Srbija kao država kroz koju je u proteklih godinu dana prešlo više od 600.000 izbeglica, naučila je, između ostalog, da je trebalo više i bolje predviđati. To kaže na međunarodni Dan migranata Pavle Kilibarda iz Beogradskog centra za ljudska prava. Jednostano neke događaje je trebalo predvideti, naglašava on.
"Reakcija Srbije je svakako bila u najmanju ruku pristojna, što ne znači da ne može biti daleko bolja. Upravo poučeni iskustvom od ove godine mislim da bi trebalo kao država da se pripremamo na to da je stanje u ovoj oblasti zaista nepredvidivo. Niko ne može da vam kaže šta će biti sledeće godine", navodi Kilibarda.
Srpski zvaničnici redovno navode da je Beograd svojim odnosom prema izbegličkoj krizi da primer nekim evropskim državama, što je prilikom otvaranja prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU na neki način podvukao i Johanes Han, komesar za proširenje i susedsku politiku.
Sagovornik RSE navodi da je odgovor Srbije na izbeglički izazov bio dobar u meri u kojoj su izbeglice kroz nju prolazile, nisu se zadržavale.
Kilibarda podseća da je Srbija, uglavnom, držala svoje granice otvorenim i pružala ugroženima neki od vidova humanitarne pomoći.
"S druge strane Srbija je zadržala narativ o tome da ti ljudi ne žele da ostanu, a da se ni u jednom trenutku nije zapitala zašto je to tako i da li je to nešto što bi trebalo da se promeni. Da li Srbija može nešto više da učini kako bi jedan deo tih ljudi bio zainteresovan da ostane u ovde", kaže Pavle Kilibarda, te zaključuje:
"Dakle, ni u jednom trenutku nismo imali predloge za neko trajnije rešenje, za razvoj politike integracije tih ljudi, zahvaljući kojoj bi neki od njih mogli biti zainteresovani da ostanu. Kada radite sa tim ljudi to se često ističe kao problem. Daleko veći broj ljudi bi bio zainteresovan da ostane u Srbiji kada bi mogli da uče jezik, da ostvare pristup tržištu rada, što pod postojećim okolnostima ne mogu."
