgovarao sa tadašnjim pregovaračem Borkom Stefanovićem. Čak mu je i zabranjivao da uđe na Kosovo i šta je tu sve još bilo... Tako da mislim da je to, po svemu što znamo i po informacijama koje imamo, veoma opasan i veoma moćan čovek. Po informacijama kojima raspolažemo o Zvonku Veselinoviću, ja bih rekao da su to više bile optužnice koje će da ’zamažu oči’ javnosti nego što su bile ozbiljne optužbe za organizovani kriminal u kome je on očigledno učestvovao”, navodi Popović.

Ovaj biznismen po jednima, po drugima švercer u vreme barikada na severu Kosova tretiran je u delu javnosti u to vreme i kao patriota.

„Zaista treba dosta dokaza da se opravda hapšenje čoveka koji je pomogao Srbima da izdrže ova tri najteža meseca“, tako je na njegovo hapšenje reagovao Tomislav Nikolić, koji je u međuvremenu postao predsednik države. A tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je tek posle četiri meseca krize napravio obrt i pozvao na uklanjanje barikada.

Sve u svemu, Veselinović koliko je javnosti poznato, završava samo sa optužbom za privredni kriminal a ne zbog nereda na Kosovu kako je ukazivao KFOR. I pored toga što su pojedini političari tvrdili da su predstavnici srpskih službi bezbednosti na skupštinskom Odboru za bezbednost informisali poslanike da je grupa Zvonka Veselinovića izvršila napad na KFOR.

Mediji su Veselinovića dovodili u vezu sa švercom preko severa Kosova, pre svega nafte, koji se odvijao preko nekontrolisanih prelaza Jarinja i Brnjaka, ali i mnogih ilegalnih prelaza između Kosova i Srbije. U to vreme su KFOR i EULEKS pokušavali da uspostave kontrolu nad prelazima.

U medjuvremenu su postignuti sporazumi između Beograda i Prištine, zaključno sa Briselskim sporazumom, te formirani zvanični prelazi.

Koliko su stvari danas promenjene na severu Kosova kada su pitanju ilegalni tokovi prelaza robe? Dragan Popović kaže nažalost, ne mnogo.

„One jesu u jednoj meri promenjene, ali ne mnogo zato što su ti švercerski kanali ostali praktično netaknuti. To su takozvani ’alternativni putevi’, zemljani putevi kojima možete bez problema da uđete na Kosovo bez ikakve kontrole. Takođe, ostala je i jedna vrsta paralelnih struktura na severu Kosova. Još uvek je to, neki kažu dvovlašće, ja bih rekao bezvlašće. Vi još uvek ne znate ko je tamo zadužen za uspostavljanje reda i mira, ko je zadužen za gonjenje kriminalaca i tako dalje. Tako da, mislim da je situacija još uvek vrlo loša, pre svega kao posledica nedoslednog sprovođenja Briselskog sporazuma. Stiče se utisak da ni vlada Srbije ni vlada Kosova nisu baš ozbiljno posvetile pažnju sprovođenju samog Briselskog sporazuma koliko su posvetile pažnju potpisivanju i reklamiranju. Tako da, mislim da je i dalje za vladavinu prava i za bezbednost svih u regionu, sever Kosova i dalje neuralgična tačka“, zaključuje Popović.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG