Dostupni linkovi

logo-print

Nezaustavljiv pad dinara gura građane u dugove


Dinar, ilustracija, foto: Vesna Anđić

Dinar, ilustracija, foto: Vesna Anđić

Srpska valuta premašila je rekordnu vrednost od 111 dinara za jedan evro, uprkos čestim intervencijama Narodne banke Srbije na međubankarskom tržištu.

Prema tvrdnjama ekonomista, slabljenje dinara jedan je od ključnih razloga zbog kojih čak 260.000 građana kasni sa otplatama na tekućim računima, dok zabrinjava i podatak da su banke zbog neredovnog plaćanja kredita u protekle dve godine od klijenata oduzele više od 260 stanova.

Beograđani sa kojima smo razgovarali kažu da su zbog slabljenja dinara svakog dana u sve većim dugovima:


Najviše kredita građana, uglavnom stambenih, vezano je za strane valute pa je i njihov ukupni dug na osnovu kursnih razlika od početka godine porastao za 16 milijardi dinara.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da su posledice logične.

“U zemlji u kojoj svi primamo dinare, a svako ozbiljnije plaćanje se vezuje za kurs evra u odnosu na dinar ili obrnuto, onda to ima praktične posledice. Jer rast kursa od pet procenata odmah dovodi do povećanja rata od pet procenata”, navodi Dugalić.

Ukoliko je rata za kredit 250 evra, zbog skoka evra samo u februaru trošak je povećan za 1.250 dinara, a zbog pada kursa i lošije ekonomske situacije u protekle tri godine broj onih koji kasne sa otplatom je udvodstručen.

Prodato 370 miliona evra

Ekonomista Dušan Uzelac, urednik web portala Kamatica, rekaio je za naš program da je jasno da kurs prati stanje domaće privrede i da je malo toga što prosečan građanin može da učini u ovakvoj situaciji.

“Privreda ne funkcioniše i građani prosto nemaju para da plaćaju kredite. Suočeni su Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije

sa nedostatkom posla, smanjenim prihodima i raznoraznim drugim problemima koji su ih ophrvali u ovom trenutku. Teško je reći u čemu bi mogli da potraže spas, osim da u očekivanju da prođe talas ekonomske krize u dogovoru sa bankama pokušaju da reprogramiraju dugove kroz smanjenje rata i eventualno produženje roka za otplatu. Sa druge strane, obavezno bi trebalo da stanu sa novim zaduživanjima. Ovo je na neki način i opomena za sve one koji planiraju da se zadužuju da bi jedino uzimanjem kredita u dinarima mogli da izbegnu valutni rizik.”

Stručnjaci kažu da će se kurs dinara jedno vreme zadržati na sadašnjem nivou jer nema bitnijih pomeranja na finansijskom tržištu.

Narodna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala skoro 370 miliona evra kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Dušan Uzelac zaključuje da će centralna banka, iako to nije njen zadatak već je prirodno da stanje reguliše privreda, nastaviti da brani kurs dinara.

“Problem ovdašnjeg tržišta je to što je, kako se to kaže, plitko. To znači da neka jača firma ili ozbiljnija kompanija svojim transakcijama mogu da poremete kurs dinara na dnevnom nivou. Ako neko ima zahtev da prikupi 40 ili 50 miliona evra na srpskom tržištu to je nešto što povećabva tražnju za devizama i samim tim smanjuje kurs dinara. I iz tog razloga reaguje Narodna banka Srbije.”

Razlozi za značajno slabljenje dinara u ovoj godini do sada su uglavnom obrazlagani povećanom tražnjom za evrom zbog kupovine energenata, kupovinom deviza zbog preuzimanja grčkog dela "Telekoma" i odlivom profita banaka.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG